Minimalac u Srbiji od 1. januara 47.154 dinara

Foto: Shutterstock, Pixabay

Od 1. januara minimalna zarada biće 47.154 dinara. To je povećanje od 17 odsto. Socijalno-ekonomski savet održao je ranije danas 117. redovnu sednicu na kojoj su približeni stavovi oko cene rada do naredne godine, međutim, nije bilo i saglasnosti.

Zbog toga će Vlada "preseći" i biće usvojen predlog države o povećanju minimalca za 17,8 odsto, a odluka će biti usvojena sledećeg četvrtka na sednici skupštine.

Teme za vas

Ispred Vlade Srbije sednici su prisustvovali ministri za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, ministar finansija Siniša Mali i ministarka zdravlja Danica Grujičić.

Sindikate predstavljaju predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, koji i predsedava sednicom, UGS Nezavisnost predsednica Čedanka Andrić, a Uniju poslodavaca Srbije predsednik Miloš Nenezić i počasni predsednik Nebojša Atanacković.

Ministarstvo finansija predložilo je ranije da se minimalac u narednoj godini poveća za 17,8 odsto, na 47.154 dinara, a predstavnici sindikata na 52.000, koliko košta i minimalna potrošačka korpa.

Istovremeno je vlada predstavnicima poslodavaca ponudila da se neoporezovani deo zarade poveća sa 21.700 na 25.000 dinara. Minimalna zarada u Srbiji ove godine povećana za 14,3 odsto i ona trenutno iznosi oko 40.000 dinara.

Mali: Odluka o minimalcu sledećeg četvrtka, vlada predlaže 47.154 dinara

Predlog vlade jeste da se minimalac poveća za 17,8 odsto i iznosi 47.154 dinara, odnosno 401 evro, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

On je nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta Srbije rekao da će cena radnog sata od 1. janaura biti povećana sa 230 na 271 dinar i da će biti povećan neoporezvi deo zarade sa sadašnjih 21. 712 na 25.000 dinara.

Selaković: Pokrivenost minimalne potrošačke korpe biće 89 odsto

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković istakao je da Srbija ide ka dostizanju nivoa minimalne potrošačke korpe.

- Samo pre nekoliko godina sindikati su se borili da cena po radnom satu dođe na nivo evra, a sada će biti 271 dinar.

- Pre šest godina pokrivenost minimalne potrošačke korpe bila je 62,1 odsto, sa ovim povećanjem pokrivenost minimalne potrošačke korpe biće 89 odsto - rekao je ministar.

Sindikati nezadovoljni

Ljubisav Orbović predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, ujedno i predsedavajući današnjom sednicom, istakao je da oni nisu zadovoljni tom odlukom.

- Došlo je do jednog od najvećih povećanja, ali mi smo vrlo jasni, mi ne prihvatamo ovakvu zaradu. Nije došlo do toga da se izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom i to je prosto neprihvatljivo jer smo još 2018. godine dogovorili da do 2021. godine dođe do tog poravnanja, ali do dana današnjeg se to nije desilo. Ta razlika faktički stoji na skoro istom nivou, ili nekom manjem smanjenju koji je potpuno neprihvatljiv.

Moramo da napravimo taj korak, nismo uspeli ni ove godine, očekivali smo da će se to desiti. Veliko nezadovoljstvo i jednog i drugog sindikata, očito je da 236.000 zaposlenih prima minimalnu zaradu ili ispod minimalne zarade - istakao je Orbović i dodao:

- Ovde nije pitanje samo o minimalnoj zaradi, mi nemamo više mogućnost pregovora na bilo kom nivou, nema kolektivnih ugovora, a ako ih i ima, gde ih ima, nema pregovora o finansijskom delu, cene rada i bilo čega, tako da dolazimo do jedne velike nejasnoće šta se sve dešava. Sada imamo da se obećavaju plate za medicinske sestre, što je potpuno u redu, ali nije u redu da se ne povećava za ostale zdravstvene radnike - tehničko osoblje, lekare i sve ostale - zaključio je Orbović.

Foto: Telegraf

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić istakla je da ,,minimalnu zaradu isplaćuju i firme koje nisu u problemu".

- Mi nismo zadovoljni sa ponudom Vlade za visinu minimalne cene rade, odnosno minimalne zarade jer je smatramo nedovoljnom. Naša ponuda od samog početka je bila iznos minimalne potrošačke korpe i iskustvo iz 2018. godine je pokazalo da je tačno da joj se približavamo, ali se nikako nismo približili cilju. Smatrali smo da je ovog puta bila prilika da je dostignemo.

Ona je dodala i da je apel sindikata da se vrši rigoroznija kontrola.

- Ono što znamo sa terena je i da firme kojima dobro ide isplaćaju minimalnu zaradu. Dakle, minimalna zarada treba da je izuzetak dok je firma u opasnosti jer ima probleme u poslovanju. Minimalna zarada nije isto što i ugovorena zarada i za nas je jako važno da ima ljudi koji primaju minimalnu zaradu, koji rade osam sati sa standardnim radnim učinkom.

Ova ponuda, koja je procentualno visoka, nije dovoljna. Takođe, nekoliko smo puta naglašavali da to naše zalaganje za minimalnu potrošačku korpu ne znači da smo zadovoljni šta čini tu minimalnu potrošačku korpu i da bi bili daleko zadovoljniji da govorimo o prosečnoj potrošačkoj korpi jer ovako izgleda da imamo ljude koji mogu da žive od minimalne potrošačke korpe i oni koji žive od prosečne - naglasila je Andrićeva.

Spomenula je i da je ministar Selaković napomenuo i povećanje u zdravstvu, te da bi sledeće nedelje trebalo da bude održan sastanak sa resornom ministarkom.

- Godinama tržaimo da se koriguje uredba u koeficijentima, tražimo jednu osnovicu za plate u zdravstvu i apsolutno je stav sindikata da pozdravljamo povećanje zarada medicinskim sestrama, ali apsolutno smatramo da mora da se poveća zarada nemedicinksom osoblju, pomoćnom osoblju kao i lekarima u konačnom statusu. Zdravstvo je prioritet za sve nas - zaključila je ona.

(Telegraf Biznis)