PKS u julu očekuje potpisivanje sporazuma o saradnji sa MEDEF: Saradnja u okviru projekta "Srpska kuća"

Foto: FOTO TANJUG/ PKS/ Mladen Đorić/ bg

Privredna komora Srbijebi 31. jula trebalo da potpiše sporazum o saradnji sa poslovnim udruženjem Pokreta francuskih preduzetnika - MEDEF International u okviru projekta "Srpska kuća", izjavio je danas Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize PKS i istakao da je ova poseta predsednika Aleksandra Vučića Francuskoj izuzetno značajna za unapređenje poslovne saradnje, pre svega, u oblasti energetike, namenske industrije, ekologije i IT.

Stanić je za Tanjug objasnio da je MEDEF francusko najznačajnije udruženje privatnog biznisa i dodao da je bitno što je naša delegacija imala sastanke sa njima, jer se očekuje potpisivanje sporazuma o saradnji.

Teme za vas

- Ono što je bitno kada govorimo o PKS je da su naši predstavnici bili na tim sastancima i očekuje se da se 31. jula ove godine u okviru projekta 'Srpska kuća', koji će biti paviljon za prezentovanje Srbije u sklopu šireg globalnog događaja- Olimpijskih igara u Parizu, kao i da se Srbija prezentuje i poveže sa partnerima iz Francuske. I tada je zamišljeno da se potpiše sporazum o saradnji između dve komore - PKS i MEDEF - dodao je on.

Stanić je rekao da je postojala i inicijativa PKS da sve privredne komore u okviru regiona Zapadnog Balkana dogovore i potpišu sporazum memorandum između MEDEF-a i Komorskog investicionog foruma, koji okuplja sve komore ZB.

Stanić je istakao da Srbija Francuskoj može da ponudi jedno stabilno okruženje za ulaganje, imajući vidu i da je sada agencija Standard & Poor's unapredila kreditni rejting Srbije.

- Taj izgled za dobijanje investicinog rejtinga je sada pozitivan i velika je verovatnoća da u narednih 12 meseci može doći do porasta kreditnog rejtinga, koji bi prešao u investicioni, što znači dugoročno stabilno ulaganje - rekao je on.

Stanić je podsetio da mi u Francuskoj, prema podacima iz 2023. godine, izvozimo proizvode niže dodatne vrednosti, primarne poljoprivredne proizvode, kao što su maline, ali i gume imajući vidu da je to investicija francuske fabrike Tigar tajers.

- Sa druge strane, kada govorimo o uvozu iz Francuske, onda su to proizvodi finalni - visoka tehnologija, helikopteri, farmaceutski proizvodi, automobili -  dodao je on.

Kako je istakao Stanić, kada se govori o dodatnim investicijama pre svega treba da očekujemo da to bude u ekologiju, energetski sistem i informacione tehnologije.

Stanić je rekao Tanjugu da je jako važno što je na poslovom Savetu Francuska - Srbija predstavljen projekat EXPO2027. i sve što će se uraditi do te godine, jer je to najznačajni projekat u narednom periodu za Srbiju.

- Važno je predstaviti taj projekat u smislu privlačenja investitora i kapitala. Jednostavno da se taj projekat realizuje na najoptimalniji ekonomski način do 2026. godine, imajući u vidu da će to posle svakako služiti i prilikom predstavljanja Srbije u 2027. godini, ali svakako i kroz same pripreme će se uticati na očuvanje ekonomskog ambijenta u Srbiji, vitalnost privrede do momenta kada se očekuje da u Evropi prođe kriza i kada te stope rasta budu značajnije - rekao je on.

Stanić je podsetio na trenutne aktuelne investicije u Srbiji i da je samo Tigar tajers jedan od najvećih izvoznika.

Dodao je da postoji i koncesija francuskog Vansija na beogradskom aerodromu i da francuska firma učestuje i u izgradnji metroa.

