Veštačka inteligencija bi uskoro mogla da spreči nestanak struje: Evo i kako

Usred sve veće potražnje za električnom energijom, veštačka inteligencija (AI) se sada koristi za sprečavanje nestanka struje. Naime, uz pomoć inforomacija koje su sada dostupne, AI bi sada mogla da predvidi kada je potrebna veća, a kada manja potrošnja.

Ipak, krenimo ispočetka. Razlog zašto bi se veštačka inteligencija koristila krije se u situaciji koja se dogodila pre tri godine u Teksasu.

Teme za vas

Gospodin Raihan opisao je scenu iz februara 2021. kada je živeo u San Antoniju u Teksasu, dok je služio u američkom vazduhoplovstvu. Tog meseca državu je zahvatila zimska oluja Uri. Kako su temperature padale na -19C, Teksašani su nastojali da se zagreju, što je potražnju za strujom dovelo do problema.

- Probudio sam se usred noći i bilo je veoma, veoma hladno. Izvukao sam svoju vojnu vreću za spavanje i prespavao u njoj preko noći radi topline. Ujutro sam shvatio da struja definitivno nije uključena - rekao je on.

U isto vreme, teksaška električna mreža je počela da se raspada. Vetroturbine su se smrzle, snegom prekriveni solarni paneli, a nuklearni reaktor je morao da bude isključen iz predostrožnosti. Pošto je nije bilo dovoljno, nestalo je struje za više od 4,5 miliona domova i preduzeća, prvo satima, a zatim danima.

- Bez struje, grejanje uopšte nije funkcionisalo. I niste mogli da koristite električni šporet ili mikrotalasnu pećnicu za hranu - priseća se gospodin Raihan. Na kraju je bilo potrebno više od dve nedelje da se teksaška električna mreža vrati u normalu.

Oluja je otkrila krhkost sistema koje uzimamo zdravo za gotovo da nam isporučuju struju 24 sata dnevno. I dok sve zemlje nemaju tako oštre zime kao što bi mogle biti u Severnoj Americi, potražnja za električnom energijom stalno raste širom sveta. Od punjenja električnih automobila, do više domova koji imaju instalirane klima uređaje, koristimo sve više energije u svakodnevnom životu.

Ovo dolazi u isto vreme kada se zemlje sve više kreću ka obnovljivim izvorima energije, koji su promenljiviji u količini energije koju generišu. Ako vetar ne duva, a sunce ne sija, onda proizvodnja struje opada. Sve ovo je dovelo do toga da je britanska sekretarka za energetiku Kler Kutinjo upozorila prošlog meseca da bi se zemlja u budućnosti mogla suočiti sa nestankom struje bez novih elektrana na gas.

Drugi način da energetski sistemi budu otporniji je dodavanje ogromnih baterija u mrežu. Razmišljanje je da kada postoji viška struje, baterije se mogu napuniti, a zatim pustiti struju kasnije kada postoji veća potražnja za strujom. Ovo je pristup koji je zastupljen u Teksasu.

- Od oluje smo izgradili preko pet gigavata kapaciteta za skladištenje baterija u Teksasu za tri godine, što je zaista neverovatan tempo. Toliko energije odnosi se na četiri velike nuklearne elektrane - kaže dr Majkl Veber, profesor energetskih resursa na Univerzitetu Teksas u Ostinu.

Getti Images Radnik se zauzima za baterije. Međutim, da bi takve baterije bile zaista korisne, moraju da znaju najbolje vreme za punjenje i najbolje vreme za pražnjenje. To znači stvaranje složenih predviđanja o tome koliko će električne energije biti potrebno u budućnosti.

- Glavna stvar koja čini najveću razliku su vremenske prilike i potražnja za električnom energijom - kaže Gavin Mekormik, osnivač tehnološkog startapa VattTime.

Njegova kompanija sa sedištem u Ouklandu u Kaliforniji pravi softver za veštačku inteligenciju koji predviđa snabdevanje i potražnju električne energije u datoj oblasti ili regionu. Ove informacije onda mogu reći baterijama kada da se pune i isprazne. Iste informacije se takođe mogu koristiti u domovima kako bi se pomoglo ljudima da jeftinije koriste električnu energiju.

- Dakle, ako ste imali električno vozilo za koje treba da budete spremni za osam sati, ali mu je potrebno samo dva ili tri sata da se napuni, ono što može da uradi je da može da pronađe periode od pet minuta cele noći u kojima ima viška energije, ili možda postoji čista energija. Puniće se u malim naletima u najbolje vreme i još uvek će biti spreman do jutra - kaže g. McCormick.

AI može da napravi ova predviđanja analizirajući vremenske obrasce, datume praznika, raspored rada, pa čak i kada je fudbal uključen.

- Svi ustaju i skuvaju šolju čaja na poluvremenu - kaže gospodin Mekormik.

Druga kompanija koja koristi veštačku inteligenciju za predviđanje potražnje za električnom energijom je danska firma Electriciti Maps. Svoju veštačku inteligenciju fokusira na predviđanje vremenskih obrazaca kao što su oblačnost, jačina vetra, temperatura i padavine. Ove informacije se koriste za bolje razumevanje koliko će električne energije biti proizvedeno iz vetroturbina ili solarnih panela.

- Ako možete prilično tačno da predvidite unapred koliko ćete vetra imati, možete planirati unapred. Jedan primer je Gugl, gde im pružamo prognoze o tome koliko će mreža biti čista u narednih nekoliko sati. Oni to mogu da koriste u svojim centrima podataka da promene vreme u kojem troše električnu energiju - kaže Olivije Koradi, osnivač kompanije.

AI se takođe sada koristi za zaštitu fizičke infrastrukture koja prenosi struju do naših domova. Jedna kompanija, Buzz Solutions, koristi veštačku inteligenciju da skenira slike električnih kablova, stubova i podstanica, identifikujući znakove oštećenja kao što su polomljeni delovi ili rđa. Sistem takođe identifikuje kada drveće i drugo zelenilo rastu preblizu dalekovoda.

Ovo ne samo da može sprečiti nestanke struje iz oštećenih vodova, već može i smanjiti rizik od šumskih požara, koji mogu biti uzrokovani električnim vodovima koji dolaze u kontakt sa drvećem, kao što se desilo u Kaliforniji poslednjih godina. Tehnologija takođe može uočiti i automatski prijaviti osoblju elektroprivrede još jedan glavni uzrok nestanka struje - divlje životinje.

- Mnogo puta iznenađujuće, životinje uđu u podstanice poput veverica i glodara i dobiju strujni udar. Njihov strujni udar ponekad dovodi do velike eksplozije u trafostanici. Naša veštačka inteligencija koja je raspoređena na podstanicama, jedna od stvari koju otkrivaju je upad životinja, uključujući rakune i veverice -  kaže suosnivač Buzz Solutions Vikhjat Čaudhri.

(Telegraf Biznis)