Evropski poslanici usvojili stav o Instrumentu za Zapadni Balkan: Regionu nudi 6 milijardi evra dodatne pomoći

Foto: Guillaume Périgois/Unsplash

Poslanici u odborima Evropskog parlamenta za spoljne poslove i budžet usvojili su sinoć svoj stav o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, kojim se regionu nudi šest milijardi evra dodatne finansijske pomoći u periodu od 2024. do 2027. godine.

Na sednici dva odbora usvojena je i odluka za ulazak u međuinstitucionalne pregovore sa Savetom EU, a predsednik Odbora EP za spoljne poslove Dejvid Mekalister rekao je, uoči glasanja, da očekuje početak pregovora već ove nedelje i istakao da je preostalo malo vremena za postizanje dogovora u aktuelnom mandatu Evropskog parlamenta.

Poslanici dva odbora usvojili su stav o Instrumentu za reformu i rast koji se odnosi na partnere sa Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, sa 65 glasova "za", pet protiv, a uzdržanih nije bilo.

Teme za vas

Kako se navodi u saopštenju EP, oni su podržali stroge reforme i jačanje EU vrednosti na Zapadnom Balkanu, fokusirajući se na transparentnost, vladavinu prava i ekonomsku integraciju.

U usvojenom nacrtu izveštaja, koji su u ime dva odbora pripremili koizvestioci Karlo Resler i Tonino Picula, podržava se integracija Zapadnog Balkana, uz podupiranje njegove posvećenosti pristupu "osnove na prvom mestu".

Reč je o principu koji povezuje vladavinu prava i osnovna prava sa dve druge ključne oblasti procesa pridruživanja - ekonomskim upravljanjem i jačanjem demokratskih institucija i reforme javne uprave.

Namera poslanika EP je da se unapredi upravljanje instrumentom uz fokus na jači parlamentarni nadzor i transparentnost, dodaje se u saopštenju i ističe da bi redovan dijalog sa Evropskom komisijom trebalo da intenzivira ulogu EP u praćenju napretka i obezbeđivanju usklađenosti finansiranja sa ciljevima EU.

Poslanici Evropskog parlamenta su zatražili i da se uspostavi odbor za reviziju sastavljen od nezavisnih eksperata, uključujući državljana korisnika, kako bi zaštitili finansijske interese EU i obezbedili objektivan nadzor nad instrumentom.

Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan ima za cilj pokretanje društveno-ekonomskih reformi na Zapadnom Balkanu, unapređivanje ekonomskog rasta i usklađivanje sa EU, a poslanici insistraju na okviru koji povezuje finansijsku podršku sa jasnim indikatorima napretka.

Odluka dva odbora da uđu u međuinstitucionalne pregovore sa Savetom EU biće objavljena na plenarnoj sednici i postaviće osnovu za početak tih pregovora EP sa Savetom sa ciljem usaglašavanja konačnog teksta o strukturi instrumenta.

Koizvestilac Odbora za budžet Karlo Resler rekao je da ovim predlogom EU pokazuje jasnu posvećenost proširenju i uslovljenost u oblastima demokratskih standarda, vladavine prava i usklađenosti sa vrednostima EU nazvao ključnim za pristupanje pomoći od šest milijardi evra.

Instrumentom za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji je predstavljen kao kamen temeljac novog Plana rasta za Zapadni Balkan, koji je u novembru 2023. godine predstavila Evropska komsija, planirano je da se u periodu od 2024. do 2027. godine izdvoji dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u kreditima kako bi se podržao Zapadni Balkan na putu ka pridruživanju EU.

Isplata ovih sredstava zavisi od uspešne primene određenih reformi navedenih u reformskoj agendi svake zemlje korisnice.

Ambasadori zemalja članica EU usaglasili su se 6. marta oko pregovaračkog mandata Saveta EU o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, što će, kako je tada saopštio Savet EU, omogućiti predsedavajućem Saveta EU da započne pregovore o konačnom tekstu za instrument sa Evropskim parlamentom.

(Telegraf.rs/Tanjug)