Šta biste za novogodišnji poklon: dijamante ili vinograd? Kad bogati darivaju jedni druge sve pršti od luksuza

Foto-kolaž: Pixabay

Svake godine, baš u ovom periodu, mnogi od nas hvataju se za glavu zbog poklona. I stalno postavljamo isto pitanje: Šta darivati nekome koga dobro znate, a s kim ste proveli mnogo vremena. Naravno, mnogima vrednost poklona diktira budžet.

Ima i onih kojima budžet ne predstavlja problem. Baš sa takvom klijentelom radi kompanija Lalaluks, koju je osnovala Nikol Polard Bejme.

Teme za vas

Pre godinu dana, uoči Božića, ona je dobila zahtev za poklon koji je bio vredan "tričavih" 750.000 dolara. Za te pare klijent je tražio "himalajsku Birkinku sa nekoliko dijamanata pride, upakovanu i spremnu za praznik".

Foto: Tanjug/AP

Da pojasnimo: radi se o ekskluzivnoj Hermesovoj tašni Birkin, izrađenoj od ručno obojene kože sa stomaka krokodila. A dijamanti su sami po sebi razumljivi.

A kad je neko spreman da plati takav poklon - on će ga i dobiti. Tako je bilo i u ovom slučaju.

Šta sa onima koji imaju sve? 

Darivanje za praznike je dovoljno teško i onima koji imaju listu želja. A šta je sa ljudima koji zaista imaju sve - pita vlasnica Lalaluksa.

Milijarderi vole da daju i primaju baš kao i mi ostali, na kraju krajeva, čak iako ti pokloni koštaju mnogo više (i verovatno ih je teže pronaći u nekom tržnom centru).

„Oni samo žele da vide kako izgleda najbolje od najboljeg“, kaže za Biznis insajder Elizabet Braun, menadžerka za saradnju s klijentima kompanije za putovanja i životni stil „Najtsbridž srkl“ sa sedištem u Njujorku. „Nije baš da postoji budžet – oni samo žele da ono što žele da to i ostvare.“

A šta žele bogati? Teško je odgovoriti: Od Šanela i Roleksa, preko Hermesovih tašni, sa ili bez dijamanata, do trkačkog konja ili - vinograda.

Fotokolaž: TelegrafTV/instagram/karleusastar

Vinston Česterfild, osnivač „Bartona“, londonske konsultantske firme fokusirane na bogate, poznaje jednu kolekcionarku „Hermesa“ kojoj muž svake godine kupi novu tašnu druge boje iz ove francuske modne kuće – uz nekoliko „sitnica“ u istoj boji.

Drugi hitovi, kako navodi Polard Bejmova, su personalizovani pokloni – kao na primer personalizovane putne torbe – „Gojar“ putne torbe sa monogramom koje koštaju preko 10.000 dolara ili pune predmeta sa horoskopskim znakom primaoca, na primer – ili samo nešto namenjeno za omiljeni hobi primaoca, prenosi RTS.

Preskupi pokloni i paprene usluge

Članovi porodice koja voli da planinari mogu jedni drugima da poklone najbolju opremu od brendova kao što su „Monkler“ i „Loro Pijana, kaže Česterfild. Ljubitelji hrane mogu pokloniti organsko balzamiko sirće koje dolazi direktno iz Italije.

„Za nekoga ko ima sve, zašto ne bi imala i dijamante u svojoj tašni?“, napominje Polard Bejmeova čije usluge počinju od 600 dolara po satu – plus procenat od kupovne cene robe – u razgovoru za Biznis insajder.

Ali drugi pokloni inspirisani hobijem su omiljeniji kod milijardera. Na primer, vinograd u Toskani koji će dobiti ljubitelj vina. Ili imanje sa pogonima za proizvodnju.

Foto: Pixabay

Firma „Najtsbridž srkl” je pomogla u kupovini imanja vrednog pet miliona dolara kao božićnog poklona, zajedno sa vilom u kojoj je Napoleon nekada boravio, plus sopstvenim pogonima za proizvodnju meda i maslinovog ulja. Cena godišnje članarine od 50.000 dolara za usluge „Najtsbridž srkla“ u tom slučaju deluje kao vrlo povoljna.

