U FBiH najniže cene goriva u regionu: Slede Severna Makedonija i Slovenija, a evo gde je Srbija

Foto: Tanjug/AP

U Federaciji BiH još uvek je na snazi Odluka o ograničenim maržama za naftne derivate donesena još u aprilu 2021. godine. Prema toj Odluci maksimalan iznos marže u veleprodaji je šest feninga dok u maloprodaji marža može iznositi maksimalno 25 feninga po litri.

Broj prekršaja je znatno smanjen iako je bilo dosta izbegavanja tog ograničenja, pojašnjava pomoćnica federalnog ministra trgovine Merima Maslo. U prvoj godini od donošenja odluke izdato je oko 500.000 KM prekršajnih naloga.

Teme za vas

U poslednje vreme toga je sve manje što znači da je postignuta zadovoljavajuća disciplina i pridržavanje odluke koja je na snazi. Istakla je kako su cene u Federaciji BiH uvek najniže ili među najnižima.

"Tako da recimo u julu ove godine što se tiče BMB- 95 Federacija BiH imala je najniže cene", dodaje Maslo.

Ističe da, ako se uporede cene u BiH s drugim zemljama u regionu, s višim cenama slede Severna Makedonija, Slovenija, zatim Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Albanija.

Ipak, činjenica je da cene rastu pa je prosečna maloprodajna cena litre BMB 95 krajem augusta od 2,77 KM viša za 7, 36 posto u odnosu na prethodni mesec, ali je isto tako 31. augusta cena navedenog derivata niža za 7, 05 posto u odnosu na prosečnu cenu iz augusta 2022. godine.

Što se tiče dizela prosečna cena je 2,80 KM po litri i ta prosečna cena je viša za 12 posto u odnosu na prethodni mesec.

Javnost često bune podaci da cene sirove nafte padaju dok cene goriva na benzinskim pumpama rastu. U Ministarstvu trgovine pojašnjavaju kako ta dva pojma sirove nafte i naftnih derivata kao gotovog proizvoda valja razdvojiti jer se cene formiraju na različite načine, piše Klix.ba.

Foto: Shutterstock

Naime, za sirovu naftu postoje odgovarajuće berze, najpoznatija je Londonska, gde na cenu utiče odnos ponude i potražnje, kurs dolara kao i kompletna geopolitička situacija. Kada se sirova nafta proda po ovim berzanskim cenama, ona ide dalje u tankere i to je proces koji traje nekoliko nedelja.

Zatim zemlje OPEK-a, koje izvoze skoro 40 odsto ukupne svetske nafte, održavaju sastanke u Beču najmanje dva puta godišnje kada donose odluke vezane za proizvodnju i izvoz sirove nafte. Na poslednjem sastanku u aprilu ove godine odlučili su da smanje proizvodnju za blizu 1,4 miliona barela dnevno, što predstavlja oko 3,5 odsto ukupnog izvoza.

Maslo ističe da bi do kraja godine trebalo da bude pripremljen prednacrt novog Zakona o kontroli cena sa jasnijim odredbama koje bi proširile mere direktne kontrole i definisale kaznene odredbe koje su relativno niske u postojećem zakonu.

Zatim zemlje OPEK-a, koje izvoze skoro 40 odsto ukupne svetske nafte, održavaju sastanke u Beču najmanje dva puta godišnje kada donose odluke vezane za proizvodnju i izvoz sirove nafte. Na poslednjem sastanku u aprilu ove godine odlučili su da smanje proizvodnju za blizu 1,4 miliona barela dnevno, što predstavlja oko 3,5 odsto ukupnog izvoza.

(Telegraf.rs)