Sutra se otvara kongresni Centar Sava: Do kraja godine popunjeni svi termini

Rekonstruisani kongresni i poslovni deo Centra Sava sutra će biti otvoren i ugostiće više od 2.000 učesnika 14. Redovnog kongresa Evropske federacije o ishrani. Samo grad Beograd za četiri dana kongresa prihodovaće više od tri miliona evra, rekao je tim povodom za Tanjug direktor Kongresnog biroa Dušan Borovčanin.

Kako je naveo, do kraja godine nema slobodnih termina za organizovanje događaja u Centru Sava, što govori o tome koliko je ovaj prostor bio potreban Beogradu i Srbiji. „Mi do kraja decembra ove godine ćemo poslati kandidaturu za 2030. godinu za organizovanje određenih događaja. Imamo već potvrđene događaje i za narednu godinu, ali i za 2025, 2026, 2027. godinu.

Teme za vas

Prema poslednjim informacijama ne postoji slobodan dan do kraja ove godine”, istakao je on.

On je podsetio da je Sava centar kulturno dobro i istakao da je njegova prednost veličina objekta, koji odgovara u potpunosti i dan danas za organizovanje skoro svih međunarodnih događaja, iako je građen pre 40 godina.

„Međutim, njegova unutrašnja organizacija, u onom prethodnom Sava centru, nije odgovarala zahtevima i sada su novi vlasnici i menadžment to prilagodili. Multifunkcionalnost je jedan od prvih zahteva, kako bi jedan tako veliki projekat mogao da se prilagodi različitim zahtevima organizatora. Zatim povećan je broj sala i sedećih mesta. U svom maksimalnom kapacitetu ima 46 sala, plus Plava sala čije se otvaranje očekuje na proleće”, naglasio je on.

Kako objašnjava Borovčanin, nisu samo povećani kapaciteti, već su implementirana i najsavremenija tehnološka rešenja, a vodilo se računa i o energetskoj efikasnosti.

Na pitanje Tanjuga, kako su izgledale prethodne dve godine, kada prostor nije bio u funkciji, rekao je da su bili izazovne i jako teške.

„Međutim, ono što je dobro, mi smo od 2019. godine do danas uspeli za  malo da poboljšamo poziciju na Međunarodnoj listi za kongrese i konvencije, uprkos tome što nije radio Sava centar. I sada smo 46. poziciji, a 2019. godine bili smo na 49. mestu”, rekao je Borovčanin koji očekuje da sada još više napredujemo na toj listi. On je podsetio da je otvaranje Plave sale značajno i sa drugih aspekata, pre svega kulturološkog, jer su se u njoj održavali nastupi najvećih domaćih i svetskih zvezda, kao i projekcije najpoznatijih filmova.

„Ona je značajna i za kongrese, a njen kapacitet je sada gotovo 4.000 mesta”, naglasio je on. Kako kaže, otvaranje ovog prostora je značajno iz dva razloga. „Ovaj poslovni prostor je važan zato što su poslovni posetioci broj jedan na listi onih koji posećuju Srbiju i to je jako dobro za nas, zato što poslovni događaji, poslovni gosti, pored ekonomskih efekata, oni ostvaruju i druge društveno važne efekte”, rekao je on.

Istakao je da kada se u Srbiji održavaju evropski ili svetski kongresi, oni okupljaju najbolje stručnjake iz određenih oblasti u našoj zemlji. „Oni razmenjuju znanja sa našim stručnjacima i taj način poboljšavaju naše poslovne prakse, utiču na naš naučni standard i omogućavaju našim stručnjacima da se uključuju u rad svetskih društava “, dodao je on.

Kako objašnjava Borovčanin, kongresni posetioci su platežno sposobniji, jer njihova putovanja finansiraju kompanije, tako da imaju veći opseg svojih sredstava na raspolaganju za trošak.

„Deo tog novca ostaje našim lokalnim igračima na tržištu, a sav raspoloživ deo dohotka koji poslovni posetioci sa sobom nose služi za vanpansionsku potrošnju, što je za tri do četiri puta više u odnosu na strane turiste uopšte”, dodao je on.

Borovčanin je istakao da u odnosu na region Zapadnog Balkana mi prednjačimo što se tiče kongresnog turizma, ali da su, kada je reč o zemljama bivše Jugoslavije, Hrvatska i Slovenija i dalje ispred nas. Međutim, Beograd je, ipak, centar svih zbivanja i dešavanja i ispred je drugih gradova Balkana, dodao je Borovčanin.

„Beograd je definitivno ekonomski, politički i privredni centar ovog regiona. Ono što je naš zadatak jeste da se međunarodni kongresi iz Beograda polako prebacuju i u druge krajeve Srbije, i da se tamo širi kongresna mreža, kao na primer u Novom Sadu, Nišu, Kopaoniku i u Vrnjačkoj banji”, zaključio je on.

(Telegraf.rs)