Ako imate voljenu osobu koja voli trkačke konje i pri tom imate dovoljno para, posrednik će vas odvesti do vrhunske štale za uzgoj konja, organizovaće susret sa džokejem i predati vam sopstvenog konja.

Ništa manje skup nije ni poklon kojim dobijate priliku da - recimo - naučite kako kuvati od nekog kuvara koji je zaslužio Mišlenovu zvezdicu. I to je popularan poklon bogatih, za koji treba izdvojiti šestocifrenu sumu novca.

Vreme je najskuplje 

„Svima, a naravno i najbogatijima, vreme je najdragocenija roba“, ističe Elizabet Braun iz „Najtsbridž srkla“.

Ponekad je cena vremena i merljiva. Sat u privatnom avionu „Vistadžeta“, na primer, počinje od 11.000 dolara. Jedan od Česterfildovih kontakata, koji nije želeo da izdvoji novac za kupovinu mlaznog aviona, poklonio je ćerki sate letenja u vrednosti od oko pola miliona dolara, zato što se tokom pandemije navikla da leti privatnim avionom.

Ali nematerijalna vrednost dobro utrošenog vremena je ono za čim bogati zaista najviše žude, a svi stručnjaci sa kojima je Biznis insajder razgovarao kažu da postoji opšti pomak od poklanjanja predmeta ka darivanju putovanja u neistražene predele.

„Izgleda da su ljudi pomalo iscrpljeni onim što biste nazvali teškim luksuzom“, napominje Česterfild. Čini se da je i pandemija dodatno uticala na ovaj trend. Jedna bogata žena je, na primer, rekla svom mužu da ne želi više nikakav nakit, pošto je vreme tokom karantina provodila u kupovini luksuzne robe.

Od privatnog ostrva do putovanja u svemir

Foto: Waldorf Astoria

Jedna porodica sa kojom Česterfild radi iznajmila je privatno ostrvo na Karibima na dve nedelje. Odlazak u odmarališta za jogu i velnes – od putovanja u Rišikeš, rodno mesto joge, do biciklističke ture oca i sina na Majorki – sve su popularnije.

Neki od klijenata Braunove iznajmljuju privatne vile u zaštićenim parkovima u Africi, kao što je Ol Jogi u Keniji ili ostrvo Saanane u Tanzaniji, koje koštaju i do 40.000 dolara po noći. Ipak, ona je pojasnila da boravak (i mogućnost da vidite divlje životinje pored stola za doručak) obično nije jedini poklon koji dobijaju.

Polard Bejmeova ima jednog klijenta koji putuje u svemir na odmor – što je ona nazvala „najvećom ekskluzivom za klasu milijardera“.

Bogati se utrkuju sa posledicama globalnog zagrevanja

Zabrinutost zbog klimatskih promena ogleda se i u izboru destinacija koje bogati biraju, jer „žure da posete neka mesta pre nego što nestanu“, kaž Polard Bejmeova. Umesto obične superjahte u Sent Bartu, iznajmljuju ekspedicione superjahte da vide glečere na Antarktiku ili Patagoniji, na primer, ili idu u Australiju da vide Veliki koralni greben.

Ali postoje i oni koji su više zabrinuti zbog svog ugljeničkog otiska – ili samo misle da je sve to malo otrcano – i potpuno se odriču velikih poklona.

„Ove godine smo primetili da je potražnja mnogo manja i da su bogati malo uzdržaniji“, navodi Česterfild. Božić je „postao previše komercijalan“.

Foto: Freepik, Tanjug/AP

Voren Bafet je nekada svakom od članova porodice poklanjao po 10.000 dolara u gotovini – ali nakon što je saznao da su to proćerdali, počeo je nekima da poklanja akcije, a ostalima čokoladu.

Bil Gejts predlaže knjige za uživanje tokom praznika.

Jedna bogata porodica za koju Česterfild zna, praktikuje darivanje u formi tajnog Deda Mraza i ograničila je budžet poklona na 10 dolara.

„Oni misle da je poenta praznika da provode više vremena jedni s drugima i postali su manje materijalistički nastrojeni.“

Zvuči srceparajuće, naravno, ali sa neto vrednošću od 250 miliona dolara, svaki dan vam verovatno izgleda kao da se budite uz poklone ispod jelke.

(Telegraf Biznis)