Od zemlje na ivici bankrota do ekonomskog čuda: Kako je Portugal postao "uspešan i poslušan đak" Evrope

Lisabon, Portugal / Foto: Shutterstock

Pre deset godina, niko se ne bi kladio na Portugal, koji je tada bio na ivici finansijskog bankrota. Ali danas, neki posmatrači govore o "portugalskom ekonomskom čudu".

Naime, 2011. Portugal je zaista dotakao dno, u ekonomskom smislu. Spasen je u poslednjem trenutku, planom pomoći od 78 milijardi evra koji su dodelili Evropska unija (EU) i Međunarodni monetarni fond (MMF). Ipak, usledilo je drastično smanjenje budžeta, sa dubokim posledicama po ekonomsko i socijalno tkivo zemlje.

Teme za vas

A onda...

Najzapadnija zemlja na evropskom kontinentu napredovala je korak po korak, diskretno, birajući hrabru politiku ponude, dok se fokusirala na svoj glavni adut, turizam. Danas mu njegovi naporni napori omogućavaju preraspodelu na društvenom nivou. Evo sedam stvari koje treba znati da biste razumeli povratak Portugala.

Pre deset godina niko se ne bi kladio na Portugal, tada na ivici finansijskog bankrota. Danas neki posmatrači govore o „portugalskom ekonomskom čudu“. Najzapadnija država na evropskom kontinentu napredovala je korak po korak, diskretno, birajući hrabru politiku, dok se fokusirala na svoj glavni adut - turizam.

Rad i trud su se, očigledno, isplatili, te sada omogućavaju Portugalu preraspodelu na društvenom nivou, a mi izdvajamo 7 stvari koje treba znati - kako biste razumeli "povratak Portugala u igru".

Budžetski učinak bez presedana

U portugalskom parlamentu ova najava je izazvala oduševljenje vladajuće socijalističke većine. Vlada planira da u 2023. godini ostvari javni suficit od 0,8% BDP-a, dok je ranije očekivala deficit od 0,4%, prema nacrtu državnog budžeta za 2024. godinu. U poslednjih 50 godina, ovo je najbolji rezultat - bez presedana. Izvršna vlast u narednoj godini računa na suficit od 0,2 odsto BDP-a, planirajući tako brži povratak uravnoteženim javnim finansijama, što je očekivala tek 2027. godine. Inflacija bi, takođe, trebalo da nastavi da pada na 5,3% u 2023, pre nego što uspori na 3,3% u 2024. godini.

Portugal je najbolje podneo posledice rata u Ukrajini

Ova evropska država se bolje oporavlja u odnosu na druge, jer je i manje izložena posledicama ruske invazije, posebno kada govorimo o energiji. Portugal je, recimo, mnogo manje zavisio od uvoza ruskog gasa, za razliku Nemačke, piše portal latribune.fr.

Sofia Fernandes, stručnjak sa instituta Jacque Delors, kaže da je prošle godine izvoz, posebno tekstila i vina, bio snažan pokretač portugalske trgovine. To su, objašnjava, industrije sa veoma čvrstim znanjem i iskustvom. Osim toga, Portugal je 2021. postao i vodeći evropski izvoznik bicikala.

Foto: Pixabay/u_d7hddm5o

Turizam kao žila kucavica

Sa kolosalnim udelom u portugalskom BDP-u, sektor turizma je uistinu glavno ekonomsko bogatstvo iberijske države. Prema zvaničnoj statistici, u 2022. prihodi iz ovog sektora premašili su one iz 2019. i to za 20 odsto. Samo u prvoj polovini 2023. na portugalskim aerodromima zabeležen je 31 milion turista: u pitanju je rekord koji je ovoj zemlji doneo 22 milijarde prihoda. Fernandes dalje objašnjava da se desila prava eksplozija, te da Portugal gosti putnike iz celog sveta.

Turizam je i sektor koji podstiče tržište rada sa rekordnim brojem zapošljavanja. Skoro 320.000 ljudi radi u hotelskoj i ugostiteljskoj industriji u Portugalu, ali je loša strana to što turizam počinje da se suočava sa poteškoćama upravo u zapošljavanju; trenutno treba popuniti 50.000 radnih mesta.

Politika snabdevanja

Nekoliko godina limitirane budžetskim ograničenjima koje je nametnuo Brisel, portugalske vlade koje su se smenjivale – oslanjale su se na veoma aktivnu politiku ponude. "Zemlja je, zapravo, dočekala brojne strane investicije, sa veoma povoljnim poreskim programima za međunarodne investitore i penzionere iz drugih evropskih zemalja, uključujući Francusku", objašnjava stručnjak sa pomenutog instituta.

