• 0

Vreme čitanja: oko 5 min.

Šta je isplativije, štednja u domaćoj ili stranoj valuti? Danas je Svetski dan štednje

Vreme čitanja: oko 5 min.

Prema poslednjim podacima s kraja oktobra štednja u domaćoj valuti iznosi oko 118 milijardi dinara

  • 0
Štednja, novac, pare, kasica prasica

Foto: Shutterstock

Štednja u domaćoj valuti brže raste od devizne štednje već 11 godina uzastopno i prema poslednjim operativnim podacima premašila je protivvrednost milijarde evra, saopštila je danas Narodna banka Srbije povodom obeležavanja Svetskog dana štednje 31. oktobra.

NBS navodi da ovogodišnji Svetski dan štednje dočekujemo i obeležavamo uz najviše nivoe štednje u domaćoj i u stranoj valuti i poručila da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.

Prema poslednjim operativnim podacima s kraja oktobra štednja u domaćoj valuti iznosi oko 118 milijardi dinara.

- Period oko Svetskog dana štednje je uvek dobra prilika da se podsetimo značaja štednje, kako za pojedince, tako i za celokupan ekonomski sistem zemlje. U neizvesnim okolnostima sa kojima se svet suočava poslednjih nekoliko godina, izazvanim geopolitičkim faktorima, energetskom krizom i inflacijom, posebno dolazi do izražaja značaj akumulirane štednje kao vid sigurnosti koji pomaže da se krizna vremena prebrode na lakši način - navode iz NBS.

Poverenje građana u domaći finansijski sistem i srpski dinar rezultiralo je rastom dinarske i devizne štednje i u uslovima prisutnih višegodišnjih globalnih kriza, sve zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti u našoj zemlji.

novac, plata, štednja

Foto: Shutterstock

Štednja porasla preko šest puta

Štednja stanovništva u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina je porasla preko šest puta (više od 500 odsto) i krajem septembra 2023. godine iznosila je 116,4 milijarde dinara (rast od 98,3 milijarde dinara). Istovremeno, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi dinarske štednje koje se ispoljavaju u rastu učešća dugoročnih depozita.

U istom periodu, devizna štednja je rasla sporijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju - povećana je gotovo 80 odsto, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012. godine) na 14,1 milijardu evra (septembar 2023. godine).

Sa ciljem smirivanja inflacije i negativnih posledica rasta svetskih cena hrane i energenata, Narodna banka Srbije i Vlada Srbije su u poslednje tri godine donele niz mera, koje su bile efikasne i pravovremene, što je uticalo na smirivanje inflacije, njeno usmeravanje na sigurnu opadajuću putanju ka ciljanom rasponu i očuvanje ukupne finansijske stabilnosti.

inflacija, hrana

Foto: shutterstock.com

Inflacija u Srbiji usporava šesti mesec zaredom i u septembru je iznosila 10,2 odsto međugodišnje, šest procentnih poena ispod najvišeg nivoa iz marta ove godine. Očekujemo da do kraja godine međugodišnja inflacija bude na nivou od oko osam odsto, a da se nakon toga, polovinom naredne godine nađe u ciljanom rasponu (3±1,5 odsto).

Kako bi zaustavila rast cena i smanjila inflaciona očekivanja, vodeći pri tome računa da ne ugrozi nastavak privrednog rasta, Narodna banka Srbije je postepeno i kontinuirano pooštravala monetarne uslove.

Prvo smo povećanjem prosečne ponderisane repo stope od oktobra 2021. godine blagovremeno i postepeno krenuli u pooštravanje monetarne politike, a zatim nastavili odlučnije povećanjem referentne kamatne stope od aprila 2022. godine, sa jedan odsto na aktuelnih 6,5 odsto.

Podršku zatezanju domaćih monetarnih uslova u odlučnoj nameri da inflaciju svede u ciljane okvire, NBS je dala i povećanjem stopa obavezne rezerve od septembra 2023. godine. U uslovima nastavka preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka na dinar (jačanje domaće valute u odnosu na evro), Narodna banka Srbije je u prvih devet meseci intervenisala neto kupovinom gotovo 3,4 milijarde (tačnije, 3.385,0 miliona) evra, u cilju očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Takva aktivnost Narodne banke na deviznom tržištu doprinela je rastu deviznih rezervi na nivo od 24,2 milijarde evra krajem septembra, što je njihov najviši nivo krajem meseca od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine).

Taj nivo deviznih rezervi pokriva šest i po meseci uvoza roba i usluga, što je dvostruko više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima.

Budući da Narodna banka Srbije redovno prati i analizira isplativost štednje u domaćoj valuti kao deo strategije o dinarizaciji domaćeg finansijskog sistema, u susret Svetskom danu štednje pripremljena je analiza isplativosti štednje za period od septembra 2012. do septembra 2023. godine, koja nedvosmisleno potvrđuje da je i u kratkom i u dugom roku isplativije štedeti u domaćoj valuti nego u devizama, navodi se u saopštenju.

Ključni faktori koji su pogodovali takvom rezultatu jesu makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama (stabilnost kursa dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju (koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje po stopi od 15 odsto) i mere monetarne i fiskalne politike, koje su omogućile da se sačuva makroekonomska stabilnost čak i u okolnostima svetske krize.

Nezanavljana štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana, u proteklih 11 godina bila je isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda.

Žena ruke dinari novac pare

Foto: Shutterstock

Tako, štediša, koji je od septembra 2022. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2023. dobio bi 2.148 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Štednja u dinarima, oročena na tri meseca, bila je isplativija od takve štednje u evrima u 90 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.

Praktično, u prošlih 11 godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku, što potvrđuju rezultati urađenih analiza, kažu u NBS.

Dinamičan rast dinarske štednje u prethodnih 11 godina doprineo je da pokazatelj dinarizacije ukupnih depozita (privreda i stanovništvo) bude više nego udvostručen - prema podacima za septembar 2023. godine iznosi gotovo 42 odsto (krajem 2012. godine iznosio je 19,3 odsto).

Dalje unapređenje procesa dinarizacije domaćeg finansijskog sistema i u predstojećem periodu biće jedan od prioriteta Narodne banke Srbije, a u vezi s tim i podržavanje štednje u domaćoj valuti, naglašavajući njenu veću isplativost u odnosu na deviznu štednju, navedeno je u saopštenju.

(Telegraf Biznis)

Video: Devet izazova vise nad glavom svetske ekonomije dok je Ukrajina u ratu: Svačiji novčanik je ugrožen

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>