Sišli smo u utrobu zemlje i gledali tovare crnog zlata: Telegraf ekskluzivno u jami Senjskog rudnika

Već skoro puna dva veka zaposleni u rudniku "Rembas" kod Resavice u jamu ulaze kao u svoju kuću i iskopavaju najkvalitetniji mrki ugalj u regionu. Kada dođe vreme da nakon mukotrpnog rada ugledaju svetlost dana, rudari, nasmejani i garavog lica, napuštaju jamu ne plašeći se ovog teškog posla.

Teme za vas

Ekipa Telegrafa dobila je ekskluzivnu priliku da obuče rudarsku uniformu i zajedno sa njima siđe u utrobu zemlje, uveri se šta je to rudarski posao i kako teče život jednog rudnika. Međutim, pre samog silaska morali smo da prođemo sve mere bezbednosti koje su obavezne i čujemo preporuku za ponašanje u jami.

Dobili smo svu potrebnu opremu: odelo, gumene čizme, rukavice, šlem i opasač sa metalnom kutijom, koja je među rudarima poznata kao "spasilac" i u slučaju bilo kakve nezgode može da spasi život svakome ko se nalazi u jami.

Vodeći inženjer službe za bezbednost na radu, Nataša Bailović detaljno nam je opisala kako se, u slučaju nužde, aktivira spasilac i koliko je važno da ispratimo i dobro upamtimo svaki korak koji nam je pokazala. Nakon toga, bili smo pripremljeni da se najstarijom parnom mašinom spustimo u najstariju jamu.

Bezbednost u rudniku

Na samom ulasku dočekala nas je smena rudara koja nas je pozdravila sa "srećno", a onda smo zajedno sa našom sagovornicom Natašom, obilazeći jamu, razgovarali o njenoj primarnoj ulozi u Rembasu, a i najvažnijoj temi kada je u pitanju rad u rudniku - briga o bezbednosti rudara.

- Svaki posao nosi određeni rizik, a svaki od naših rudnika ima službu za bezbednost i zaštitu na radu, a zaposleni u tim službama služe da kontrolišu sprovođenje mera zaštite na radu, kao i njihovo unapređenje - objašnjava Bailovićeva kojoj je posao sa rudarima svakodnevica, pošto gazi treću deceniju radnog staža u ovom preduzeću.

Prilikom organizacije rada i radnog procesa u jami Senjski rudnik obezbeđuju se, kako naša sagovornica ističe, preventivne mere, ali i pružanje informacija radnicima, kao i njihova obuka.

-  Te preventivne mere se preduzimaju pre stupanja na posao, svaki naš zaposleni dolazi u službu zaštite i upoznaje se sa merama bezbednosti i zdravlja koje treba da poštuje na radnom mestu - rekla je.

Kako Bailovićeva tvrdi, u preduzeću JP PEU "Resavica" usklađeno je sve sa zakonom o rudarstvu i pravilnicima o tehničkim normativima vezanim za podzemnu eksploataciju, manipulisanju eksplozivinim sredstvima i svim ostalim pravilnicima.

- Nikada se nije desilo da se ne pošuju neki pravilnici ili članovi zakona, a mi svakako maksimalno ulažemo u bezbednost radnika i trudimo se da kontolišemo sprovođenje tih mera bezbednosti - zaključila je Nataša.

Ipak, postoji i određena odgovornost radnika, koji moraju da vode računa o svom ponašanju unutar jame i poštovanju svih propisanih mera.

- Mi smo pre svega tu da kontrolišemo, do sada nismo imali nekih problema u službi zaštite - ponovila je.

Transport uglja

Prolazeći jamom nailazili smo na vagone pune uglja koje je prethodna smena iskopala, ali i vagone spremne da ih nova smena tovari crnim zlatom. Upravnik jame "Senjski rudnik" Aleksandar Milojković objasnio nam je na koji način se vrši transport iskopina unutar rudnika.

- Trenutno se nalazimo u prostoriji N1 u kojoj se nalazi najduži trakasti transporter u jami, dugačak 750 metara. On služi za izvoz uglja iz donjeg bunkera u gornji, gde se istače kašikom u vagone - rekao je Milojković.

