Blumberg izašao sa procenom: Nafta bi mogla da skoči na 150 dolara, od Irana zavisi uticaj na svet

Uveliko se polemiše o tome koje su ekonomske posledice rata u Izraelu i šta nas čeka, posebno imajući u vidu koliko je svet (ostao) ranjiv nakon pandemije i sukoba u Ukrajini.

Blumberg je ove nedelje izvestio da bi globalna ekonomija zapala u recesiju sa skokom cena nafte, ako bi se Iran uključio u izraelsko-palestinski sukob.

Teme za vas

Prema Blumberg Ekonomiksu, analitičari posmatraju uticaj na globalni rast i inflaciju vodeći se trima potencijalnim scenarijima:

• sa neprijateljstvima uglavnom ograničenim na Izrael i palestinske teritorije;
• sa širenjem sukoba na Liban i Siriju;
• sa direktnom konfrontacijom između Izraela i Irana.

Dok će sva tri scenarija, verovatno, izazvati porast cena nafte, veću inflaciju i sporiji globalni ekonomski rast, najveću štetu bi naneo potpuni rat između Irana i Izraela, kažu analitičari.

"Što se sukob više širi, to više njegov uticaj postaje globalni, a ne regionalni… Sukob na Bliskom istoku može da potrese svet, jer je taj region ključni snabdevač energijom i ključni prolaz za transport", napisali analitičari.

U tom slučaju, cene nafte bi mogle skočiti na 150 dolara po barelu. Globalna inflacija bi verovatno porasla na 6,7%, u odnosu na trenutnu prognozu MMF-a za 2024. od 5,8 odsto.

Globalni rast bi se, takođe, verovatno smanjio za 1% u odnosu na trenutne projekcije za sledeću godinu, na nivo od 1,7%, što bi bila najgora cifra još od 1982. godine.

U monetarnom smislu, to bi koštalo globalnu ekonomiju otprilike 1 bilion dolara.

Analitičari tvrde da bi se - kombinacijom svih ovih faktora - efekti brzo osetili, jer se mnoge zemlje i dalje bore sa inflacijom izazvanom sankcijama Zapada prema Rusiji. Te države su, naime, preorijentisale globalnu trgovinu, uključujući tokove nafte i gasa.

"Još jedan rat u regionu koji proizvodi energiju mogao bi da gurne globalnu ekonomiju u recesiju", ističe Blumberg, međutim, napominje da je direktan sukob između Irana i Izraela i dalje „malo verovatan scenario“.

(Telegraf Biznis)