Inflacija u Srbiji 12,5 odsto: Do kraja godine padaće po procenat svakog meseca, najavila guverner NBS

Međugodišnja inflacija nalazi se na opadajućoj putanji, u julu je iznosila 12,5 procenata, što je za oko 3 odsto manje nego u martu, pokazuje najnoviji izveštaj o inflaciji Narodne banke Srbije.

- Očekujemo da se smanji svakog meseca za oko jedan procentni poen i da godinu završimo sa inflacijom od oko 8 procenata - rekla je na predstavljanju izveštaja o inflaciji guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Teme za vas

Prema procenama NBS, očekuje se da se inflacija vrati u granice cilja u drugom tromesečju 2024, što je nešto ranije u odnosu na prethodnu projekciju, rekla je Tabakovićeva.

U izveštaju se navodi i da je međugodišnja inflacija od aprila u padu i da je u junu ona iznosila 13,7 odsto. Tabakovićeva je istakla da je međugodišnja inflacija u julu iznosila 12,5 odsto.

Usporavanje inflacije u najvećoj meri je rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije koja se u junu spustila na 9,9 odsto. Centralna banka procenjuje da bi pad međugodišnje inflacije bio i veći da tokom maja i juna usled nepovoljnih agrometeroloških uslova, tačnije obilnih padavina, cene povrća nisu sezonski neuobičajno porasle.

Prema novoj projekciji, međugodišnja inflacija će nastaviti da usporava, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, dalje slabljenje globalnih troškova pritisaka i visoka baza kod cena energenata i hrane. Kako je navedeno, na smanjenje inflacije uticaće i i usporavanje uvozne inflacije i niža tražnja u uslovima sporijeg globalnog privrednog rasta.

Ističe se i da je neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i bruto domaćeg prpizvoda (BDP) i dalje u najvećoj meri potiče od faktora iz međunarodnog okruženja, kao što su globalni privredni rast, postojanost globalne inflacije, kao i geopolitičkih odnosa, cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu.

Bruto domaći proizvod

Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u ovoj godini iznosiće između dva i tri odsto, s tim da će biti bliža donjoj granici projektovanog raspona, navedeno je u " Izveštaju o inflaciji - avgust 2023" koji je danas predstavljen u Narodnoj banci Srbije.

Kako se procenjuje, rast BDP-a će biti vođen neto izvozom, kao rezultat realnog rasta izvoza i pada uvoza robe i usluga u dosadašnjem toku godine, kao i fiksnim investicijama zahvaljujući povećanoj profitabilnosti privrede, visokim prilivom po osnovu stranih direktnih investicija (SDI), kao investicijama države u saobraćajnu infrastrukturu. Centralna banka očekuje od 2024.ubrzanje rasta BDP na tri do četiri odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto.

Precizira se da je na konsolidovanom nivou, u šest meseci ostvaren suficit od 45 milijardi dinara ili 1, 2 odsto BDP-a, dok je na nivou godine bio planiran deficit od oko tri odsto odsto BDP-a.

Tabaković ističe da se učešće javnog duga nalazi na nivou od tek nešto više od 50 procenata bruto domaćeg proizvoda. Globalni rast usporava u ovoj godini, najviše zbog geopolitičkih okolnosti.

Tabaković je istakla "magičnu cifru" od 7,7 milijardi evra neto kupljenih deviza na međunarodnom deviznom tržištu.

- To je iznos od 2017. godine do danas, a samo u ovoj godini iznosi 2,5 milijardi evra, što se kao ključni faktor odrazilo na dalji rast deviznih rezervi na nivo od 23,1 milijardu evra krajem jula 2023. godine i predstavlja njihov najviši iznos krajem meseca od kada se prate podaci na ovaj način - rekla je guverner NBS.

- Priliv stranih direktnih investicija u prvih sedam meseci iznosi je 2,4 milijare evra i višestruko je premašio decifit tekućeg računa - istakla je Tabaković.

Ona je istakla važnost održavanja stabilnog kursa dinara prema evru u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Štednja građana

- U poslednjih 11 godina dinarska štednja je povećana preko šest puta i polovinom 2023. godine iznosila je 108,7 milijardi dinara. U isto vreme, devizna štednja je povećana za 76 odsto, sa 7,9 milijardi evra na 13,9 milijardi evra - kaže governer Tabaković.

I pored globalnih neizvesnosti prisutnih u poslednjih nekoliko godina, dinarska štednja beleži rast, uz povećanje učešća dugoročnih depozita.

Cene hrane

Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije kaže da se do kraja godine očekuje nastavak smanjenja inflacije, a potom i u drugoj godini ka cilju od tri odsto.

- Do kraja godine ćemo i dalje imati relativno visoku stopu inflacije, iako će se smanjivati. U drugoj polovini prethodne godine imali smo značajn rast cena prerađene hrane, a u prvoj polovini ove godine rasle su cene povrća. Dobro je što su već u julu cene povrća smanjenje za oko 10 odsto, što je dobar indikator da je uticaj nepogoda mnogo manji nego što je bio tokom sušnih godina - kaže on.

Javkovljević ističe da je prošle godine rast cena hrane bio 12 odsto, mi u ovoj godini više ne očekujemo rast cena hrane, već bi trebalo da se u proseku zadrže na ovom nivou.

- Svetske cene žitarica su smanjene za oko 35 odsto, sa energnetnima je situacija mnogo bolja, proizvodnja struje u u Srbiji se oporavila, zalihe gasa su se vratile na nivoe pre krize. Cena nafte jeste povećana, ali to su znatno niži nivoi u osnosu na period izbijanja krize u Ukrajini. Iako je ta cena nestavilna i dalje, ipak je faktor koji utiče da se cene hrane smanjuju - kaže Jakovljević.

(Telegraf Biznis)