Oglasio se Zoran koji je od uspešnog biznismena završio na ulici: Za neuspeh krivi sebe, sad želi samo jedno

Foto: RINA

Ekonomska kriza iz 2008. godine nije zaobišla ni posao Zorana Popovića (62), koji je iz nestvarnog luksuza završio na ulici i kao korisnik Narodne kuhinje. Pomalo oštro, za sebe kaže da je sam sebe doveo do one ,,imati pa nemati". Nikome ništa ne zamera, a nakon dva moždana udara, voleo bi da ga neko zaposli. Na pitanje šta bi menjao, kao iz topa kaže "poslednjih 15 godina".

- Sve je bilo pogrešno, i za to sam isključivo odgovoran ja. Za sve svoje neuspehe sam isključivo kriv ja. Ogromna inflacija i neki ljudi koje sam ja stvorio, a na kraju su me izdali. Mene više ništa ne boli, pošteno da vam kažem, gledam samo kako da uspem - ispričao je Zoran u gostovanju na televiziji Prva.

Teme za vas

Rođen u uglednoj čačanskoj porodici, majka lekar specijalsta a otac direktor Gimnazije, Zoran je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

- Nakon fakulteta sam se prvi put oženio i uz pomoć tadašnjeg tasta koji je bio general zaposlio u Vojsci Srbije. Potom sam se razveo, supruzi i ćerki ostavio stan, a potom opet oženio i dobio sina. Započeo sam tada svoj privatni biznis i živeo fantastično. Radio sam privatne poslove vezane za proizvodnju sokova i piva sa poznatim beogradskim biznismenom. Imao sam mnogo para, nekretnina - ispričao je ranije Popović za RINU.

U jeku uspeha počeo je da gradi vilu na Senjaku. Imao je stan od 250 kvadrata, kafe-bar, dva noćna kluba. Vozio najskuplje automobile i obišao pola sveta. Međutim, sve se survalo kao kula od karata, a danas Zoran živi kao beskućnik.

- U posao sam uveo prijatelja iz Čačka, koji je na kraju dosta toga upropastio. Radio je meni iza leđa pa sam izgubio poverenje poslovnih partnera. Objekte na Senjaku nisam mogao da legalizujem i sve su srušili. Tada sam se i drugi put razveo - priča Zoran.

U gostovanju na Prvoj rekao je da je njegov otac imao devetoro braće i sestara, dok njegova majka sedmoro. Međutim, samo godinu dana maleni stan mu je plaćala majčina porodica, a naposletku su ga poslali u manastir Stjenik kod Čačka.

Tu ostaje šest meseci,  gde je vodio brigu o životinjama.

- Potom sam se vratio u Čačak, primam socijalno od nekih 9.000 dinara i hranim se u Narodnoj kuhinji. Ne libim se posla, radio bih ali teško me iko prima zbog mojih godina. Idem u nadnicu kad je sezona poljorivrednih radova - priča ovaj nekada uspešan poslovni čovek.

Iz prvog braka ima ćerku, a iz drugog braka sina. Međutim sa njima nije u kontaktu, ne javljaju se.

Opet, Zoran i za to krivi sebe, kaže da ,,nikada nije bio fer".

(Telegraf Biznis)