Da li će Srbija uspeti da ostvari svoje ciljeve do 2030. godine?

Tanjug

Kopaonik biznis forum (KBF), 31. po redu, danas je zvanično otvoren, a posle uvodnog govora Aleksandra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista Srbije, koji je organizator KBF, učesnicima se obratila i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali.

Za danas je najavljen i dolazak predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.

Teme za vas

KBF će do 6. marta okupiti više od 1.500 učesnika, a do srede će biti održano 35 panela, tri posebne sesije i četiri specijalna događaja.

U okviru centralne teme foruma "Novi globalni kontekst: Izazovi neizvesne budućnosti“, razgovaraće se i o temama koje se odnose na energetsku bezbednost i transformaciju, klimatske promene, zelenu tranziciju, cirkularnu ekonomiju, e-mobilnost, industriju 4.0, obrazovanje, mlade talente i uspešne preduzetnike.

Jedna od najbitnijih tema je upravo proširenje EU kao i Zapadnog Balkana, kao i da li će Srbija uspeti da ostavri svoje ciljeve do 2030. godine.

- Pre svega pre početka svega ovoga, pričali smo o svemu i morali smo da odlučimo da li ćemo pričati o politici EU. Ipak, ne možemo da zanemarimo stvari koje se dešavaju u Ukrajni, ali imamo svoj fokus ovde, a to su prioriteti - rekao je Ivan Vujačić profesor Ekonomskog fakulteta.

- Ako pogledamo u izveštaje EU, i ocenimo ih sa 1-5, videćemo da se Srbija nalazi na 3, ili 3,5, ali ne pomera jako sporo od 2015. godine - dodao je on.

- Molim vas budute svesni, mi pokušavamo da unapredimo ekonomiiju u svakom smislu. Ovi izveštaji jesu bitni, ali mi na osnovu njih pokušavamo da procenimo naše mogučnosti- rekla je Tanja Mišćević.

- Percepcija je bitna, ali je uvek bazirana na prošlosti, a mi moramo da se usresredimo na budućnost. Moramo da budemo brži, jači i ekikasniji i Srbija će biti tretirana kao član EU - rekao je Emanuele Glaufret.

Specijalni gost Kopaonik biznis foruma, glavni ekonomista za Evropu i Centralnu Aziju Svetske banke (SB) Ivailo Izvorski izjavio je danas da je za Srbiju najveća mogućnost i prilika da se priključi na "evropski voz", na evropsku "mašinu za konvergenciju" koja će joj, kako je naveo, omogućiti da iz zemalje sa srednjim prihodima po glavi stanovnika pređe u višu kategoriju.

Izvorski je rekao da zapadni Balkan po prihodima po glavi stanovnika zasnovanim na kupovnoj moći zaostaje za zemljama EU.

Podsetio je na primer Estonije, koja danas ima prihode kao Južna Koreja i Japan.

- Kada je Estonija uspela to, može i Srbija - rekao je Izvorski.

Podsetio je da se 27 zemalja EU nalazi u grupi zemalja sa visokim prihodima po glavi stanovnika i da im je danas i Bugraska, iz koje dolazi, veoma blizu.

Zato EU zovemo mašinom za konvergenciju, jer ko uđe u EU vrlo brzo se približava zamljama sa visokim prihodima po glavi stnovnika, rekao je on i dodao da kada se govori o tim većim prihodima, o većim primanjima, govori i o razvoju, investicijama, a samim tim i o obrazovanju.

Obrazovanje je, kako je naglasio, ključni prioritet da zemlja uđe u kategoriju zemalja sa visokim prihodima.

Ukazao je na važnost i privatnog preduzetništva i stručnog znanja, što utiče na privlačenje novih investicija.

Fuzija svega toga je ključna stvar, rekao je Izvorski i dodao da SB želi da razgovara sa vladama, uključujući i Vladu Srbije o negovanju talenata i o potrebi da se talenti vrlo rano identifikuju.

Važno je da obavezno obrazovanje traje što duže, rekao je Izvorski, koji je jedan od četri specijalna gosta KBF, među kojima je i profesor Džefri Saks sa Kolumbija univerziteta.

- Smatramo da rast Srbije 2028. godine, a možda i ranije može da dostigne četiri procenta, što je više od susednih zemalja, izjavio je danas šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Donal Mekgetigen obraćajući se učesnicima 31. Kopaonik biznis foruma.

Prema njegovim rečima, uslov za to je da se zacrtani programi sprovode kako treba, da se poštuje fiskalna politika i da se završi rekonstrukcija javnih preduzeća kao što je Elektroprivreda Srbije.

- Smatramo da je ovo ostvarivo zbog tri komponente, a to su rad, odnosno koliko ljudi bude radilo, kapitala i ukupne produktivnosti - rekao je on.

Naveo je da je, uprkos padu broja stanovnika u Srbiji u prethodnoj deceniji, broj radno angažovanih povećan, zbog čega opada stopa nezaposlenosti, kao i da je stopa ulaganja u zemlji doprinela porastu fonda kapitala.

Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara izjavio je da kada se pogleda sadašnji prosečan realni BDP po glavi stanovnika kod novih članica EU, da su one dostigle 60 odsto proseka realnog BDP po glavi stanovnika EU, dok Zapadni Balkan ostaje u proseku na 30 odsto i dodao da je Srbija malo iznad tog proseka na ZB.

Pontara je rekao na panelu "Proširenje EU i Zapadni Balkan: Da li Srbija može postići cilj do 2030. godine?" da je zlatni period rasta za Zapadni Balkan bio pre finansijske krize 2008.

- Dakle, između 2000. i 2008. godine kada je Zapadni Balkan rastao po prosečnoj stopi od oko pet odsto. Nevolja je u tome što ako pogledate nove zemlje članice između 1991. i 2008. godine, one su u proseku rasle čak i brže od Zapadnog Balkana - naveo je on.

Kada pogledamo budućnost i damo neke projekcije, dodaje Pontara, Zapadni Balkan bi se približio prosečnom životnog standardu EU za 20 godina, kada bi dostigao rast iz perioda između 2000. i 2008. godine.

- Dakle, 2045. godine, ako bi rast bio u proseku pet odsto godišnje. Ako sa druge strane uzmemo stopu rasta između 2001. i 2021. godine, pa čak i nakon zlatnog perioda rasta, onda će im biti potrebno 40 godina da se približe. Ako uzmemo prosek stopa rasta nakon finansijske krize do danas, onda će do toga doći za 70 godina - rekao je Pontara.

Naglasio je da je jedan od nagoveštaja o tome kako povećati rast u ovim zemljama je ulaganje u ljudski kapital.

- Možete posmatrati rast na različite načine, tako što ćete ga dekomponovati duž ose investicija, potrošnje i neto izvoza. I vidite onda da je rast u ovim zemljama na Zapadnom Balkanu uglavnom bio vođen potrošnjom, a ne investicijama - naveo je on.

- Srbija je došla u EU sa svojim stavom. Moj je stav da Srbija može da donese nešto dobro na tom stolu, nešto novo. Svi bi voleli da za Srbiju budu isti uslovi kao i za sve ostale. Jasno je da takođe vaša zemlja čini dosta dobrih stvari za Ukrajnu. Milsim da će svima biti jasno da Srbija čini dobre stvari, nekada drugačije nego ostali, ali nekada i bolje nego drugi - rekao je Cristopher Hill.

(Telegraf Biznis)