Imao je gori život od beskućnika, a danas uživa u milionima: Za Rodrika sada rade oni koji su ga ismejavali

Foto: Instagram/Rodricks oware Ambuka

Mnogi Kenijci se sele iz ruralnih u urbana područja u potrazi za novcem, ali ponekad se uspeh upravo "krije" na selu. Ovo važi i za priču o Rodriku Overu, 55, o dnosno priču o bogaćenjuk koja počinje u Najrobiju i završava se tako što on poseduje odmaralište u Emuhaji, okrug Vihiga.

- Ovo gde sam sada i sve što imam, to je sve voljom Božijom, kako i trudom moje porodice i mene - rekao je on za Star.

Teme za vas

Overe je rekao da u svom životu nikada nije pomislio da bi stvari mogle da krenu u njegovu korist da bude ubrojan među dobrostojeće stanovnike zemlje. Ipak, počnimo iz početka.

Rođen i odrastao u Najrobiju, nije znao ništa osim poteškoća. Nakon godina gužve i borbe, Overe je napustio grad 2012. i vratio se u svoj ruralni dom u Ebusiekveu. Morao je da počne od nule kada se vratio u selo. Njegov nivo siromaštva nije mogao da se uporedi čak ni sa uličnim porodicama.

- Nisam imao ništa, bio sam niko. Pitao sam se gde sada da počnem svoj život - rekao je Overe, pa dodao:

- Jedan od mojih najvećih izazova kada sam došao kući bio je to što se većina mojih seoskih drugova osećala kao da ovog čoveka više nema, da je potpuno osuđen na propast.

Siromaštvo koje je doživljavao nateralo je većinu ljudi okolo da se ne druže sa njim.

- U selima ljudi žele da vas angažuju kada imate gotovine da biste mogli da provedete vreme na punktovima i pušeći. Ali kada nemate novac, nemate nikakvog posla sa njima - rekao je Overe.

Odlučio je da potraži nešto čime bi bio zauzet u selu kako bi izbegao prazan hod, što bi mu moglo stvoriti veće probleme.

Pala mu je na pamet ideja o prodaji sadnica i počeo je da radi rasadnike raznih stabala. Fokusirao se na plavu gumu, Kipar, šljunak i 'kajabu' koji se uglavnom koriste za složene ograde jer su se njihove sadnice lako pronašle. Overe je rekao da se tri brenda takođe lako plasiraju na tržište u regionu, bilo na veliko ili na malo

- Počeo sam kao samac, nemam nikoga da pošaljem, nemam sa kim da razgovaram. Tamo smo bili ja i moj Bog. Neki ljudi su mogli da prođu u blizini, tako bolesni, ali sam samo ćutao - rekao je on.

Nakon što je napravio nekoliko rasadnika, koji su mu zadali pakao, počeo je da prodaje sadnice u velikim količinama. Ovo mu je barem donelo dobar novac za održavanje i njegove lične aktivnosti u selu. Uz svoju ušteđevinu, postavio je kiosk uglavnom za bezalkoholna pića odmah pored mesta odakle je poslovao.

Mesto sa kojeg je operisao bilo je u dolini, a većina klijenata je postajala žedna dok se kreće po terenu.

- Odlučio sam se za bezalkoholna pića jer se ne može reći da li je neko alkoholičar ili ne, a neki su dolazili sa svojim porodicama - rekao je on.

Overe je rekao da sa bezalkoholnim pićima nije imao pitanja jer je znao da bi bilo kom porodičnom čoveku tamo takođe bilo prijatno sa svojom decom. Kako je rekao, s vremenom je otvorio restoran, u kojem se većinu vremena zadržavao samo na lokalnoj hrani.

- Nisam bio siguran da li će ovi ljudi jesti. Ali u poslu, sve je u preuzimanju rizika. Dakle, samo sam pokušavao; ako radi, dobro i dobro, ako ne uspe, onda ga obrišite i smislite nešto drugačije - nasmejao se Overe.

Na sreću, restoran je porastao i on je odlučio da ga proširi.

Kako je posao prerastao u hotel, stanovnici su tamo počeli da traže posao.

- Sada je moje mesto postalo pčelinja košnica i nisam mogao sam da upravljam njime, pa su mi bili potrebni radnici da pomognu - rekao je Overe.

S obzirom na to da su neki klijenti imali duge vožnje i da im je bilo potrebno vreme za odmor, on je smislio hotel Roddi-Ecosistem koji je kasnije prerastao u odmaralište u Ebuiangu u podžupaniji Emuhaia.

- To odmaralište na autoputu Kisumu-Busija upravo je došlo od ovih sadnica, iako većina ljudi u to ne može da veruje - rekao je on.

Overe je rekao da njegovo odmaralište sada posluje sa rastućom klijentelom i čak cilja na vladu okruga Vihiga. Rekao je da je odmaralište ekološki prihvatljivo za sve.

Preduzetnik je rekao da je ugostiteljskom sektoru potrebna podrška okruga i to će stvoriti zaposlenje za mlade bez posla.

- Ono što želimo je da nam okrug da posao kako bismo mogli da napredujemo na drugi nivo - rekao je on.

Overe je rekao da centralna i okružne vlade same ne mogu da stvore dovoljno radnih mesta za milione mladih koje univerziteti i koledži "otpuštaju". On je rekao da dve grane vlade moraju da rade ruku pod ruku sa privatnim sektorom kako bi mogli da poboljšaju živote mladih. Overe je rekao kada većina mladih bude finansijski bezbedna, ekonomija će se stabilizovati jer će većina ljudi biti nezavisna.

Kada je okrug došao sa politikom uzgoja bambusa, Overe je video još jednu poslovnu priliku.

Bambus je trava koja se može koristiti za ishranu životinja, može pomoći u eroziji tla, izgradnji i zanatstvu. Ekološki je prihvatljiv ako se njime dobro upravlja. Biljka ima dug životni vek i visoku stopu rasta. Overe je rekao da je bolja u očuvanju životne sredine od bilo koje druge biljke na zemlji.

On je pozvao mlade da se ne zadržavaju na poslovima belih okovratnika jer se ovaj sektor smanjio.

Što se tiče bambusa, Overe je rekao da kada bude zasađen, okrug bi trebalo da pomogne meštanima da ga plasiraju na tržište i da ih edukuje o njegovom značaju. Ipak sve u svemu, zahvalan je kako se život odvijao otkako se doselio na selo.

- Za one koji trče u Najrobi, a vaše bogatstvo nije tu, pokušajte sa drugim aktivnostima u ruralnom okruženju. Možda biste stvorili zaposlenje za mnoge u ovom ruralnom području - rekao je on.

(Telegraf Biznis)