"Đaci koji prođu ovaj vid obrazovanja brže se zapošljavaju od drugih": Šta nam je donelo dualno obrazovanje?

Foto: Shutterstock

U proteklih 10 godina, koliko se dualno obrazovanje primenjuje u Srbiji, kroz ovaj model prošlo je oko 13.000 učenika, a đaci koji prođu ovaj vid učenja gde teorijska znanja stiču u školi, a praktična znanja i veštine kod poslodavca, brže se zapošljavaju od drugih, izjavila je rukovodilac Službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandra Milićević.

Ona je navela da je sa početna tri profila, model narastao na sadašnja 73, od kojih je najveći broj iz oblasti mašinstva, elektrotehnike, koje i učenici najradije upisuju, a i privreda iskazuje najveće interesovanje za njima.

Teme za vas

- To su uglavnom obrazovni profili poput bravara, zavarivača, koji su godinama unazad deficitarni na našem tržištu rada, zatim tehničari za kompjutersko upravljanje CNC mašina, tehničari mehatronike, operateri mašinske obrade rezanjem. Sa izrazitim razvojem turizma u našoj zemlji poslednjih godina, sve je veća potražnja privrede za profilima iz oblasti turizma i ugostiteljstva, kao što su konobari, kuvari, hotelijersko-restoraterski tehničari - istakla je Milićević.

I za sledeću školsku godinu, za koju su dva upisna kruga završena, treći će biti krajem avgusta, najveće interesovanje je bilo za mašinske i elektro profile, one iz oblasti turizma a prema rečima Milićevićeve, u Beogradu se dosta učenika opredelilo za saobraćajna zanimanja, poput tehničara za logistiku, špediciju, drumski saobraćaj.

Milićević je istakla da su učenici ove godine pokazali veću zainteresovanost za upis profila iz oblasti tekstilstva, te se dobar deo đaka, njih nešto više od 10 odsto, opredelio za sticanje praktičnih znanja i veština za profile poput modnog krojača, tehničara modelara odeće i industrijskog krojača.

Konkursom za upis je ponuđeno 3.700 mesta za učenike po dualnom modelu, a u prva dva kruga je popunjeno oko 85 odsto mesta.

Kroz dualno obrazovanje do sada je uspostavljena saradnja sa blizu 850 kompanija, uključeno je 165 srednjih stručnih škola iz više od 60 gradova i opština.

Uvođenje ovog modela obrazovanja je na zahtev privrede, inicirala Privredna komora Srbije, a zbog sve većeg nedostatka kvalifikovanog kadra na tržištu rada.

Procedura je takva da se zainteresovani poslodavci prijavljuju Privrednoj komori i iskazuju svoje potrebe, a ona ih prosleđuje Ministarstvu prosvete, koje svake godine objavljuje konkurs za upis učenika u prvi razred srednje škole.

Tako se osigurava da se školuju kadrovi koji su privredi zaista potrebni, a učenicima se omogućava da izaberu zanimanja za koja će lako naći zaposlenje nakon završenog školovanja.

- Podaci pokazuju da oko 75 odsto učenika koji završe školovanje u dualnom modelu obrazovanja ostaju da rade u struci za koju su se školovali, a od tog broja 60 odsto ostaje da radi u kompanijama u kojima su realizovali praktičnu nastavu. To je pokazatelj da smo na pravom putu i da treba da nastavimo da dalje razvijamo ovaj vid obrazovanja - rekla je Milićević.

Navela je još jednu, važnu ulogu PKS, a to je davanje akreditacija kompanijama, jer one moraju da ispunjavaju uslove vezane za programe nastave i učenja, ali i linenciranih instruktora kao i bezbednosti na radu.

Privredna komora radi i na tome da se spisak obrazovnih profila svake godine inovira, kako bi lista profila bila atraktivnija i za poslodavce i za učenike.

Za učenike je svakako privlačno i to što dobijaju novčanu naknadu za vreme provedeno na učenju kroz rad, a poslodavci im obezbeđuju i potrebnu opremu i sredstva za rad, osiguranje za slučaj povrede na radu, topli obrok i pokrivaju troškove prevoza.

Desetogodišnje iskustvo u realizaciji modela dualnog obrazovanja pokazalo je i šta je neophodno menjati u njemu a te promene sadržane su u Predlogu izmena i dopuna Zakona o dualnom obrazovanju koje se nalaze u skupštinskoj proceduri.

- Suština izmena jeste promena procedure akreditacija kompanija - navela je Aleksandra Milićević.

Dodala je da je predvideno i formiranje alijansi poslodavaca radi što većeg ostvarenja plana i programa nastave i učenja, jer se pokazalo da ono što obrazovni sistem i profil zahteva nije uvek u korelaciji sa onim što poslodavac može da ispuni.

(Telegraf Biznis)