Bazična inflacija u EU usporava, ali su cenovni pritisci i dalje jaki

Foto: Shutterstock/Marian Weyo

Još do pre nekoliko meseci, svet je sa velikim interesovanjem iščekivao objave i izjave Evropske centralne banke (ECB) o odlukama vezanim uz monetarnu politiku, a pre svega o ključnim kamatnim stopama kao glavnim "alatom" za snižavanje inflacije.

S obzirom na usporavanje inflacije u Evropi, ali i jasne signale slabljenja privredne aktivnosti evrozone, tržišta već neko vreme više spekulišu o tome kada bi ECB mogla da odluči da spusti kamatne stope.

U svakom slučaju, potvrđeno je da će kamate do daljeg ostati nepromenjene: depozitna na 4 posto, kamata za glavne operacije refinansiranja 4,50%, a kamatna stopa za mogućnost pozajmljivanja - 4,75 posto.

Teme za vas

Fokus analitičara je, kao i uoči prethodnog zasedanja početkom novembra, više bio usmeren na suptilne poruke lidera Evropske centralne banke i na signale mogućeg tajminga početka snižavanja ključnih kamata, a očekivanja u vezi sa tim se trenutno kreću - uglavnom - između marta i juna 2024. godine, piše Poslovni dnevnik.

U pogledu retorike, FED je dan pre ECB, očito, premašio očekivanja.

Nakon sastanka Američke centralne banke u sredu, Džerom Pauel je izrazio zadovoljstvo silaznom putanjom inflacije bez snažnijeg porasta nezaposlenosti, a premda je istaknuto da je inflacija i dalje povišena, te da će se pažljivo pratiti privredni pokazatelji, zvaničnici FED-a za 2024. su nagovestili tri snižavanja kamatnih stopa (za 75 baznih bodova).

To je rezultiralo snažnim rastom tržišta akcija i padom obvezničkih prinosa.

Iz Evropske centralne banke je, međutim, nakon poslednjeg sastanka poručeno kako se inflacija u proteklim mesecima jeste smanjila, ali i da će verovatno privremeno ponovno porasti u kratkoročnom periodu.

U najnovijim makroekonomskim projekcijama za evropsko područje, za 2024. godinu, predviđa se dalje postupno smanjivanje inflacije, uz približavanje ciljanih dva posto u 2025. Stručnjaci prosečnu stopu ukupne inflacije za ovu i iduću godinu trenutno projektuju nešto niže nego pre dva meseca: ove godine je "po novom" vide na 5,4 posto, a iduće na 2,7 procenata, dok bi godinu dana kasnije trebalo da bude svedena na 2,1 odsto.

Što se tiče daljih odluka, rečeno je da će se njima određivati "nivoi ključnih kamatnih stopa koje će biti restriktivne onoliko dugo koliko to bude potrebno".

I ovaj put, posebno su naglašena očekivanja za bazičnu inflaciju u evrozoni. Ona, naime, usporava, ali su domaći cenovni pritisci i dalje jaki, što se najpre pripisuje snažnom rastu troškova rada.

(Telegraf Biznis)