Brži protok robe je prioritet: Privredne komore Jadransko-jonskih zemalja usvojile mere za unapređenje

Foto: Shutterstock/EvGavrilov

Upravni odbor Foruma privrednih komora Jadransko-jonskih zemalja usvojio je, na sednici u Mostaru, inicijativu Privredne komore Srbije (PKS) i Hrvatske gospodarske komore (HGK) da nacionalne vlade i Evropska komisija donesu hitne mere usmerene na ubrzanje i unapređenje protoka robe na graničnim prelazima između EU i Zapadnog Balkana u Jadransko-jonskom regionu, saopštila je PKS.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, pri prelasku granice teretna vozila čekaju u proseku 10 sati, a najduže zabeleženo čekanje iznosi čak 36 sati, zbog čega se formiraju kilometarske kolone vozila koje blokiraju zaustavnu i sporu traku auto-puta, što utiče na sveukupnu bezbednost, kao i protok putničkog saobraćaja.

Teme za vas

Rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS Aleksandar Radovanović je istakao da ovakvi vremenski gubici stvaraju velike finansijske troškove kompanijama, a zbog usporenih i otežanih tokova snabdevanja i direktnih troškova transportnog sektora značajno smanjuje konkurentnost proizvoda.

- Zbog nemogućnosti planiranja vremena provedenog na graničnim prelazima, onemogućeno je i planiranje preraspodele vremena vožnje, poštovanje ugovornih obaveza o rokovima isporuke, kao i planiranje zaliha i dinamike proizvodnje - rekao je on.

Istakao je da usvojena inicijativa ima za cilj jačanje sigurnosti, stvaranje pouzdanih transportnih i intermodalnih veza i uspostavljanje interne povezanosti koja dobro funkcioniše kroz bolje železničke i drumske saobraćajne veze, ključne za ekonomski i društveni razvoj regiona.

Prema njegovim rečima, poboljšanje železničke infrastrukture omogućilo bi vraćanje većeg obima robe na železnicu i time relaksiralo drumske saobraćajnice i granične prelaze, kao i značajno smanjenje emisije zagađenja od drumskog saobraćaja.

Predugo zadržavanje na drumskim i železničkim graničnim prelazima čini transportni sektor Jadransko-jonskog regiona manje konkurentnim i podjednako negativno utiče na privrednike iz zemalja članica Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana koji koriste Panevropski koridor 10, i veze sa transevropskom mrežom saobraćajnica Mediteranski i koridor Baltičko more – Jadransko more, koji su od velikog značaja za Jadransko-Jonsku regiju.

Ovaj pravac predstavlja najkraću i najpogodniju rutu za transport robe za sve države Evrope i Bliskog Istoka.

Podaci Svetske Banke ukazuju na 26 miliona sati čekanja kamiona godišnje na svim graničnim prelazima između Zapadnog Balkana i Evropske unije, a okvirna procena fiksnih troškova transportnih kompanija je pet evra po satu, što dovodi do gubitaka od 130 miliona evra godišnje.

Iz PKS su naveli da su troškovi za sve kompanije koje učestvuju u lancima snabdevanja i znatno veći kada se u ovu kalkulaciju uračunaju dodatni gubici, skladištenje na točkovima, penali zbog kašnjenja u isporukama robe i drugi.

Ukoliko bi se prosečno vreme za prelazak granice skratilo za tri sata, BDP na Zapadnom Balkanu bi mogao da poraste za tri procenta u srednjem roku, a dodatni rast mogle bi da ostvare i pojedine članice EU usled povećanja trgovinske razmene, pokazuje izveštaj Svetske banke iz juna 2023. godine.

Forum Jadransko-jonskih privrednih komora je poslovna asocijacija osnovana 2001. godine, kao sastavni deo Jadransko-jonske inicijative koja danas ima devet zemalja članica: Albanija, Bosna i Hercegovina, Grčka, Italija, Severna Makedonija, Slovenija, Srbija, Hrvatska i Crna Gora.

Članice Foruma su 45 privrednih komora i drugih javnih i privatnih institucija, a Hrvatska do kraja maja predsedava.

Tržišta zemalja članica Jadransko-jonskog regiona su veoma značajna za Srbiju, a ukupna robna razmena Srbije sa zemljama Jadransko-jonskog regiona prošle godine dostigla je 14,8 milijardi evra, 22 odsto više nego godinu ranije.

(Telegraf Biznis/Tanjug)