• 0

Vreme čitanja: oko 4 min.

Đedović Handanović: Izgradićemo naftovod od 128 km sa Mađarkom pre početka EXPO-a

J. S.

Vreme čitanja: oko 4 min.

Ministarka je ukazala da je cilj Srbije do 2030. godine povećanje udela obnovljivih izvora energije na 45 odsto

  • 0
DUBRAVKA ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ

TANJUG/ RADE PRELIĆ

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas prilikom predstavljanja razvojnih projekata u energetici u Palati Srbija, na Srpsko-grčkom poslovnom forumu, da će se u narednih nekoliko godina više nego ikada ranije ulagati u energetsku infrastrukturu i da postoji veliki potencijal za širu saradnju sa Grčkom u oblasti energetike.

- Tradicionalno dobri i prijateljski odnosi Srbije i Grčke su odlična osnova za unapređenje naše ekonomske saradnje. Kako je rekao premijer Micotakis, energetika je oblast u kojoj možemo značajno više da sarađujemo u narednom periodu, imajući u vidu veliko iskustvo grčkih kompanija u oblasti energetske tranzicije, ali i interesovanja za značajno veću saradnju u sektorima gasa i elektroenergetike, o čemu će danas više razgovarati predstavnici naših energetskih preduzeća - rekla je ona.

Ministarka je istakla da se u godinama ispred nas, kormilo našeg energetskog sektora okreće ka investicijama koje će omogućiti veću energetsku nezavisnost i sigurnije snabdevanje za naše građane i kompanije.

- Kao što je potvrđeno u programu "Skok u budućnost – Srbija 2027" koji je nedavno predstavio predsednik Aleksandar Vučić, u narednih nekoliko godina uložićemo više nego ikada ranije u energetsku infrastrukturu jer bez razvoja energetskog sektora nećemo moći da ekonomski razvijamo zemlju i ostvarimo planirane rezultate. Otvoreni smo za razgovore sa svima koji imaju interesovanje za učešće u razvojnim projektima i verujem da postoji veliki potencijal da više sarađujemo u energetskom sektoru sa grčkim partnerima - rekla je ona.

Đedović Handanović je ukazala da se u gasnom sektoru, posle završetka interkonekcije sa Bugarskom krajem prošle godine, Srbija fizički povezala sa izvorima gasa iz Kaspijskog regiona i LNG terminala u grčkoj luci Aleksandropolis što znači da Grčka postaje važan partner Srbije u gasnom snabdevanju.

- Već smo dogovorili isporuke do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje iz Azerbejdžana do 2026. godine, koje nakon toga mogu biti i tri puta veće. Takođe, rezervisali smo 300 miliona kubnih metara gasa iz LNH terminala u Aleksandropolisu na godišnjem nivou, od trenutka kada terminal postane u potpunosti operativan, što se očekuje u narednim nedeljama -  rekla je ministarka.

Ona je dodala da se planira izgradnja još dva nova gasovoda sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, koji će biti završeni pre početka specijalizovane izložbe EXPO 2027.

- Svi ti novi pravci osim što će doprineti diversifikaciji snabdevanja, ojačaće poziciju Srbije kao tranzitne zemlje. Završetkom Balkanskog toka postali smo važna zemlja u snabdevanju gasom zemalja centralne i istočne Evrope, što se potvrđuje i nakon izgradnje gasne interkonekcije sa Bugarskom ali i budućim interkonekcijama. Nalazimo se na raskrsnici gasnih koridora u ovom delu Evrope i nastojaćemo da i u budućnosti ostanemo kredibilan i pouzdan partner koji doprinosi regionalnoj energetskoj bezbednosti - rekla je Đedović Handanović.

Dodala je da Srbija radi i na diversifikaciji snabdevanja u naftom sektoru, imajući u vidu da se snabdevanje trenutno obavlja samo iz jednog pravca, preko Jadranskog naftovoda.

- Do početka specijalizovane izložbe EXPO 2027 izgradićemo naftovod dužine 128 kilometara sa Mađarskom koji će dodatno povećati sigurnost snabdevanja domaće rafinerije i tržišta. Takođe razmatramo povezivanje sa naftnim izvorima u Grčkoj, kroz Severnu Makedoniju, o čemu smo danas detaljnije razgovarali sa grčkim premijerom Micotakisom. Želimo da sarađujemo sa Grčkom i u ovoj oblasti što bi dodatno diversifikovalo snabdevanje i unapredilo energetsku bezbednost - rekla je ministarka.

Ministarka je ukazala da je cilj Srbije do 2030. godine povećanje udela obnovljivih izvora energije na 45 odsto, kao i pronalazak rešenja za balansiranje novim kapacitetima iz solarnih i vetroelektrana na čemu takođe i Grčka predano radi u procesu energetske tranzicije.

- Grčki konsultanti koji imaju veliko iskustvo u planiraju energetske tranzicije, pružaju nam veliku podršku u izradi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i veoma dobro razumeju potencijale i izazove koji predstoje na tom putu. Jedan od najvećih prioriteta u narednom periodu predstavlja balansiranje kapacitetima iz OIE zbog čega ćemo morati da gradimo reverzibilnu hidroelektranu Bistrica i potencijalno RHE Đerdap 3. Vrednost projekta izgradnje RHE Bistrica, snage 628 MW, procenjuje se oko milijardu evra. Istu ulogu, samo sa još većim kapacitetima imaće projekat RHE Đerdap 3, koji sa instalisanom snagom oko 1.800 MW predstavlja značajan kapacitet i u regionalnim okvirima - rekla je ministarka.

Ukazala je da će Srbija u potpunosti iskoristiti svoje hidropotencijale i da će se u narednih četiri do pet godina uložiti više od 400 miliona evra u revitalizaciju četiri hidroelektrane čime će se povećati njihova instalisana snaga za nekoliko desetina megavata, kao i radni vek za nekoliko decenija.

Istakla je da će se realizacijom investicija iz javnog i privatnog sektora, do kraja decenije, obezbediti na mreži novih 3,4 GW elektrana koje koriste energiju vetra i sunca.

- To, između ostalog, uključuje elektrane na obnovljive izvore koje gradi „Elektroprivreda Srbije“, 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana koje predstavljaju jedan od najvećih projekata u oblasti OIE u Evropi, kao i kapacitete iz OIE koje grade privatni investitori. Na prvim aukcijama za tržišne premije iz OIE obezbedili smo izgradnju više od 700 MW zelenih megavata, od čega 425 MW u sistemu podsticaja. Plan je da za tri godine kroz sistem aukcija obezbedimo novih 1.300 zelenih MW - rekla je ministarka.

Ministarka je rekla da više zelenih megavata u energetskom sistemu zahteva i značajno veća ulaganja u prenosnu i distributivnu mrežu.

- Prošle godine smo pokrenuli najveće do sada investicije u distributivnu mrežu od oko 180 miliona evra, zahvaljujući finansijskoj podršci EU, gde postavljamo nova pametna brojila, menjamo transformatore, drvene stubove i osnažujemo našu mrežu kako bi bila sigurnija i stabilnija. Te investicije su od važan preduslov nastavku rasta naše privrede i industije - rekla je ona.

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>