Kome idu kriptovalute kad braku dođe kraj, a kome dobitak na lutriji?

Foto: Shutterstock/REDPIXEL.PL

Da kriptovalute mogu postati dodatni spor bračnog para prilikom razvoda posledica je nedostatka zakonskih propisa Crnoj Gori. Advokatica Snežana Mićanović Nikčević rekla je za Portal RTCG da podela elektronskog novca u Crnoj Gori još nije zakonski regulisana, te da je to pitanje sa pravnog aspekta vrlo izazovno.

Podela kriptovaluta stečenih pre braka, smatra Mićanović Nikčević, nije sporna, jer te vrednosti predstavljaju posebnu imovinu bračnih drugova.

Teme za vas

"Što se tiče kriptovaluta stečenih u toku trajanja braka, vrlo je izazovno pitanje da li one predstavljaju zajedničku ili posebnu svojinu, a ovo iz razloga što je zajednicka imovina bračnih drugova ona imovina koja je stečena radom u toku trajanja bračne zajednice", kaže advokatica.

S obzirom na to da je dobitak kriptovaluta neizvestan, ona smatra da iste ne predstavljaju zajedničku imovinu, osim ako su u njih uložena zajednička sredstva.

Na pitanje kakva je procedura za deljenje eventualnog dobitka na lutriji, kladionici i drugim igrama na sreću, Mićanović Nikčević odgovara: "Dobici od igara na sreću predstavljaju posebnu imovinu bračnih drugova."

To ipak nije slučaj u Srbiji, gde bi supružnici delili dobitak na lutriji. Prema zakonu, izuzetak bi bio napravljen ako se utvrdi da je dobitna "srećka" kupljena od novca iz posebne imovine supružnika.

U kriptovalute je pre tri godine uložila i Maja iz Podgorice, koja, kako priznaje, suprugu nije prijavila da je investirala.

"Uložila sam u kriptovalute iz radoznalosti, da okušam sreću, bez nekog očekivanja da ću zaraditi. Bilo je interesantno svakodnevno pratiti dešavanja, ali sada više i ne, budući da je vrednost valute višestruko smanjena", priča Maja.

Sada, kaže kroz osmeh, "nema šta da se deli sa mužem".

Dok ne bude donet odgovarajući zakon, regulatori finansijskih tržišta u Crnoj Gori više puta su upozoravali potencijalne investitore na rizike ulaganja u kriptoimovinu koji se odnose na to da ima karakteristike špekulativnog ulaganja, kriptoimovina nema pokriće, odnosno jemstvo Centralne banke Crne Gore (CBCG) ili bilo koje druge institucije.

Evropska unija je još ranije najavila mere protiv moguće upotrebe kriptovaluta u nelegalnoj trgovini.

U junu prošle godine je uvela nove zakone kako bi osigurala da će se "kriptoimovina pratiti i identifikovati kako bi se sprečilo pranje novca, finansiranje terorizma i druga krivična dela".

Šta su kriptovalute?

Kriptovalute su digitalne valute koje u realnom svetu nemaju fizički oblik kao što su novčanice ili kovanice.

Najpoznatija kriptovaluta bitkoin puštena je u opticaj 2009. godine. Tada je bila vredna tek nekoliko centi, a vrhunac je dostigla novembra 2021. kada je vrednost bila 69.045 dolara.

(Telegraf.rs)