"Pitanje konkurentnosti više nije pitanje samo Brisela": EK prepoznala potrebe privrede Zapadnog Balkana

Evropska komisija prepoznala je u svom novom Planu rasta za Zapadni Balkan potrebe privreda i država regiona za što skoriji ulazak u jedinstveno tržište Evropske unije i pre punopravnog članstva, poručio je danas Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

- A kako bi se održale naše ekonomije i konkurentnost, ali i konkurentnost evropske industrije - dodao je predsednik PKS-a.

Teme za vas

Čadež je na predstavljanju Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i novog Plana rasta za Zapadni Balkan predstavnicima privrede i poslovnih udruženja u PKS, rekao da je višegodišnjim zalaganjem Privredne komore Srbije (PKS) i svih privreda Zapadnog Balkana u Izveštaj Evropske komisije pretočen novi Plan rasta i da će se već početkom decembra voditi prvi razgovori njegovoj daljoj implementaciji na nivou država Zapadnog Balkana.

- Pitanje konkurentnosti više nije pitanje samo Brisela, nego je pitanje celog kontinenta i zato je važno da započnemo jedan novi dogovor da bismo održali Evropu tamo gde joj je mesto, a to je među vodećim ekonomskim regionima sveta. Konkurentnost, da li ćemo preživite ili ne, nije više stvar nacionalnih ekonomija, ni Evrope 27, ona je stvar evropske ekonomske arhitekture u koju smo mi mnogo više umreženi i od nje zavisni, više nego po neka članica EU koja je geografski na periferiji. Od toga zavisi kako ćemo opstati i zato je važno da imamo ne samo dobru komunikaciju nego da aktivo zajedno brinemo o zdravlju evropskog biznisa - istakao je Čadež.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Predsednik PKS je ukazao na širi geopolitički kontekst i zašto su, kako je rekao, Izveštaj EK i novi Plan rasta za Zapadni Balkan presudno važni:

- Važno je da je u Planu rasta za ZB predviđena metodologija koja će omogućiti državama ovog regiona da drugačije raspolažu novcem koji dolazi iz Brisela i da mogu da planiraju svoje reforme i prilagođavanje svojih ekonomija, zelenu tranziciju i veće fondove, a na način na koji to rade i evropske ekonomije.

Plan rasta za ZB je dokument koji je izradila Evropska komisija kao predlog zemljama članicama i Evropskom parlamentu kako da se region Zapadnog Balkana integriše u jedinstveno tržište EU i pre nego što zemlje kandidati postanu članice EU, naveo je Emanuel Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

- Ovo je važno ne samo za građane već i za poslovni sektor kako bi mogli da osete koristi koje pruža jedinstveno tržište i pre nego što same zemlje budu postale članice EU. Preduslov za integrisanje u jedinstveno tržište Evropske unije jeste da se zemlje regiona same ekonomski integrišu sledeći sve standarde koji postoje u EU - istakao Žiofre.

Kaže da njihove procene govore da bi integracija u jedinstveno tržište svih zemalja u regionu, mogla da dovede do porasta BDP-a svih regionalnih privreda za 10 odsto. U okviru Plana rasta predloženo je da se obezbedi šest milijardi evra za region, od toga dve milijarde su bespovratna sredstva, dok su četiri milijarde povoljni zajmovi za naredni period od tri godine, a novac bi se zemljama isplaćivao u skladu sa postignutim rezultatima, rekao je Žiofre.

(Telegraf Biznis)