Crnogorski inženjeri uputili su se u Norvešku sa velikim snovima: "Nije baš sve kao što se priča"

Foto: Shutterstock

Norveška, ili zemlja polarnih noći, je od najsiromašnije zemlje na Skandinavskom poluostrvu, gde je nekada vladala glad, postala jedna od najbogatijih zemalja u Evropi, a samim tim i najatraktivnija za rad i život. Visok standard, razvijena ekonomija i socijalna politika učinili su ovu zemlju "sigurnom lukom" za sve one koji su bili spremni da napuste svoje rodno mesto i potraže sreću u ovim hladnim krajevima na severu Evrope.

Pre skoro deset godina ovim putem krenula su dva inženjera iz Crne Gore, Boško Janjušević i Dino Rastoder. Čini se da nije bilo teško izabrati lokaciju van Balkana na kojoj će graditi svoju budućnost i budućnost svoje porodice, ali je bilo potrebno i posložiti prioritete kako bi se pokrenula priča koja će im doneti bolji život.

Teme za vas

- Splet različitih okolnosti doveo je do mogućnosti zaposlenja u uspešnoj kompaniji iz Osla. Nije bilo dugog i strateškog planiranja, nekoliko stvari je došlo na svoje mesto i odlučio sam da pokušam. Od odluke o slanju prve biografije do selidbe prošlo je manje od dva meseca. Ovo svakako ne treba uzimati kao pravilo, izuzetak je da su se stvari tako brzo slagale. Obično je proces traženja posla nešto duži, a naravno zavisi od situacije na tržištu rada i uslova za različite profesije. Kao programer, bilo je lako dobiti posao, a znanje iz Crne Gore je veoma relevantno i lako prenosivo na ovo tržište - rekao je Dino Rastoder, Podgoričanin, koji je zaposlen u DNB banci, najvećoj finansijskoj instituciji u Norveškoj.

- Za ovih deset godina niko nikada nije očekivao da radim van radnog vremena, vikendom, sa odmora i slično. Bilo je perioda kada se radilo prekovremeno, ali je to uvek bilo planirano i to je bio moj izbor - dodao je on.

Građevinskom inženjeru Bošku Janjuševiću, nije bilo teško da se odluči u kom pravcu će krenuti kada je odlučio da napusti Balkan.

- Imao sam priliku da na kratko posetim Norvešku 2013. godine, kada je počela moja misija traženja posla ovde. Odabrao sam Norvešku zbog visokog životnog standarda, napredne socijalne politike, ekološke svesti i mogućnosti za lični i profesionalni razvoj. Bilo je potrebno mnogo upornosti i odlučnosti u traženju posla, ali se na kraju isplatilo. Prvo sam se zaposlio u naftnoj kompaniji u Kristijansandu, na jugu zemlje. Već posle godinu dana morao sam da tražim novi posao ili da napustim Norvešku. Dobio sam novi posao u kompaniji "Norsk Hidro", koja je jedan od najvećih proizvođača aluminijuma u ​​svetu. Moja dosadašnja iskustva su prilično pozitivna i zadovoljan sam svojim izborom - ističe Janjušević, koji radi kao projekt menadžer srednjih i velikih investicija.

Kako kažu, lako su se navikli na poslovni ambijent jer su poštovanje kolega i nadređenih, bez obzira na poziciju na kojoj se zaposleni nalazi u kompaniji zagarantovani.

- Moje iskustvo u Norveškoj je vezano za manju kompaniju, ali i za jednu od najvećih. Mogu reći da je glavni utisak sa ovih kompanija međusobno poštovanje. Bez obzira na kojoj ste poziciji, sa kakvim iskustvom dolazite, uvek ćete biti saslušani i poštovani. Znanje i trud su veoma cenjeni. Kvalitetan odnos posla i porodice je iznad svega. Naravno, ne treba se zanositi da je sve idealno i savršeno. Normalno je da se u svim kompanijama vodi borba za pozicije, borba za pažnju i dokaz. Ali, za ovih deset godina niko nikada nije očekivao da radim van radnog vremena, vikendom, sa odmora i slično. Bilo je perioda kada se radilo prekovremeno, ali je to uvek bilo planirano i to je bio moj izbor. Veliki projekti zahtevaju odricanje i trud, ali uvek budu nagrađeni - kaže Rastoder u intervjuu u "Vijestima".