Kamen temeljac ove politike su čuvene "zlatne vize", pokrenute krajem 2012. godine, a prestale su da važe u martu 2023. U zamenu za boravišnu dozvolu, korisnici ove posebne vize morali su da plate najmanje 500.000 evra za kupovinu nekretnine u Portugalu, da ulože milion evra u svoju privrednu delatnost, ili da se obavežu da će otvoriti deset stalnih radnih mesta.

Tokom poslednjih deset godina, iberijska zemlja je prihodovala ukupno više od 6,5 milijardi evra u zamenu za više od 11.000 odobrenih boravišnih dozvola, pri čemu je više od 18.000 viza izdato i rođacima ovih ulagača.

Foto: Shutterstock

Španija, neizostavni "ekonomski saveznik"

Portugal je, kao što znamo, direktni sused Španije, sa kojom deli veliku granicu. Vremenom, uspeo je da od nje stvori značajnog ekonomskog saveznika. Španija nije samo glavna destinacija za nacionalni izvoz Portugala, već i njen glavni ekonomski partner.

Prema podacima portugalskog nacionalnog instituta za statistiku (INE), trgovina između dve zemlje porasla je sa 17,6 milijardi evra u 2000. godini, ili oko 14 odsto BDP-a, na 55,5 milijardi evra u 2022. godini, ili 23 odsto BDP-a. To je, ponovo, rezultat bez presedana.

Zavisnost portugalske privrede od Španije je tolika da je u poslednjoj deceniji četvrtina izvoza otišla na špansko tržište. Što se uvoza tiče, trećina je stigla - ponovo - iz susedne Španije. Nemačka i Francuska su drugi i treći trgovinski partner Portugala.

Društveni izazov

Ovo je druga strana medalje ekonomske politike sprovedene u poslednjoj deceniji: da bi očistio svoje finansije, Portugal je enormno smanjio svoja ulaganja u javnom sektoru usluga. Obrazovanje, zdravlje i stanovanje su trenutno tri velika problema, takoreći rupe.

- Uprkos boljem ekonomskom zdravlju zemlje, mnogi građani Portugala imaju osećaj da su degradirani - ističe Sofia Fernandes, a istraživanja pokazuju da je pristup stanovanju glavna tačka nezadovoljstva Portugalaca.

Za deset godina, zbog procvata u turizmu, cene nekretnina su "eksplodirale", u proseku za 75 odsto. Uz veoma visoku napetost u urbanim zonama glavnih gradova, kao što su Lisabon i Porto, prestanak "zlatnih viza" i uvođenje oporezivanja povoljnijeg za tržište dugoročnih zakupa - jesu dve mere koje je Vlada usvojila da bi se izborila sa ovim nezadovoljstvom.

Ali, mnogi Portugalci ove mere smatraju - nedovoljnim.

Foto: Shutterstock / Treecha

Ipak, na drugom frontu je budžet portugalske vlade za 2024. koji predviđa povećanje javnih investicija u zdravstveni sektor (kao u Francuskoj, pogoršanje bolničke nege je realni problem), obrazovanje i stanovanje. Za narednu godinu planirano je i značajno smanjenje poreza na dohodak, tako da će minimalna zarada tokom 14 meseci porasti sa 760 na 820 evra, a penzije u proseku za 6,2 odsto.

Digitalna i zelena energija

Portugal svoju budućnost vidi u digitalnoj i zelenoj energiji, svestan potrebe za diversifikacijom svoje ekonomije. Zemlja, dakle, danas intenzivno ulaže u nove industrije, a Sofia Fernandes to ovako objašnjava:

"Portugal je prošle godine pokrenuo veliki akcioni plan za digitalnu tranziciju. Takođe, ima značajan tehnološki ekosistem pokretanja. Sve više digitalnih nomada dolazi u Portugal, gde se nalaze i call centri za velike kompanije, kao što je Majkrosoft.

Osim toga, udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije u Portugalu je jedan od najvećih u Evropi, oko 60%, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA). Kako se navodi, to se dešava zahvaljujući vetru i hidroelektrici, kao i investicijama u solarnu energiju.

Međutim, uprkos ovim naporima, Portugal i dalje ostaje zavisan od fosilnih goriva u ukupnoj potrošnji.

(Telegraf Biznis)