Digitalizacija - revolucija ili evolucija? Tabaković: "Inovacije su značajne, ali ljudi su nezamenljivi"

   
Čitanje: oko 8 min.
  • 0

Danas je održana konferencija o digitalnoj finansijskoj revoluciji, a među brojnim govornicima, govorila je i guverner Jorgovanka Tabaković. Teme o digitalnim promenama su se nizale podijumom, a u fokusu je sve vreme bila diskusija o tome da li je digitalizacija - evolucija ili revolucija.
 
Pred brojne goste, najpre je izašao član upravnog odbora Saveta Rajfajzen banke, Zoran Petrović. Kako je Petrović najpre naveo, on se već 22 godine bavi popravljanjem klime investitora Srbije.
 
- Ekonomija Srbije je ostvarila izuzetan rast. Naravno da mi to merimo po drugima, uglavnom onima koji su bolji, ipak moram da napomenem da je ostvareno 4,7 odsto rasta. Usporena inflacija je veliki uspeh, te se polako vraćamo na zacrtan cilj. Verujem da će biti 3 odsto na kraju godine, ali sve u svemu zbog prethodnih meseci možemo da budemo zadovoljni - istakao je Zoran Petrović.
 
Kako je rekao, kada su biznismeni u pitanju, u neke stvari se često ulaže, dok u neke retko, ipak, zadovoljan je investicijom Srbije, kao i onim što pokazuje i Bela knjiga.
 
- Što se tiče digitalizacije, dobili smo mnogo saveta stranih investicija, i mnogo toga je uvaženo. Naš cilj je da unapredimo kvalitet usluga koje pružamo klijentima, ta da ljudi troše manje vremena na birokratiju, i umesto toga isto to vreme usmere na nešto bitnije - istakao je on.
 
Petrović ističe da je veliki pomak napravljen u oblasti digitalizacije:
 
- Srbija je retka zemlja u kojoj je centralni regulator učinio mnogo, te su omogućene mnoge usluge. Kada je digitalizacija u pitanju, banke su nezaobilazne, i tu se najviše investira upravo zbog želje da se korisnicima pruži što bolja usluga.  
 
Što se tiče zaštite životne sredine, on je istakao da se pod uticajem globalnih trendova, u poslovnoj zajednici sve veći značaj pridaje konceptu tzv. zelenog finansiranja, te je za očekivati dalje usložnjavanje mehanizama kontrole i verifikacije zelenih projekata, kao i daljeg razvoja kriterijuma nefinansijskog izveštavanja, što će dodatno naglasiti neophodnost konstantnog usklađivanja domaće regulative sa regulativom EU, uvođenje inovativnih rešenja, ali i potrebe intenziviranja međusektorskog dijaloga kao i jačanja saradnje javnog i privatnog sektora.
 
Petrović je izneo i očekivanja bankara da će tokom ove godine biti još smanjivanja referentne kamatne stope u Evropi ali i kod nas, što bi prema njegovim rečima podstaklo kreditnu tražnju u drugoj polovini godine.
 
- Na osnovu izbora za parlament Evropske unije, neće uslediti mnogo promena. Nemačka kao zemlja koja ulaže u zaštitu životne sredine nije najbolje prošla, a mi naravno moramo gledati i druge države. Mora postojati neka mera, kad su i troškovi u pitanju. Malo se zaboravlja na troškove zelene tranzicije koji nisu mali, ali cilj je jasan i očekivanja su velika - objasnio je on.
 
Kako je dalje istakao, bitno je ulaganje u zaštitu životne sredine, ali je neophodno i odgovorno poslovanje, kao i podrška žena u biznisu.
 
- Svi moramo odraditi posao kako treba, kako bi napravili profit i ostvarili brojne ciljeve - dodao je Dejan Petrović.
 
Medijima se potom obratio i Matteo Cokalngeli, član upravnog odbora saveta EBRD.
 
