Prvi čovek Infrastrukture železnice Srbije: "Brza pruga do Subotice gotova do kraja godine"

Foto: Tanjug/Infrastruktura železnice Srbije/ Nenad Stanisavljević

Generalni direktor Infrastrukture železnice Srbije, Nebojša Šurlan, izjavio je danas da će do kraja godine biti završena brza pruga od Novog Sada do Subotice i najavio da će se u narednih pet do šest godina raditi na unapređenju celokupne mreža srpskih železnica - gradnji novih i rekonstrukciji i obnovi postojećih pruga.

On je rekao da je pruga Novi Sad-Subotica, dužine 108 kilometra, deo projekta brze pruge od Beograda do Budimpešte i da tu deonicu grade kineske kompanije, kao i da je ukupna ugovorena vrednost radova 1,16 miljardi dolara.

"Radovi su počeli odmah kada smo završili prugu do Novog Sada i ugovorni rok je avgust 2025. godine. Međutim, na inicijativu predsednika Vučića koji je tražio skraćenje tog roka, kineski izvođači su izašli u susret i dali obećanje da će do kraja ove godine završiti sve radove", rekao je Šurlan za Tanjug.

Naveo je i da se uskoro očekuju tenderi za izvođače radova na deonicama dvokolosečne pruge Beograd-Niš, dužine 230 kilometara, koja će na više od 50 odsto te dužine biti projektovana za brzine od 200 kilometara na sat. "Projekat je podeljen na tri sekcije. Prva sekcija je od Resnika do Velike Plane, druga sekcija od Velike Plane do Paraćina i treća sekcija od Paraćina do Trupala. Za sekcije dva i tri očekujemo idejne projekte da budu završeni u junu ove godine, a za sekciju jedan da bude gotova u novembru", rekao je Šurlan.

On je dodao da je Infrastruktura železnice Srbije, zajedno sa Ministarstvom građevinarstva i Ministarstvom finansija, za radove na toj prugi obezbedila sredstva u ukupnom iznosu od 2,75 milijardi evra, u vidu kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za razvoj, pri čemu je EU na taj projekat dala 600 miliona evra granta. Šurlan je podsetio da Infrastruktura železnice Srbije u 2023. godini izvela radove u vrednosti od približno milijardu i po evra i istakao da su dobili finansijska sredstva za projekte na osnovu kojih će biti moguće izvođenje radova u narednih pet do šest godina, u periodu u kome planiraju da kompletno unaprede mrežu srpskih železnica.

Prema njegovim mišljenju, Infrastrukturi železnice Srbije je ukazano poverenje, pa su tako dobili finansije za projektovanje novih projekata, na osnovu kojih će se izvoditi radovi i narednih godina. "Ukupna vrednost tih radova se kreće od pet do šest milijardi za koridorske pruge i još od jedne do tri milijarde za regionalne pruge. To je ukupan obim, za koji nisam siguran da ćemo obezbediti kompletna sredstva, ali u velikoj meri sam siguran da ćemo odraditi te poslove", kaže Šurlan.

Takođe ocenjuje da je pažnja javnosti koju je izazavalo puštanje u rad brze pruge Beograd-Novi Sad dodatno ulila stimulans ljudima u Infrastrukturi železnice Srbije za nove projekte. "Brza pruga već skoro tri godine funkcioniše i nismo imali ozbiljniji poremećaj rada te pruge, što sa jedne strane govori u pravcu kvaliteta izvedenih radova, a s druge strane i sve bolje obučenosti našeg ljudstva, otpravnika vozova, ljudi koji su na terenu, koji se bave upravljanjem saobraćajem".

Napominje i da je gotovo projektovanje rekonstrukcije barske pruge, od Valjeva do Vrbnice, na deonici dugačkoj 210 kilometara. "I to će biti takođe jedan od veoma zahtevnih projekata, s obzirom da na tih 210 kilometara ima veliki broj mostova, tunela i jednokolosečna je pruga, tako da će opet morati da se radi u tim zatvorima (saobraćaja)", rekao je Šurlan i posebno istakao još jedan projekat koji je u fazi izvođenja, gradnju Jedinstvenog dispečerskog centra za koji kaže da je jedan od najvažnijih projekata na srpskim železnicama, koji bi trebalo da objedini funkcije četiri regionalna centra koja trenutno postoje, u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Užicu.

Objašnjava da, u klasičnom sistemu, postoje otpravnici vozova, koji na stanici u četiri smene upravljaju saobraćajem, dok su na drugom nivou upravljanja na koridorskim prugama uspostavljeni dispečeri, koji mogu da daljinski upravljaju stanicama.

"Kada napravimo ovaj Jedinstveni dispečarski centar, mozak celog sistema, mi ćemo imati i treći nivo upravljanja sa našim prugama. Tako da u slučaju da bilo koji od ovih sastavnih delova ne može da funkcioniše, postoji uvek mogućnost prelaska na drugi. Imaćemo sistem koji će biti mnogo sigurniji".

(Telegraf Biznis)