Vesić: "Izmene Zakona o planiranju i izgradnji za bolji život građana"

Zgrada Svetske banke u Vašingtonu / Foto: Shutterstock

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje su stupile na snagu, donose brojne pogodnosti za građane , koji će, pre svega, biti znatno bolje zaštićeni od investitora, izjavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Vesić je ukazao da je izmenama Zakona propisano da unvestitori, pre nego što dobiju dozvolu za gradnju, moraju da prilože polisu osiguranja od štete trećim licima, koja obuhvata kompletan rizik koji može da se dogodi na susednim zgradama.

"To znači da, ako se bilo šta dogodi na susednim kućama ili zgradama, građani mogu bez ikakvih problema iz te polise da naplate štetu, što je velika zaštita koja do sada nije postojala”, rekao je Vesić gostujući na Pinku.

Takođe, podsetio je da je uvedena obaveza da investitor pre dobijanja upotrebne dozvole mora da preda dokaz o kretanju građeivnskog otpada, što će smanjiti broj divljih deponija.

Uz to, uvedena je i obaveza da sve nove zgrade moraju da imaju energetske pasoše, koji predstavljaju dokaz o energetskim svojstvima objekta.

"I time štitimo građane, jer kada kupuju nekretninu treba da znaju šta kupuju”, rekao je Vesić.

Podsetio je da je rok za pribavljanje energetskog pasoša za zgrade u vlasništvu države tri godine, za objekte u vlasništvu pravnih lica pet, a za stambene zgrade 10 godina, s tim što u tom slučaju projekte energetske studije neće plaćati građani već lokalne samouprave.

Vesić je naglasio da je uvedena i veća zaštita objekata koji su pod zaštitom kulture, te da je sada uvedeno pravo nadležnog zavoda da prilikom izrade urbanističkog plana može da zatraži da se uradi studija zaštite objekata kulture, za šta imaju rok od godinu dana, kako bi se tačno znalo šta se štiti, a šta ne.

“Imaju pravo i na konzervatorski nadzor što znači da, kada se radi neka zgrada koja je pod zaštitom, mogu da kontrolišu kako se radi. Takođe, imaju pravo da u zaštićenim celinama odlučuju o fasadama i drugih zgrada koje nisu pod zaštitom jer ne možete da na primer na Kosančićevom vencu napravite zgradu sa staklenom fasadom”, rekao je Vesić.

Povodom kritika zbog ukidanja konverzije uz naknadu, Vesić je rekao da je taj institut, koji je imala samo Srbija od svih zemalja bivše Jugoslavije i istočne Evrope, uveo bivši predsednik Boris Tadić kako bi se "obračunao sa nekoliko privrednika".

Istakao je da je za 12 godina Srbija naplatila oko 30 miliona evra od konverzije, a da je 94 odsto konverzije urađeno za nula dinara.

“Kada donesete propis koji je jednak za sve, onda nema korupcije. Korupcije ima kada imate diskreciono pravo, kada 94 odsto njih ne plati konverziju, a šest odsto plati. Zato se sada donose propisi koji su jednaki za sve”, rekao je Vesić i dodao da u Srbiji postoji grupa ljudi koji imaju zadatak da sve što se dobro uradi u našoj zemlji napadaju bez obzira da li za to postoji povod ili ne.

Naveo je da postoji oko 5.000 lokacija na kojima može da se izvrši konverzija i da je na njima moguće izgraditi oko 15 miliona kvadrata.

"Ako uzmemo u obzir da oko 700 evra košta izgradnja jednog kvadrata, to je negde oko 10,5 milijardi direktnog prihoda u bruto domaći proizvod zemlje. Ako uzmemo u obzir prosečnu cenu kvadrata, to je malo više od 22 milijarde vrednosti kupoprodajnih ugovora. Porez na dobit pravnih lica će iznositi preko milijardu i 200 miliona, država će naplatiti PDV za preko dve milijarde i 200 miliona, godišnji porez na imovinu će biti preko 670 miliona evra. Ako tome dodamo koliko tu ljudi može da bude zaposleno, samo njihove plate i naknade su preko pet milijardi... To su te milijarde koje su bile zarobljene", rekao je Vesić.

(Telegraf Biznis)