Povišice za 240 hiljada državnih i javnih službenika: Da li će ovo pogurati inflaciju na gore?

Foto: Shutterstock

Stopa inflacije u februaru je bila 4,8 odsto, što je Hrvatsku učinilo neslavnom rekorderkom evrozone. Prosečna stopa inflacije trebalo bi da uspori ove godine na 3,5 odsto sa lanskih 8,4 odsto, procenjuju analitičari Hrvatske narodne banke i Hrvoje Stojić, glavni ekonomista Hrvatskog udruženja poslodavaca, prenosi Poslovni portal.

Ocena dolazi nakon što je Državni zavod za statistiku objavio prvu procenu indeksa potrošačkih cena za februar, a koja na godišnjem nivou iznosi 4,1 odsto. Merena harmonizovanim indeksom (HIPC), koji omogućava evropsko poređenje, inflacija je ostala nepromenjena u odnosu na januar, 4,8 odsto i najviša je u evrozoni.

Teme za vas

Prošlog meseca tako je zaustavljen višemesečni trend usporavanja inflacije, no analitičari ipak očekuju da će u narednim mesecima doći do usporavanja rasta cena.

- Ovome u prilog ide i znatno popuštanje inflatornih pritisaka koji proizilaze iz kretanja u prethodnim fazama cenovnog lanca. Naime, iz poslednjih dostupnih podataka vidljivo je da se trend smanjivanja inflacije proizvođačkih cena hrane, koji je prisutan od početka 2023, nastavio te da se ona u januaru 2024. spustila na 1,3 odsto, što je za 14,3 postotnih bodova manje u poređenju sa januarom 2023.

Trend znatnog usporavanja godišnjeg rasta cena beleže i proizvođačke cene intermedijarnih dobara i trajnih potrošnih dobara, stoji u komentaru HNB-a o kretanju inflacije u februaru.

Pad stope inflacije na 3,5 posto ove godine u odnosu na prošlu očekuje i Hrvoje Stojić. U analizi objavljenoj u HUP-ovom Fokusu nedelje, upozorava da će inflacija u Hrvatskoj i dalje biti viša od prosečne u evropodručju, a koja bi trebalo biti na nivou od oko 2,3 odsto. Višu stopu inflacije u Hrvatskoj u odnosu na 2,6 posto u evrozoni, Stojić obrazlaže relativno snažnijim rastom cena usluga.

- Iako se inflacija smiruje, to još uvek ne znači da je potpuno obuzdana s obzirom na daljnji snažan realni rast plata zaposlenih ove godine od oko 6 odsto, otprilike tri puta više u odnosu na prosek evro područja, što je naročito podržano povećanjem mase plata iz državnog proračuna za rekordnih 32 odsto te minimalne plate za 20 posto, kao i kontinuiranim povećanjima primanja u uslužnim sektorima. Spomenuto podiže rizik spirale plaćt i maloprodajnih cena- navodi Stojić.

Da li će zbog toga rast plata biti glavni razlog zadržavanja inflacije i u ovoj godini na nivou višem od dva odsto, a na koju cilja Evropska centralna banka? Stavovi ekonomista se razlikuju po tom pitanju. Jedni tvrde da će povišice koje će "leći" na račun više od 240 hiljada državnih i javni službenika gurati inflaciju prema gore, dok drugi ističu da njene stope više zavise od onih u evrozoni, gde dolazi do smirivanja.

Drugoj grupi se ove godine, za razliku od prošle, pridružuje i guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić. Za razliku od HUP-a, Vujčić očekuje da će rast plata ove godine pasti na 3,6 odsto (sa lanskih 6 odsto) pa njihov uticaj na inflaciju ne bi trebao biti značajan. Ne treba zaboraviti da su predstavnici HNB-a prošle godine pozivali poslodavce da ne povećavaju plate kako ne bi “potpirivali” inflaciju.

Inflacija cena energije u februaru se povećala na 1,2 odsto (sa –0,1 odsto u januaru), što ponajviše odražava poskupljenje naftnih derivata, a inflacija cena usluga povećala se na 7,8 odsto sa 7,4 odsto u januaru.

U februaru se nastavio trend usporavanja inflacije cena hrane (uključujući alkohol i duvan) i industrijskih proizvoda pa je inflacija cena hrane usporila na 5,6 odsto sa 6,2 odsto u januaru.

(Telegraf Biznis)