Atina okupana suncem, a mi kišom: Prelepe slike iz Grada bogova na kraju sezone

Foto: Telegraf

Četvrtak je, 28. septembar, stižemo u Atinu. Nismo umorni od puta, radujemo se vedrom danu i svemu što grčka prestonica može da nam pruži u narednim danima.

Spremamo se za šetnju, smešteni u perifernom delu Atine, tako da nemamo mnogo izbora za zabavu ili istraživanje mesta, šoping... Ali, to nas i ne zanima mnogo.

Teme za vas

Prekoputa hotela je prelepa plaža, voda je malo burnija, ali čista, vidi se poneki peškir na pesku, nebo je plavo i vetar pirka taman koliko treba.

Duž rive su brojne klupe, tako da ugođaj bude potpun, ali... Nebo se u trenu "sručilo", okupalo nas obilnom kišom dok smo trčali ka hotelu, i morali smo da se "zadovoljimo" voćem, kafom i kolačima na terasi hotela, sa pogledom na more.

Napomena ako idete u Atinu na letovanje, čak i na kraju sezone: ugostitelji koji drže lokale na samoj rivi, kao uslov uglavnom napominju da morate uzeti i hranu i piće, naročito ako želite centralni sto ili onaj bliže moru.

Dakle, "samo kafa" nije opcija koja će im staviti osmeh na lice.

Što se tiče pružanja ostalih usluga, mišljenja su nam podeljena. Ima i ljubaznih i neljubaznih, zavisi na koga "naletite", ali se na momente čini da su Grci pomalo umorni od (prekomernog) turizma.

Akropolj, biser Evrope

Azijati, turisti iz svih delova Evrope, Amerike i ostatka sveta, sjatili su se u petak, 29. septembra, ispred biletarnice za kupovinu karata za posetu Akropolju. Njegova pozicija je neverovatna.

Nalazi se bukvalno "na krovu" Atine, i zbilja izaziva strahopoštovanje kod posetilaca, kako su nam i pričali. I da nema više ništa da ponudi, ni prirodu ni atraktivne kaldrmaste zone grada, ni bogat noćni život ili pompezne poslovne zgrade, Atina bi samo zbog Akropolja "štrčala" među svetskim metropolama.

Impresivan Grad bogova, mitova i legendi sastoji se od četiri građevine, a to su: Partenon – najveći održani spomenik dorske arhitekture, Erehteon – jonski hram, Propileje – ulaznu kapija u Akropolj, i hram Atine Pobednice.

Penjući se "bogovskim" stepenicama sve do vrha, sunce nas je pošteno obasjalo, te smo posle dobih 45 minuta do sat vremena bili željni i vode i hrane i klimatizacije... Ali, "uboli smo" neverovatan tajming. Taman što smo napustili Akropolj i krenuli putem restorana gde je bio zakazan ručak, kiša je opet rešila da smeni sunce s trona.

Red sunca, red kiše poslednjih dana u septembru, u Atini, ali nismo se bunili. Štaviše, pogled iz sale restorana na Akropolj i jak pljusak dodali su jednu romantičnu notu našem uživanju, tako da smo krenuli redom: od rižota, preko teletine u sosu, pa do tarta sa jabukom...

Obećali smo, vraćamo se ponovo u prelepu Atinu...

(Telegraf Biznis)