"Ima dovoljno energenata za predstojeću zimu": Obeleženo 130 godina Elektroprivrede Srbije

Foto: RINA, Shutterstock

U Srbiji ima dovoljno energenata za predstojeću zimu i građani ne treba da brinu oko toga, poručila je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Ona je rekla na obeležavanju 130 godina postojanja i rada Elektroprivrede Srbije (EPS) da zaliha uglja na deponijama ima dovoljno i da su one na rekordnom nivou, kao što su i akomulacije u hidroelektranama, a tome u prilog je, kako je objasnila, išla i dobra sezona, jer nije bilo suše.

Teme za vas

Prema rečima ministarke, imamo dovoljno i zaliha gasa koje su veće nego što su bile prošle godine i one su veće od 600 miliona kubnih metara.

- To sve ide u prilog da se mi kao država osećamo stabilno i sigurno, a onda i građani mogu tako da se osećaju. Naš cilj je da održimo energetsku stabilnost potpuno pod kontrolom i ove zime kao što smo to uradili i prošle i u tu svrhu nadgledamo rad svih naših energetskih preduzeća - naglasila je Đedović Handanović.

Obeleženo 130 godina EPS-a

EPS proslavlja danas 130. rođendan, a 6. oktobar je dan kada je davne 1893. godine puštena u rad prva javna elektrana u Srbiji, Termoelektrana (TE) na Dorćolu u Beogradu i taj datum predstavlja početak elektrifikacije u Srbiji.

Električnom energijom tada su osvetljavane ulice grada i domovi uglednih građana, pokretana "varoška železnica" (tramvaji) i retki industrijski pogoni, a na ulicama grada bilo je postavljeno 65 lučnih lampi i 422 sijalice.

Za 130 godina put najstarije energetske kompanije u regionu nije bio lak, ali je ipak uspela da preživi i Prvi i Drugi svetski rat, raspad Jugoslavije, sankcije devedesetih, bombardovanje 1999, a ni u jednom trenutku nije odustala od osnovne namene, a to je proizvodnja i distribucija struje.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović obraćajući se prisutnima čestitala je jubilej i naglasila da svi zaposleni u toj kompaniji i bivši i sadašnji imaju razloga da budu ponosni na kompaniju u kojoj rade i njenu istoriju.

- Kad pogledamo ko su sve bili ljudi koji su svojim idejama, radom, energijom, doprineli da danas imamo energetski sistem kakav imamo danas treba da smo ponosni. Verujem da svi zajedno, međutim, više gledamo u budućnost nego u prošlost, i da nas sve interesuje kakav će EPS biti u godinama i decenijama ispred nas - rekla je ona.

Ministarka je naglasila da je plan da EPS ostane najveće i najvrednije preduzeće Srbije i da bude još efikasniji, moderan i jedan od lidera u regionu.

- Uz izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, upravo bi modernizacija upravljanja i veća efikasnost, i na tome zasnovan razvoj, trebalo da budu garancija dugog i uspešnog trajanja EPS-a u budućnosti - dodala je Đedović Handanović.

Foto: Tanjug/ MRE/Emilija Jovanović

Međutim, kako je istakla, ne smeju da se zaborave izazovi kako ekonomski, tako i tehnoloških, jer živimo u vremenu u kojem su tehnologije o kojima su nekada razmišljali najveći inženjerski umovi danas stvarnost.

- Naš osnovni cilj i zadatak je i dalje nepromenjen, a to je da imamo energetski sistem koji može da proizvede dovoljno energije za potrebe naših građana i privrede, po najnižoj ceni. Ali jasno je da u godinama ispred nas taj cilj i zadatak nećemo moći da ostvarimo na način na koji smo mogli u decenijama iza nas, jer se svet menja, i svi smo deo borbe protiv klimatskih promena koja znače i transformisanje i energetskog sektora - navela je ministarka i dodala da elektroenergetski sistem Srbije, a pre svega EPS, treba da bude stub i motor tih promena, baš kao što je u prošlosti bio stub i pokretač industrijalizacije i modernizacije privrede.

- EPS je ključni činilac ostvarenja strateških ciljeva države u oblasti energetike, a to je energetska nezavisnost i oslanjanje na sopstvene izvore, kao i tranzicija ka čistim izvorima energije - rekla je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima u narednih desetak godina neophodne investicije u energetski sektor Srbije procenjene su na oko 15 milijardi evra. Ona je navela i da bi elektroenergetski sistem trebalo da bude pojačan sa oko četiri MW novih kapaciteta do kraja decenije, kombinacijom investicija javnog i privatnog sektora.

- Budući razvoj EPS-a treba da gledamo kao uzimanje onog najboljeg iz naše prošlosti, u kojoj smo znali itekako biti hrabri, stručni, inovativni, prateći duh vremena - rekla je ona i dodala da ne vidi razlog da i danas Srbija ne bude, barem u našem regionu, jedna od vodećih zemalja kad je u pitanju energetika, a za to je potrebna elektroprivreda koja će biti lider u svojoj industriji.

Vršilac dužnosti. generalnog direktora EPS Dušan Živković podsetio je da je istorija EPS počela sa prvom termoelektranom na Dorćolu, a nastavilo se sa malim hidroelektranama, prvim površinskim kopovima, dok je sve podignuto na viši nivo sa izgradnjom velikih termo i hidroelektrana koje su i danas energetski oslonac Srbije.

- EPS je delio sudbinu građana i privrede u svim vremenima, i dobrim i teškim. EPS je uvek neizostavni deo života Srbije. I uvek je bio sigurna karika energetskog sektora - rekao je on.

Prema njegovim rečima, danas je EPS na putu reformi, profesionalizacije poslovanja, a cilj je da bude uspešna, efikasna i profitabilna kompanija i da i u budućnosti bude jedan od najznačajnijih investitora u državi i najznačajnija energetska kompanija.

- Počeli smo da se menjamo, to je neminovno, jer se prilagođavamo vremenu i okolnostima i na lokalnom i globalnom nivou. Sa idejama i znanjem zaposlenih koji su najvažniji, EPS je ta energija za budućnost - naglasio je Živković.

(Telegraf Biznis)