Poslednje privatno zemljište na "kapijama Arktika" ponuđeno na prodaju: Evo koliko vredi netaknuta divljina

Foto: Pixabay/Noel_Bauza

Parcela od 15.000 hektara nalazi se na pola puta između Norveške i Severnog pola. Leži u srcu netaknute divljine koja je izazvala debatu o klimatskim promenama i fokus je geopolitičkih tenzija među globalnim silama koje su željne eksploatacije prirodnih resursa arktičkog regiona.

Poslednje preostalo zemljište u privatnom vlasništvu na arhipelagu Svalbard u Norveškoj, "sa značajnim ekološkim, naučnim i ekonomskim značajem" je na prodaju, za 300 miliona evra.

- Ovo je prilika koja se pruža jednom u životu za sticanje zemljišta na jednom od svetski poznatih ostrva Svalbard - rekao je za Euronevs Business Vil Metjuz, šef farme i imanja u Knight Frank-u.

Teme za vas

Globalna konsultantska kuća za nekretnine Knight Frank, koja prodaje kompaniju koja drži 100% zemljišta, rekla je da je to "jedinstvena prilika za životnu sredinu, filantropiju i očuvanje prirode".

Zemljište ima stratešku lokaciju i od geopolitičkog je interesa

Geopolitičko nadmetanje u regionu između Sjedinjenih Država, Rusije i Kine je opipljivo, Rusija je pojačala vojne operacije u regionu. Takođe je došlo do porasta komercijalnog brodarstva preko Arktika. Smanjenje morskog leda, koje se pripisuje klimatskim promenama, otvara mogućnost za eksploataciju više prirodnih resursa, uključujući naftu, gas i mineralna nalazišta na Arktiku.

Svalbard ima izuzetan strateški značaj jer je to "u suštini kapija Arktika", navodi se u brošuri u kojoj se napominje da je to mesto idealno za kontrolu navigacije i vazdušnog saobraćaja u Arktičkom okeanu, na primer.

Svalbard, između kopnene Norveške i Severnog pola, jedno je od najsevernijih naseljenih područja na svetu. Skoro 3.000 ljudi živi na devet glavnih ostrva Svalbarda koji ima svoj univerzitet (UNIS) i između ostalog je poznat po Svalbard Global Seed Vault. U prošlosti je ova oblast zavisila uglavnom od industrije uglja, ali ovih dana istraživanja, preuzimanje satelitskih podataka i turizam su takođe postali važne dopunske industrije.

Zemljište pod nazivom Søre Fagerfjord, koje je sada na prodaju, ima 14.830 hektara (približno 60 kvadratnih kilometara), skoro deset puta veće od Gibraltara. Nalazi se u Vedel Jarlsbergu na Zapadnom Svalbardu, priznatom u Svalbardskom sporazumu, potpisanom 1920. Sva ostala imanja na Svalbardu su u vlasništvu ili pod kontrolom Norveške ili Rusije.

Blumberg, koji je prvi preneo tu vest, primetio je da je kontroverza izbila 2014. godine kada je još jedna privatna imovina, koja drži zemljište za eksploataciju uglja u regionu, dobila ponudu od kineskog kupca, ali je norveška država krenula da ga otkupi.

Zašto je ovo mesto za 'očuvanje i filantropiju'

Na pola puta između severne obale Norveške i Severnog pola u Arktičkom okeanu, oko 60% arhipelaga je prekriveno glečerima. Ostrva imaju mnogo planina i fjordova. Arhipelag ima arktičku klimu, iako sa znatno višim temperaturama od drugih područja na istoj geografskoj širini.

Svalbard je leglo mnogih morskih ptica i dom je polarnih medveda, irvasa, arktičke lisice i određenih morskih sisara. Arhipelag ima 24-časovnu sunčevu svetlost između 20. aprila i 22. avgusta.

Temperature na Arktiku nastavljaju da rastu tri puta više od globalnog godišnjeg proseka, a prodaja dolazi pošto je region Svalbarda imao manje leda, više kiše i više temperature.

Ko to može kupiti?

- Prodavci će prodati onome ko ponudi najveću ponudu - rekao je za Blumberg Per Kilingstad, advokat koji zastupa prodavce.

Jedino ograničenje u pogledu toga ko može da kupi privatnu kompaniju, koja drži vlasništvo nad zemljom, jeste da potiče iz zemlje koja je ratifikovala Svalbardski sporazum. Prema Vikipediji, postoji skoro 50 ovih zemalja širom sveta, uključujući Rusiju i Kinu.

- Trenutno razgovaramo sa kolekcijom pojedinaca izuzetno visoke neto vrednosti iz celog sveta od kojih svaki ima strast prema očuvanju i filantropiji - rekao je za Euronevs Vil Metjuz iz Najt Franka, pa dodao:

- Naporno radimo na pronalaženju sledećih čuvara ove prelepe zemlje, sa sredstvima za preduzimanje akcija protiv širih faktora životne sredine koji su u igri, štiteći raznovrsnu floru i faunu koji ovih 14.800 hektara zemlje nazivaju domom.

(Telegraf Biznis)