Kasnije se vagoni ispunjeni mrkim ugljem, pomoću lokomotive, prevoze kroz prostoriju "Južni potkop" do Resavice na separaciju, gde se dalji proces na separaciji nastavlja.

- Takođe se kroz ovu jamsku prostoriju N1, pomoću žičare, doprema repromaterijal koji je potreban za rad u jami - dodaje naš sagovornik.

Rudna renta prvi put u Srbiji

Javno preduzeće za eksploataciju uglja "Resavica" pored rudnika "Rembas" ima u sastavu još njih osam, a pomoćnica direktora JP "Resavica" Milica Petrović istakla je da se celokupna podzemna eksploatacija u Srbiji nalazi u okviru ovog preduzeća.

- Imamo oko 3.600 zaposlenih na svim rudnicima i u upravi preduzeća koja se nalazi u Resavici.

Petrovićeva je za Telegraf Biznis otkrila i da prvi put u istoriji javno preduzeće počelo da plaća rudnu rentu državi i opštinama u kojima se nalaze rudnici.

- Rudna renta je iznos sredstava koji se plaća na osnovu proizvodnje koja je na tom rudniku, takođe se možemo pohvaliti i sve češćim ulaganjem u mehanizaciju, kupovinom opreme za rad iz naših sopstvenih sredstava, ne preko kredita - rekla nam je pomoćnica direktora.

U preduzeću se trude da svojim radnicima što više olakšaju, ali i poboljšaju uslove za rad, jer rad u jami, ali i na površinskim kopovima nimalo nije lak.

- Želimo da što više ulažemo u modernizaciju naših jama i površinskih kopova kako bismo na najbolji mogući način olakšali rad našim zaposlenima - zaključila je Milica.

Rudnik je početkom 2023. godine dobio i lepo pojačanje u vidu nekoliko žena koje su konkurisale za posao za koji mnogi tvrde da je najteži, međutim njih to nije pokolebalo već zajedno rade sa svojim kolegama.

- Bili smo iznenađeni u preduzeću kada smo videli prve zahteve za rad u jami, ali želim da naglasim da to nisu teški fizički poslovi kao oni koje rade kopači, palioci, već rade lakše poslove na održavanju i puštanju u rad transportnih sredstava - otkrila je Petrovićeva.

Kako kaže, koleginice su zadovoljne svojim poslom, uklopile su se, a posebno se hvale kolegama koji ih štite i svim snagama se trude da im pomognu na najbolji mogući način.

- Takođe, u kolektivu imamo i majku i ćerku koje rade u rudniku. Jedna radi u jami "Resavica" četvrti blok, druga je u jami "Senjski rudnik".

Prošle godine jama "Senjski rudnik" proslavila je i jubilej od 170 godina postojanja i time potvrdila da je najstarija jama kako u našem  regionu, tako i u Evropi.

- 1853. godine, pre 170 godina, započeta je podzemna eksploatacija uglja ovde u ovoj jami, a samim tim ovde je i početak industrijalizacije u Srbiji - rekla nam je naša sagovornica.

Prvi vagoni uglja koji su iskopani iz Senjskog rudnika korišćeni su za potrebe topolivnice u Kragujevcu, prvo su bili prevoženi zapregom, a kasnije je za te potrebe odrađen krak pruge Senjski Rudnik - Ćurpija.

- Ovaj krak povezivao se sa prugom Beograd - Niš kako bi se ugalj dopremio do topolivnice u Kragujevcu, a nakon 170 godina Senjski rudnik je najstarija aktivna jama koja i danas radi.

Nezaobilazno je spomenuti i najstariju parnu mašinu koja i dan danas spušta rudare u ovu jamu, a jedina je aktivna u celom svetu.

- Proizvedena je 1872. godine, jedina je u svetu koja radi i bezbedno spušta rudare, pored nje postoji samo još jedna koja je muzejski primerak - završila je Milica.

Vraćajući se ka izlazu iz jame, prostorijama je duvala promaja sa svih strana, koja je takođe veoma važna stavka, a miris rudnika ostaće nam upečatljiv zasigurno čitavog života.

(Telegraf Biznis)