Prema njegovim rečima, Norvešku karakteriše funkcionisanje sistema u kome nedostaje kvalitetnih radnika.

- Tamo se svako bori za dobrog radnika i poštuje doprinos koji daje. Sam posao se u potpunosti zasniva na tome ko može da stvori bolji proizvod ili uslugu i ko može da pobedi u stvarnoj tržišnoj utakmici - ističe Rastoder.

Balans između posla i privatnog života je ono što razlikuje poslovno okruženje u Norveškoj od onog u Crnoj Gori.

- Razlike u poslovanju uključuju veću transparentnost, manje agresivnosti, efikasnije procedure, veći fokus na radnička prava i zdravlje i bolji balans između poslovnih obaveza i privatnog života. Od samog intervjua za posao nailazite na veliki profesionalizam. Već tada se može primetiti da se vrednuju samo ljudske i profesionalne karakteristike. Poslovno okruženje u Norveškoj je transparentno, podržava balans između posla i privatnog života, a akcenat stavlja na timski rad i inovativnost - kaže Janjušević, prenisi Investitor.

Kako je ondalje istakao, u Crnu Goru ne planira da se vrati, osim ako ne dođe do nekoh neplaniranih privatnih razloga.

- Iskreno govoreći, ovde sam našao način života koji mi trenutno odgovara i nema velikog podsticaja da razmišljam o povratku. Najviše mi nedostaju porodica i prijatelji iz Crne Gore. Na moju sreću, ovde imam i dosta dobrih prijatelja iz Crne Gore koji su se doselili u poslednjih deset godina. To znatno olakšava boravak - ističe on.

Prilagođavanje načinu života na Skandinavskom poluostrvu takođe nije bilo teško jer su i tamo mnoge pogodnosti odmah isplivale na površinu, a čini se da su upravo te pogodnosti veoma delotvorne u ublažavanju nostalgije za mestom rođenja.

- Život u Norveškoj karakteriše visok standard, sigurnost, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju i veći fokus na kvalitet života u odnosu na Crnu Goru i Balkan. Razlike su manje birokratije, veća ekološka svest i interesovanje za boravak u prirodi - naglašava Janjušević.

Život u novoj kulturi pun je novih iskustava i izazova.

- U Norveškoj dobijate ono što vam pripada, dok na Balkanu gotovo da zavisi od toga koliko ste srećni. Uvek kažem da je dovoljno stresno da posle deset godina nikad nisi siguran da si pravilno izgovorio ulicu u kojoj živiš. Počnimo od toga pa sve ostalo. Mnogo zavisi od osobe, navika i potreba. Neke je lakše pronaći ovde, a neke teže. Našao sam mnogo stvari koje me zadovoljavaju. Od prirode, sistema, grada, ljudi, navika, hrane. Ali sve to manje-više sam imao u Crnoj Gori. Plus, bio sam siguran kako da izgovorim ulicu u kojoj živim - kaže Rastoder.

Rastoder kaže da su Norvežani veoma pošteni ljudi, radoznali i otvoreni.

- Neki bi rekli da su hladani, bez temperamenta i sličnih čestih karakteristika, a neki pak da su bučni, agresivni, lenji. Ni jedno ni drugo nije tačno. Različite kulture komuniciraju na različite načine. Život u multikulturalnoj zemlji uči vas da tome posvetite mnogo više pažnje. To vas uči kako komunicira Norvežanin, kako komunicira Indijac, a kako komunicira Portugalac - naglašava on.

(Telegraf Biznis)