• 0

Vreme čitanja: oko 4 min.

IPESE: Srbija predvodi region u ekonomskoj saradnji sa EU

Ekipa Biznisa

Vreme čitanja: oko 4 min.

Dve milijarde predviđene su za Srbiju, Albaniju, Severnu Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, kao bespovratna pomoć

  • 0
Ekonomija, Evropa, biznis, investicije

Foto: Shutterstock

Na kraju poslovne godine kompanije i države svode račune i prave planove za narednu godinu. Države Zapadnog Balkana završiće ovu godinu s rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,2 odsto, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predviđa da će rast privrede regiona iduće godine biti 3,4 odsto, dok bi rast BDP-a Srbije u 2024. godini mogao da bude 3,5 odsto.

Značajan ”vetar u leđa”, koji će pogurati privredni rast država Zapadnog Balkana, očekuje se od Evropske unije, odnosno od njenog novog, nedavno promovisanog ”Plana rasta” za koji su članice Unije namenile prvu tranšu od šest milijardi evra, navodi Institut za politiku i jugoistočnu Evropu (IPESE) u svojoj analizi.

Dve milijarde predviđene su za Srbiju, Albaniju, Severnu Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, kao bespovratna pomoć (i za podršku budžetima), a četiri milijarde namenjeno je za kreditiranje kapitalnih (infrastrukturnih) ulaganja, saopšteno je.

Primera radi, od bespovratne pomoći namenjene Srbiji, jedna trećina direktno je namenjena budžetu države. Tim novcem Evropska unija planira da dodatno podstakne integraciju država Zapadnog Balkana, pomogne kompanijama iz ovog regiona da se lakše priključe jedinstvenom tržištu Unije i da finansijski podrži ekonomske reforme kako bi građani zemalja Zapadnog Balkana svakog dana i direktno osetili prednosti evrointegracija.

"Podaci o ekonomskoj saradnji pokazuju da države Zapadnog Balkana nemaju drugu alternativu osim evropske", navodi se u analizi IPESE, i dodaje da ne postoji nijedan drugi proces unutar koga će ih neko podsticati da se reformišu, transformišu i modernizuju, kako bi svoja društva učinile boljim za građane.

Poznato je da će se šest milijardi evra, namenjenih Zapadnom Balkanu, deliti po ustaljenoj šemi. Prilikom nedavnog boravka u Briselu predsednik Srbije naglasio je da finansijska podrška Evropske unije Planu za rast ”nije mali novac za Srbiju” i da ”mi to smatramo velikom koristi za sve naše građane”.

- Evropska unija znači život građanima Srbije i zato je učešće u jedinstvenom evropskom tržištu za Srbiju prioritet - rekao je predsednik Aleksandar Vučić, posle razgovora sa šeficom Evropske komisije Ursulom von der Lajen.

Po svim parametrima, a najpre po spoljnotrgovinskoj razmeni i direktnim investicijama kompanija, Evropska unija ubedljivo je najveći i prvi ekonomski partner Srbije. Ali, i Srbija je najveći trgovinskih partner EU iz regiona Zapadnog Balkana - izvoz Srbije u države-članice Unije čini polovinu ukupnog regionalnog izvoza u EU, ističe se.

I po još jednom parametru, Srbija je regionalni lider - za 12 godina u Srbiju su stigle direktne strane investicije (SDI) iz EU u ukupnoj vrednosti od 21,3 milijardu evra (58,4 odsto od ukupnih SDI pristiglih u Srbiji u tom periodu), što je više nego u sve države regiona - stoji u analizi Instituta za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope.

Primera radi, u istom periodu Srbija je iz Kine privukla 3,1 milijarde direktnih stranih investicija a iz Rusije - 2,6 milijardi. Zanimljiv je i podatak da su šest od 10 najvećih investitora u privredu Srbije kompanije iz Evropske unije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupna trgovina Srbije sa EU (izvoz i uvoz) dostigla je u 2022. godini 39,8 milijardi evra (29 odsto veća nego 2021.) što čini 59 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom, koja je prošle godine bila 66,6 milijardi evra.

Prema podacima RZS, izvoz Srbije u EU je 2022. godine bio skoro 18 milijardi evra i za godinu dana zabeležio je rast od 27 odsto. Iste godine srpska privreda izvezla je u Kinu robu u vrednosti 1,1 milijarde evra a isto toliko i u Rusiju. S druge strane, Srbija je iz EU uvezla robe za 21,4 milijardu evra (što je 55 odsto ukupnog uvoza Srbije).

Za godinu dana, uvoz iz EU povećan je za pet milijardi evra (što je više od ukupnog uvoza iz Kine u 2022. godini).

Da bi podaci o ekonomskim odnosima država Zapadnog Balkana i Evropske unije bili uporedivi potrebno je koristiti statistiku koju objavljuje Evropska komisija (EK), odnosno njena Generalna direkcija za trgovinu. Ti podaci za Srbiju veoma malo se razlikuju (ali ne drastično) od onih koje objavljuje srpski Zavod za statistiku. Tako, na primer, EK navodi podatak da je 2022. godine ukupna spoljnotrgovinska razmena (izvoz i uvoz) Srbije i EU bila 42,7 milijardi evra (ukupna razmena sa svetom bila je 66,6 milijardi).

Srbija je 2022. godine izvezla u EU robe u vrednosti 18 milijardi evra (ukupan izvoz bio je 27,4 milijarde), a uvezla za 24,5 milijardi (ukupan uvoz bio je 39,1 milijardi). Izvoz u EU 2022. godine porastao je 33,8 odsto u odnosu na 2021. godinu, a prosečna stopa rasta izvoza u periodu 2018-2022. godina bila je 13,9 odsto. Uvoz je za godinu dana porastao 29,9 odsto, a prosečna stopa rasta za pet godina bila je 14,1 odsto. U izvozu privrede Srbije na tržište EU dominiraju industrijski proizvodi (90,9 odsto), a ti proizvodi čine 87,3 odsto uvoza.

Podaci Evropske komisije, odnosno njene Generalne direkcije za trgovinu, nedvosmisleno potvrđuju da je Srbija za Uniju najveći i najvažniji ekonomski partner, zaključuje se u tekstu IPESE. Kompletnu analizu i statistiku trgovinske razmene EU i ostalih država regiona, možete pročitati na sajtu Instituta za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope www.ipese.rs.

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>