- Kad pogledate podatke za 2023. godinu, sveukupna trgovinska robna razmena Francuske i Srbije je bila veća od dve milijarde evra. Mi smo tamo izvezli oko 850 miliona evra, deficit je oko 300 miliona evra. U Srbiji imate 70 francuskih kompanija sa većinskim učešćem u kapitalu, u kojima radi više od 13. 000 radnika - naglasio je on.

On je istakao da je Francuska je jedan značajan partner Srbije i postoji prostor za dodatno produbljenje saradnje, posebno u ovim oblastima kao što je energetska efikasnost i da je važno što je potpisan sporazum između naše dve elektroprivrede.

- Sa druge strane, naravno, ekologija je tu jako bitna, imajući vidu da u Srbiji ima manjak infrastrukture za upravljanje otpadom. Tu je i investicija Francuske u spalionicu otpada na deponiji u Vinči, koja je jako značajna-  rekao je on.

Kada se govori o nuklearnoj energiji i izgradnji nuklearnih elektrana, Stanić dodaje da postoje u Srbiji određena regulatorna ograničenja, u smislu da li Srbija može investirati u nuklearnu energiju kada je u pitanju proizvoadnja za mirnodopske potrebe - proizvodnju električne energije za privredu i stanovništvo.

- To je sada nešto o čemu vlada sada treba da raspravlja, ali svakako Francuska je poznata po tome, kao jedna vrlo energetski efikasna zemlja. Udeo obnovljivih izvora energije u Francuskoj je daleko viši, nego što je prosek EU - dodao je on.

Stanić je podsetio je da je Francuska jedna od članica Grupe 7 i da je jedna od najrazvijenijih privreda na svetu, kao i da je jedina članica EU koja je i član Saveta bezbednosti UN, što pokazuje i njen politički uticaj.

- Sa druge strane, ako pogledate i vojni aspekt, jedina država sa nuklearnim oružjem u okviru EU i u tom pogledu ona se bori za sve veći politički uticaj u Evropi. A opet, sa druge strane, i na globalnom nivou, to mora da se podrži i ekonomskom saradnjom i razvojem. Ona sa te strane širi i svoj značaj u regionu, a Srbija je ključna zemlja u okviru regiona Zapadnog Balkana, koja treba da bude partner sa kojim se grade ekonomski odnosi - rekao je sagovornik Tanjuga.

Istakao je da je dobro da se deo energetske tranzicije Francuske prebaci i u Srbiju, jer ona upravo vodi ka toj zelenog agendi na kojoj Srbija radi.

Objasnio je da su sadašnji dobri odnosi dve zemlje posledica tradicionalnih dobrih političkih odnosa, kroz relativno dugu istoriju i diplomatskih odnosa koji traju 185 godina.

Stanić je rekao da je važno što se razgovaralo o saradnji i u oblasti vojne industrije.

- Sa druge strane, ne možete energetiku odvojiti od tog bezbednosnog aspekta, zato što je za funkcionisanje privrede i društva u održivim uslovima neophodno da imate stabilno snabdevanje električnom energijom -  rekao je on.

Dodao je da je važan bezednosni aspekt, jer je bezbednost vrlo važno za očuvanje makroekonomske stabilnosti koja je i osnova za privlačenje stranih investicija.

- Koliko su sada oni cenovno konkurentni na tržištu s tim avionima, to je zaista drugo pitanje, ali tu se naravno posmatra i ta stvar diversifikacije, uslovno rečeno snabedevanja vojske, imajući vidu da je, recimo kada govorimo o vazduhoplovstvu, većina tih sredstava povezana sa ruskim tržištem, a sada se radi diversifikacija malo više ka Zapadu. Pogledajte recimo, šta je bilo sa naftom, dakle mi smo primarno uvozili naftu iz Rusije, u jednom momentu to više nije bilo moguće, pa smo povećali uvoz iz drugih zemalja, pre svega iz Iraka. Slično se razmišlja i po pitanju prirodnog gasa, pa zašto ne i u pogledu vojne industrije - objasnio je on.

(Telegraf Biznis/Tanjug)