Pitali smo advokata za slučaj Lanetove ćerke, Milice: Da li je 25% autorskih prava sve što može da dobije?

Printskrin: Youtube/Vodič za roditelje, Foto: ATA Images

Slučaj Laneta Gutovića i njegove ćerke Milice, već danima je u žiži javnosti, a povodom toga, mi smo kontaktirali advokata koji nam je otkrio kako stoje stvari sa pravne strane. Ipak, nismo želeli da se zadržimo samo na ovom slučaju, te smo prošli kroz mnoge scenarije sa advokatom, kako bi prikupili što više informacija.

Najpre nas je zanimalo kakva su prava deteta u slučaju da je otac preminuo, ali da ga je pre smrti priznao.

- To što on nije u kontaktu sa detetom apsolutno nema nikakve veze, oni su njegova deca u svakom slučaju. Imaju ista prava kao deca koja su u najboljim mogućim odnosima sa roditeljima. U slučaju da napiše testament, i da ih isključi, oni isto kao i sva druga deca imaju pravo da dobiju nužni deo. Kakvi su odnosi, da li neko nekog voli, da li neko nekog mrzi, to apsolutno nije bitno. Suština je da su oni njegova deca i njegovi naslednici - priča advokat Ahmed Delimeđac za Telegraf Biznis.

Teme za vas

Foto: Pixabay.com/natik_1123/Ilustracija

"On je dobio više, a ja manje" 

- Ukoliko je zadovoljen nužni deo, a to je tačno propisano zakonom, oni nemaju pravo ni na kakvu tužbu. Nužni deo je zadovoljen i to je to. To što otac nekog malo više voli, a nekog malo manje, to je druga stvar - ističe advokat.

Šta tačno predstavlja nužni deo?

- Plastično objašnjeno, ako imate troje dece, oni bi svi trebalo da dobiju trećinu - nužni deo je jedna šestina od toga, odnosno polovina od onoga što bi vam inače pripalo po zakonu - objasnio je Delimeđac.

Lane je ćerkama ostavio 25 odsto od autorskih prava, pa se pitanje sada samo nameće, da li to spada pod nužni deo?

- Računa se naravno. Taj slučaj je veoma pipav, meni se čini da se ona malo i povukla iz medija. Tu se stvarno ne zna tačno šta je bilo - rekao nam je on.

Foto: Shutterstock

Kada otac ne prizna dete

- Kad neko nije priznat, on nema dokaza da je nečiji naslednik. Postoje sudski postupci za utvrđivanje očinstva, i to je skroz drugi postupak u odnosu na postupak nasleđivanja. Vi možete u tom postupku da utvrdite da je neko nekom otac, i koliko se sećam, najiskrenije, mislim da ta tužba nikada ne zastareva, ako je podnese dete. Dokle god je neko živ ima pravo da tuži nekog za priznavanje očinstva - priča advokat za Telegraf.

Tužba za nasledstvo u slučaju da otac premine

- To ne može. Postoji tužba gde neko tuži nekog jer je nekome otac, a nakon toga se nalaže DNK analiza radi utvrđivanja očinstva, posle čega veštaci kažu da li jeste ili nije. Ta sudska presuda bi bila osnova za nasleđivanje ukoliko bi se pre smrti dokazalo da mu je on otac. Ipak, ako tužba stigne nakon smrti, mislim da to dete nema šanse za nasledstvo. Za utvrđivanje očinstva neophodno je da se tuži otac, a ko bi se u ovom slučaju tužio kada on nije među živima. Takođe ne može da se u ostavinskom postupku, ili nekom drugom, tražiti da se radi DNK radi utvrđivanja očinstva - pojašnjava Delimeđac.

Zaključak je jasan, presuda je neophodna da bi se dokazalo da ste vi njegov zakonski naslednik.

Preneti imovinu na druga lica

- To obično rade ljudi sa druge strane zakona, oni kupuju imovinu i stavljaju na tuđa imena, ali može se desiti i da to rade ljudi zbog nasledstva. Sam postupak je da tužite nekog za priznavanje očinstva, pa nakon toga tužite za povratak poklona, ali je nephodno da namera skrivanja poklona bude jasna - zaključio je Delimeđac za Telegraf Biznis.

(Telegraf Biznis)