Siromaštvo u jednoj od najbogatijih zemalja Evrope: U Nemačkoj radi više od 970 narodnih kuhinja

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

U Nemačkoj radi više od 970 narodnih kuhinja, gde se obroci ili namirnice i druge potrepštine dele ugroženima. Oni koji dokažu da im je pomoć potrebna dobiće gotov obrok ili namirnice od humanitarnih organizacija. Ali sve je manje kompanija koje doniraju narodnim kuhinjama.

Istovremeno, tražnja raste, pre svega zbog visoke inflacije i brojnih ukrajinskih izbeglica. Zato narodne kuhinje traže pomoć od države, piše Dojče vele.

Teme za vas

U berlinskoj četvrti Kopenik, ispred doma navijača berlinskog fudbalskog kluba 1. FC-Union, koji je pretvoren u mesto za distribuciju hrane, formirao se dug red uprkos velikoj vrućini.

Deniz Lauer je ovde prvi put danas. Posle dužeg oklevanja i sa osećanjem stida.

„Htela sam da probam, nisam smela ranije“, stidljivo kaže ona. „Za mene je s mojim sinom zbog skupe hrane postalo sve teže izaći na kraj“, objašnjava ova samohrana majka. Danas je skupila hrabrost i raduje se korpi punoj namirnica po jedinstvenoj ceni od 1,50 evra koju svi moraju da plate.

Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, cene hrane su porasle za skoro 15 odsto u odnosu na prošlu godinu, a inflacija je oko 7,3 odsto.

Zato nezavisne humanitarne organizacije imaju sve više novih mušterija. Svaka peta narodna kuhinja od početka ruskog napada na Ukrajinu zabeležila je dvostruko više ljudi koji dolaze po besplatan obrok ili pomoć u namirnicama, saopštilo je nedavno Savezno udruženje narodnih kuhinja.

Foto: URSULA DUREN / AFP / Profimedia

„Pre rata je ovde utorkom dolazilo najviše 340 ljudi, a danas ih ima više od 500“, kaže Kerol Zele, šef filijale u Kepeniku.

„Prošlog petka smo obezbedili hranu za tačno 564 ljudi“, dodaje njegova koleginica Rita Hirš.

Sve se promenilo zbog rata u Ukrajini

„Zbog rata imamo sve više mušterije. Na sreću, još nismo morali da prestanemo da primamo nove. Ko god može da dokumentuje da mu je potrebna pomoć, može je dobiti. Ali mnoge narodne kuhinje su već smanjile količinu hrane po osobi, a neke više ne primaju nove", kaže Kerol.

Tetiana Kudina je pobegla od rata u Ukrajini. Njen muž i jedan sin ostali su u ukrajinskoj prestonici Kijevu. Svakog utorka dolazi u narodnu kuhinju sa malim sinom.

"Tako mogu da uštedim mnogo novca", kaže on i dodaje da, pored toga, ovde sreće Nemice i Ukrajinke sa kojima može da razmeni iskustva.

Prvu narodnu kuhinju, ili Tafel u sadašnjem obliku, organizovale su žene 1993. godine u Berlinu. Tafel je izraz koji se nekada koristio za bogato raspoređenu trpezu, a danas je mesto gde se dele donirane namirnice ili jela pripremljena od njih. Prema njihovim podacima, ove narodne kuhinje pružaju pomoć za dva miliona ljudi u Nemačkoj. Lokalne organizacije se finansiraju dobrotvornim prilozima u novcu ili hrani. Veliki trgovački lanci daju im namirnice koje ne uspeju da prodaju ili imaju neku manju grešku, pa bi inače završile na otpadu.

Kuhinje za siromašne u bogatoj Nemačkoj

U Nemačkoj se siromašnom smatra osoba koja ima manje od 60 odsto prosečnog neto prihoda. Po ovom kriterijumu siromašno je oko 13 miliona stanovnika.

U poslednje vreme dobrovoljne donacije su sve manje, žale se u Saveznom udruženju narodnih kuhinja. Njen novoizabrani predsednik Andreas Stepuhn vidi nekoliko razloga za to:

Jedan je da prodavnice u međuvremenu češće vrše ekonomske kalkulacije, tako da na kraju dana nemaju toliki višak namirnica. To u principu pozdravljamo jer uvek smatramo da je dobro kada se smanji bacanje hrane. Ali narodnim kuhinjama danas je potrebno više donacija kako bi mogle da pomognu sve većem broju korisnika.“

Foto: Shutterstock

I kao drugi razlog Stepuhn navodi to što i trgovački lanci i kupci imaju sve razvijeniju svest da hranu ne treba bacati.

On vidi zabrinjavajući razvoj u narodnim kuhinjama koje ne zavise od države:

„Politika mora da ispuni svoje zadatke. Narodne kuhinje ne mogu da spasu ono što država ne uspeva.“

On ima konkretan zahtev, a da narodne kuhinje ne moraju da odustanu od svoje nezavisnosti:

„Na primer, neophodno je osnovno finansiranje kako bi narodne kuhinje mogle bezbedno da obavljaju svoj posao i pružaju pomoć.“

Ali napominje da država do sada nije pokazala volju da ovu ideju realizuje.

Denis Lauer, mlada žena koja je postala nova korisnica, pre svega je iznenađena jednim:

„Smatram da je fantastično što ovi ljudi rade dobrovoljno“.

Doći će ponovo jer joj je ponuda narodnih kuhinja sa 60.000 volontera-pomagača od velike pomoći u teškim trenucima, piše Dojče vele.

(Telegraf Biznis)