Gazda Mlađa kuva najjeftiniju kafu u Srbiji: Na kašičici ne štedi, a uz nju služi kiselu vodu i slatko

Foto: RINA

Tokom pethodnih godinu dana skoro sve je poskupelo, računi u kafićima i restoranima su skoro duplo veći, a porcije neretko isto toliko manje. Međutim, pokazalo se da inflacija kafedžiji Mladenu Raviću iz Dragačeva ne smeta i da se samo minimalno korigovao svoje cene.

On je poznat po tome što u njegovoj kafani u selu Kotraža kafa je ubedljivo najjeftinija. Uz kiselu vodu i ratluk koštala je 40 dinara, a sada je samo dvadeset dinara viša, što je ponovo čini najpovoljnijom u Zapadnoj Srbiji.

Teme za vas

- Kafa je domaća, kuvana i jaka. Na kašičici se ne štedi što je najvažnije, a mušterije su zadovoljne. Svi ovde dođu na jednu kaficu, neko i na po jednu rakijicu i onda se ide u maline - kaže za RINU gazda Mlađa.

On u selu Kotraža već dugi niz godina drži kafanu. Činjenica je da su cene u ugostiteljskim objektima po srpskim selima manje, ali njegov cenovnik zbunio je mnoge koji su se zapitali - a, gde je tu njegova računica, pita se RINA.

- Kakvo je to jutro bez dobre kafe? Nikakvo. Ali, iako je kafa dobra sloši vam se kad vam stigne račun ako je preskupo i tako odbijete mušterije. Ja to nisam želeo, već sam se tudio da ih privučem, iako moja zarada neće biti nešto velika. Ali, dobar glas se pročuje pa dnevno skuvamo po 100 kafa i tu se već nabere odrđena cifra i ne žalimo se. Poenta je da ne treba biti alav i stvari dođu same od sebe - priča ovaj kafedzija.

Da li zbog niskih cena ili lokaliteta, ali ova kafana i dalje radi punom parom, a jedan od faktora uspeha svakako je ljubazni domaćin i dobra usluga.

- Uz kafu meštani vole popiti i domaću ljutu, čija cena je takođe skromna. U odnosu na Zlatibor ili Kopaonik, mi ovde u selu stvari posmatramo drugačije. Poštujemo kvalitet, mušterije, u suprotnom ostajemo ili bez jednog ili drugog, jer ja živim od toga da mi dođe prvi komšija i drugi meštani, a na turističkim mestima si samo prolaznik. Bitno nam je da mušterije u ovom malom mestu se vraćaju kod nas - rekao je Mladen.

Ono što su nekada bile zadruge danas su postale kafane, mesto gde se ugovaraju otkup, proizvodnja, traže radnici i plasman poljoprivrednih proizvoda.

- Od trenutka kada se otvori kafana, prvi gosti su već na vratima, nakon ispijanja kafe i rakije, završetka poslova u polju ponovo se vraćaju da remiziraju učinak. Tako da ovde možete čuti i šta je ko posejao, gde je radnike našao i za koliko je prodao malinu ili krompir. Pogotovu što u današnje vreme mnogo tema muči srpske seljake, ovaj objekat im dođe kao neki ventil za opuštanje, dodaje Mladen.

Vlasnik kafane koji je svoj objekat otvorio pre devet godina ima samo jednu poruku.

- Kada država uloži u srpskog seljaka, od toga živi i porodica i otkupac, a i mi kafedžije - zaključio je Dragačevac.

(Telegraf Biznis/RINA)