Predstavlja se kao najlošiji radnik na razgovorima za posao, kako bi primao socijalnu pomoć i radio na crno

Foto: Freepik

Nico prima oko 1.200 evra mesečno od nemačke države za stanovanje i socijalnu pomoć, ali kako bi dopunio kućni budžet, on radi i na crno. Kako je istakao, on će radije raditi na "crno" nego za minimalac.

- Reći ću vam iskreno kako je, neću da radim za minimalnu satnicu da bih finansirao stan - objašnjava Nico, čije je ime promenjeno u prilogu na nemačkoj televiziji.

Već četiri godine prima socijalnu pomoć i radi na pola radnog vremena, a jedan od razloga za to su visoki troškovi života.

Teme za vas

- Na kraju, ništa vam ne preostaje - objašnjava on.

Pored ovih primanja, tu je i građanski dodatak od nešto manje od 560 evra, kao i stambeni dodatak od 650 evra mesečno. To dovodi do visokog ukupnog prihoda, kaže:

- Ako sada sve saberem, imam prihod od skoro 4.000 evra.

Kako je objašnjeno u Ministarstvu finansija, u 2023. godini pokrenuto je nešto više od 100.000 krivičnih postupaka zbog rada na crno.

Brojke ne pokazuju udeo ljudi koji primaju socijalna davanja.

Nemački sindikat carina i finansija (BDZ) beleži porast broja zaposlenih na crno od uvođenja naknade za građane. Međutim, ne postoje pouzdani statistički podaci o udelu ljudi koji primaju socijalne naknade zbog velikog broja neprijavljenih slučajeva.

Kako se navodi, većina korisnika s pravom prima svoje beneficije. Međutim, zloupotreba se dešava i može biti povezana sa neprijavljenim radom. Prema Ministarstvu rada i socijalnog staranja, za suzbijanje rada na crno nadležna je Finansijska kontrola rada na crno (FKS).

Kako bi osigurao da njegove beneficije ne budu smanjene, Nico mora da ide na razgovore za posao. Tu ostavlja što lošiji utisak da ga ne angažuju.

- Posle toga, ostaje samo da učinite sve što možete da budete sigurni da vas poslodavac ne prihvati - rekao je on, prenosi Fenix.

Korisnici građanskog dodatka varaju državu kada rade na crno

Rad na crno može imati dalekosežne posledice. U teškim slučajevima mogu se izreći novčane kazne do 500.000 evra i zatvorske kazne do deset godina. Pored toga, primaoci građanskog dodatka su takođe podložni lažnom primanju državne pomoći, što predstavlja krivično delo prevare. U najmanju ruku, bar pogrešno primljeni novac mora biti vraćen.

- Da budem iskren, ne osećam se loše zbog toga - kaže Nico.

Nemački mediji preneli su i priču Aleksandre, koja već deset godina prima socijalna davanja i radi na crno.

- Sramota me je što radim na crno i primam socijalna davanja, pa ne pričam o tome, ali sam odavno prestala da se osećam krivom kada sam videla da sve više ljudi ovako živi bez ikakvih posledica.

(Telegraf Biznis)