Najviše smo izvozili provodnike za avione, a uvozili gas: U februaru izvezeno robe u vrednosti 2,5 milijardi €

Foto-kolaž: Shutterstock, Pixabay

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-februar 2024. godine iznosila je 11459,2 miliona dolara, što je rast od 1,7% u odnosu na isti period prethodne godine i 10550,3 miliona evra, što je rast od 0,6% u odnosu na isti period prethodne godine, najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kako se dalje navodi, izvezeno je robe u vrednosti od 5064,5 mil. dolara, što čini rast od 4,3% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 6394,7 mil. dolara, što je za 0,3% manje nego u istom periodu prethodne godine.

Teme za vas

"Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 4661,7 miliona, što je čini rast od 3,2% u poređenju sa januarom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 5888,6 miliona, što predstavlja smanjenje od 1,3% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 1330,2 mil. dolara, što čini smanjenje od 14,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 1226,9 miliona, što je smanjenje od 15,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 79,2% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 75,7%", stoji u saopštenju RZS-a.

Iz kog regiona smo najviše izvozili?

Regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,6%); zatim Beogradski region (23,3%), pa region Šumadije i Zapadne Srbije (20,7%), region Južne i Istočne Srbije (20,1%), a oko 1,3% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

A šta je sa uvozom?

"Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,0%); slede region Vojvodine (36,4%), region Šumadije i Zapadne Srbije (12,8%), region Južne i Istočne Srbije (7,4%), a oko 1,6% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije", poručuje se u saopštenju.

Iz RZS-a dalje pojašnjavaju da to znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.

"Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije", poručuje se dalje.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62,3% (3155,8 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 24,0% (1216,0) i oprema, 13,7% (692,6). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,0 mil. dolara).

Šta smo najviše uvozili?

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,5% (3613,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 20,3% (1300,7), i oprema, 11,7% (750,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,4% (730,7 mil. dolara), stoji u podacima RZS-a.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 60,8% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su, kada je reč o izvozu: Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Kina.

Dok kada je reč o uvozu, lista izgleda ovako: Nemačka, Kina, Mađarska, Italija  i Ruska federacija

"Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 464,5 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića. Izvoz Srbije iznosi 700,5 a uvoz 236,0 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 296,8%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 645,2 a uvoz 217,4 mil. evra (suficit je 427,8 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 296,8%)", dodaje se u saopštenju.

Najveći suficit ostvaren sa zemljama iz okruženja

Iz Republičkog zavoda za statitistiku poručuju da je reč o  Bosni i Hercegovini (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit), Crnoj Gori (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju), a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso) i Severnoj Makedoniji (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

"Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Slovačkom, Švedskom, Češkom, Hrvatskom, Austrijom, Velikom Britanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom, Mađarskom, Turskom, Kazahstanom, Azerbejdžanom, Italijom, Holandijom, Belgijom, Rep.Korejom, Španijom, Poljskom, Slovenijom, Švajcarskom, Danskom, Nemačkom, Francuskom, SAD-om...

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 31,4% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 28,6% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 11,5%", dodaje se u saopštenju.

Kakve smo rezultate ostvarili prethodnog meseca?

U februaru 2024. godine je izvezeno robe u vrednosti od 2695,7 miliona dolara, što čini povećanje od 7,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3465,0 miliona dolara, što je povećanje od 4,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

"Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2494,8 miliona evra, što čini povećanje od 6,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3208,4 miliona evra, što je povećanje od 4,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks februar 2024 / januar 2024. godine pokazuje rast izvoza za 4,9% i rast uvoza za 1,4%. Računato u evrima, desezonirani indeks februar 2024 / januar 2024. godine pokazuje rast izvoza za 1,3% i rast uvoza za 4,2%", poručuju iz Republičkog  zavoda.

Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (162 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata (116 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rafinisanog bakra, sa 86 mil. dolara; sledi izvoz električne energije, sa 58 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu delova i pribor za motorna vozila sa 55 mil. dolara.

"Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas (237 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz sirove nafte (116 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz lekova za maloprodaju (115 mil. dolara); sledi uvoz gasnih ulja (63 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz telefona za mrežu stanica sa 42 mil. dolara", zaključuje se u zavodu.

(Telegraf Biznis)