Holanđani žele da znaju zašto plaćaju više od Nemaca za koka-kolu, nutelu: Traži se jedinstveno tržište

Foto-kolaž: Shutterstock, Pixabay

U Evropskoj uniji ne postoji jedinstveno tržište, pa tako Holanđani plaćaju 70 odsto više od Nemaca za flašu koka-kole, piše briselski Politiko.

Holandska ministarka ekonomije Miki Adrijansens smatra da su holandski kupci oštećeni, kao i da Holanđani plaćaju više i za Nutelu i sladoled.

Ona je istakla da je Koka-kola skuplja za jedan evro u Holandiji nego u Nemačkoj i ocenila da je to puno.

Teme za vas

Prošlogodišnje istraživanje holandskog ministarstva ekonomije pokazalo je da flaša Koka-kole od 1 litra košta 1,08 evra u Nemačkoj i 1,83 evra u Holandiji, tegla Nutele košta 2,79 evra za nemačke kupce i 3,02 evra za Holanđane, dok je kutija sladoleda Magnum koštala 3,73 evra u Nemačkoj i 5,22 evra u Holandiji.

Slično je primetio i češki premijer Petr Fijala koji je na društvenoj mreži Iks napisao da je, na primer, Nutela od 750 grama 4,58 evr u Nemačkoj, dok je Nutela od 600 grama u češkoj - 6,87 evra.

- Iz perspektive potrošača, ovo ne bi trebalo da se dešava na jedinstvenom tržištu. Naši članovi su veoma zabrinuti zbog cena hrane, posebno u vremenima krize troškova života- rekla je Vanesa Tarner iz evropske potrošačke organizacije BEUC.

Kako prenosi Politiko, pretpostavlja se da ne može da postoji jedinstveno tržište za hranu kada postoje velike razlike u prihodima širom EU - Bugari, Slovaci i Rumuni imaju jedva trećinu prosečnog raspoloživog prihoda od onih u bogatom Luksemburgu.

Proizvodi se često prodaju po nižoj ceni u siromašnijim zemljama, a donedavno su i te zemlje dobijale manje - manja pakovanja ili lošiji kvalitet, što je problem na koji su se zemlje Centralne Evrope oštro žalile u poslednjoj deceniji.

Borba za hranu se sada prebacuje na jedinstveno tržište hrane koja se prodaje na veleprodajnom nivou, ili, kako proizvođači nameravaju, da proizvodi koji se prodaju u jednoj zemlji ostanu u toj zemlji.

Njihov cilj može biti da spreče prodavce prehrambenih proizvoda da kupuju proizvode tamo gde je jeftinije da ih preprodaju u bogatijim zemljama, gde bi brendovi mogli da naplate više za njih.

Adrijansens ukazuje na to da su holandski supermarketi ograničeni na kupovinu od određenih veletrgovaca i da ne mogu da kupuju od jeftinijih dobavljača u Nemačkoj.

Holandska ministarka ekonomije rekla je da želi da ode dalje sa "zabranom diskriminacije u EU" za međusobnu trgovinu koja bi se pozabavila takvim teritorijalnim ograničenjima u snabdevanju.

Adrijansen je dobila podršku osam drugih zemalja na prošlonedeljnom sastanku za nova pravila koja sprečavaju trgovce i prodavce da spreče supermarkete da nabavljaju robu tamo gde je najjeftinija.

Evropsko udruženje brendova kaže da cene nisu jednostavne i odražavaju lokalna pravila i troškove za pakovanje, transport i poreze, a ističu da su trgovci na malo zaduženi za određivanje cene koju potrošači plaćaju i uživanje u tržišnoj moći koja im omogućava da nekim kupcima naplaćuju više.

- Različita pravila i dalje postoje u zemljama koje treba proceniti, kao i različite ekonomske situacije, uključujući kupovnu moć potrošača - navodi se u saopštenju.

(Telegraf Biznis/Tanjug)