Evropska unija sve bliže odluci o korišćenju kamata na zamrznute ruske rezerve?

Foto: Shutterstock/DIVA.photo

Evropska Unija se bliži odluci o korišćenju kamata zarađenih od zamrznute devizne rezerve ruske Centralne banke u cilju pomoći Ukrajini. Nakon početka konflikta u Ukrajini 2022. godine, jedna od ključnih mera koje je preduzela međunarodna zajednica bilo je zamrzavanje ruske imovine u inostranstvu.

Odluka o zamrzavanju ruske imovine viđena je kao deo šireg paketa sankcija čiji je cilj zaustavljanje ruske agresije. Taj potez je imao za cilj uvođenje ekonomskih sankcija Rusiji i njenoj eliti, ciljajući njihova finansijska sredstva kao način vršenja pritiska i osude agresije.

Teme za vas

Ipak, s obzirom da se kraj konflikta ne nazire i da rudimentarna struktura ruske ekonomije zasnovana na resursima nije srušena jednim udarcem, pitanje kako iskoristiti pomenutu imovinu i dalje se nadvija nad Zapadom, a posebno Briselom, jer se većina zamrznutih sredstva nalaze u EU.

Elina Ribakova, direktorka Programa za međunarodne odnose i potpredsednica za spoljnu politiku na Kijevskoj školi ekonomije, objašnjava da je zamrzavanje imovine opravdano sledećim: Rusija se ne pridržava pravila globalnog finansijskog sistema i, kao takva, ne bi trebalo da prima beneficije.

Ali ova mera teško da je bila neefikasna, objasnila je Ribakova.

- To je značajno ograničilo manevarski prostor ruskih kreatora politike. Kao direktan rezultat mere, dan nakon što je objavljena, guverner Banke Rusije je prestao da interveniše na ruskom tržištu da bi podržao rublju i bio je primoran da poveća stope i nametne stroge kontrole kapitala- rekla je ona za Juronjuz.

Sredstva zamrznuta nakon februara 2022. obuhvataju širok spektar finansijskih instrumenata i holdinga. To uključuje bankovne račune, nekretnine, akcije, obveznice, luksuznu imovinu i razne investicije koje drže ruski entiteti i oligarsi.

Takođe obuhvataju i sredstva Cemtralne banke od oko 275 milijardi evra širom EU, SAD, Japana i Kanade.

Međutim, složenost koja okružuje zamrznutu imovinu, njihovu strukturu, oporezivanje i prepreke za trajno oduzimanje, predstavlja višestruki izazov u ​​oblasti međunarodnih finansija i diplomatije.

Ovo pitanje je dodatno otežano jer se ruska sredstva sada koriste kao instrument u borbi protiv suprotstavljenih političkih opcija u demokratskim političkim sistemima.

Na primer, u Predstavničkom domu američkog Kongresa su u toku debate, gde je predsednik republikanske stranke Majk Džonson 8. marta predložio da se zamrznuta ruska sredstva koriste kao kolateral za pozajmljivanje Ukrajini neophodnog oružja, umesto da se dobijeno oružje računa kao međunarodna pomoć. Ukupan iznos Ruskih zamrznutih sredstava koji se nalaze u SAD je oko 67 milijardi evra.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron je 6. marta na sličan način pristupio ovoj temi, navodeći da bi njegova zemlja bila voljna da pozajmi Ukrajini sredstva koja odgovaraju iznosu ruske zamrznute imovine u Ujedinjenom Kraljevstvu, oko 32 milijarde evra. Kameron je takođe sugerisao da bi se zamrznuta sredstva mogla smatrati kolateralom i delom procesa zajma.

U međuvremenu, EU ima svoje planove o tome šta da radi sa zamrznutom imovinom. Kako se najveći deo ove zamrznute imovine nalazi u Evropi, sa Belgijom kao zemljom u kojoj je ruska centralna banka čuvala većinu svojih sredstava u inostranstvu, vodeće institucije EU mogu se osećati neprijatno da same zaplene imovinu ili da je koriste kao kolateral.

Shodno tome, EU je blizu donošenja odluke da zapleni kamate zarađene na zamrznute devizne rezerve. U februaru, lideri EU su se složili da bi ovi prihodi mogli da se drže na posebnom računu, stvarajući mogućnost da se ova sredstva u budućnosti koriste za pomoć Ukrajini.

Ovaj potez je legalan i manje rizičan za Brisel od zaplene same imovine.

- Ova kamata pravno ne pripada Rusiji, već belgijskom depozitorijumu hartija od vrednosti Evroklir - objasnio je Zak Majers, pomoćnik direktora Centra za evropske reforme.

Ideja vodećih institucija EU je da se zaobiđu pravni rizici koje bi presedan zaplene osnovnog kapitala potencijalno mogao da izazove i da se prisvoje samo nenapredni profit Evroklir -a iz zamrznutih rezervi kroz poseban porez.

- Euroclear je zaradio oko 4,4 milijarde evra na 19 milijardi evra zamrznutih sredstava u 2023. godini - dodao je Mejers.

Ruska strana nije stajala skrštenih ruku dok se pitanje njene imovine provlačilo u mnogim zapadnim prestonicama. Umesto toga, koristila je sopstvenu protivtežu – takozvane „simetrične mere“, koje se svode na nacionalizaciju zapadnog privatnog investicionog kapitala koji je ostao u Rusiji.

Zapadne kompanije čiju imovinu je ruska država već nacionalizovala uključuju finski Fortum, nemački Uniper i danski Carlsberg.

(Telegraf Biznis)