Veteranka ušuškana u klisuru Nišave - "Sićevo" simbol istorije i tehnike

Zelena energija je osnova početaka elektroenergetike u Srbiji i o tome svedoče naše veteranke male hidroelektrane, neke stare i više od veka. Jedna je od najstarijih malih hidroelektrana u Srbiji, mala HE "Sićevo" radi od decembra 1931. godine i danas odoleva vremenu i predano radi. Odlukom Vlade Srbije mala hidroelektrana "Sićevo" je nedavno proglašena za spomenik kulture. Smeštena je u klisuri Nišave, koja je duga 17 kilometara i predstavlјa najatraktivniji deo celokupnog toka reke.

Osnova za izgradnju ove elektrane bila je ratna reparacija koju je grad Niš dobio za opravku male HE "Sveta Petka" posle Prvog svetskog rata. Projekat za hidroelektranu uradio je "Simens Šukert" i odmah isporučio opremu. Izgradnja građevinskog dela elektrane poverena je nakon licitacije preduzimaču Milanu Milјkoviću iz Zaječara. Radovi su počeli krajem 1928. godine. U istorijskim knjigama ostalo je zabeleženo da je očekivani završetak radova graditelјa, u leto 1929. godine prekinulo veliko nevreme sa poplavom. Voda je odnela veći deo građevinskog materijala sa gradilišta i oštetila dobar deo izvedenih radova. Slična nepogoda zadesila je gradilište i naredne godine. Sve to uticalo je na produžetak rokova i poskuplјenje radova. Hidroelektrana "Sićevo" konačno je 1931. godine krenula u probni rad. Nakon otklanjanja uočenih nedostataka na građevinskom delu stavlјena je u redovni pogon, sa dve godine zakašnjenja od početka radova.

Foto: Promo/ EPS

Mala hidroelektrana "Sićevo" jedinstven je primer objekta industrijskog nasleđa sa kontinuitetom proizvodnog procesa od devet decenija i predstavlja materijalno svedočanstvo procesa elektrifikacije i industrijalizacije grada Niša i okoline. Pored arhitekture i istorijske vrednosti, "Sićevo" karakterišu i jedinstvena tehnička rešenja, jer su mašine originalne i još rade od vremena nastanka.

Briga zaposlenih

Mala hidroelektrana "Sićevo" postoji gotovo ceo vek i u tom periodu se vrlo retko kvarila i bila van pogona. Tome su najviše doprineli radnici koji su je redovno remontovali i servisirali.

(Telegraf.rs/PR)