- Gledajući unapred, radimo na uvođenju novih proizvoda koji ciljaju upravo na dve glavne teme ove konferencije, zelenu i digitalnu tranziciju, kao i instrumente za podelu rizika sa našim partnerskim finansijskim institucijama- rekao je Matteo.
 
Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne Banke Srbije je izrazila svoje strahove povodom razvoja tehnologije, a potom je imala jasnu poruku za sve.
 
- Mi moramo da koristimo tehnologije, ali je bitno da znamo da čovek stvara njih, a ne oni nas. Želim da podelim svoje strahove od onoga što razvoj tehnologije može da bude, a ne mora. Moramo da izbegnemo sve zamke koje tehlonogije nude. Uvek smo suočeni u životu sa prilikama i izazovima, ali mi biramo. Ono što nas razlikuje jeste način na koji reagujemo kada su u pitanju prilike i izazovi. Za mene je to ulaganje u ljude jer su to vredne institucije i jer su oni blago i njihovo znanje - istakla je Tabaković.
 
Guverner je dodala da su tehnologije do sada uvek donosile dobre rezulate, bez loših posledica, ali danas uvođenje svake inovacije i daje i oduzima.
 
- To što nam inovacije nude slobodu, isto nam i oduzimaju, kao i privatnost. Ima li nešto vrednije od toga? Ja tvrdim pred vama da čoveka čine dve stvari, a to je koristan rad i interakcija sa drugima. Zašto? Svaki čovek je unikat i nezamenljiv, i to nikada ne sme da zanemari niko od nas, kao nijedna institucija koje obećavaju ljudima sve - pa do besmrtnosti. Međutim, mera unapređenja i korist zavisi od ugla gledanja svakog od nas.  U sprovođenju mandata i ličnih težnji NBS je podrška svima vama. Ipak očekujemo da i drugi ljudi imaju svest. Svakako promena izaziva prilagođavanje, kao što to sada izaziva digitalizacija i to nije jeftino - istakla je Jorgovanka Tabaković.
 
Guverner Narodne banke Srbije je naglasila da će između inteligentnih robota i svesnih ljudi uvek izabrati ljude.
 
- Veštačka inteligencija nema kreativnost i ona je u stanju da original replicira originalom sa učitanim algoritmom. Kreativnost je ljudska sposobnost. Moramo da budemo svesni da veštačka inteligencija mora nama da služi, a ne mi njima. Molim vas da čovek za kojeg sve radimo ne doživi poraz - istakla je ona.

Inflacija

- Inflacija je u prethodnoj godini dana bila na snažnoj opadajućoj putanji i naša je procena da je u maju ušla u ciljani koridor od tri plus minus 1,5 odsto, na šta upućuje naš now-cast model, putem koga preuzimamo i obrađujemo oko 30.000 cena proizvoda i usluga sa oko 130 internet stranica - izjavila je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Ona je na konferenciji o finansijskim uslugama koju su organizovali Savet stranih investitora (FIC) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) istakla da se u ostatku godine očekuje dalje usporavanje inflacije, tako da bi u toku 2025. inflacija trebalo da se kreće oko centralne vrednosti cilja od 3,0 odsto.

- Ekonomska aktivnost je u prvom tromesečju ubrzala na 4,7 odsto međugodišnje, a na nivou godine očekujemo rast od 3,5 odsto. Već od sledeće godine očekujemo njeno dodatno ubrzanje na između četiri i pet odsto, čemu će doprineti i realizacija investicija u okviru programa "Skok u budućnost - Srbija 2027", smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja - rekla je Tabaković.

Prema njenim rečima, dobar poslovni ambijent, adekvatne politike i moderan regulatorni okvir omogućili su i očuvanje visoke adekvatnosti kapitala banaka, pokazatelje likvidnosti dvostruko iznad minimuma i očuvanje pokazatelja problematičnih kredita na nivou od oko 3,0 odsto.

- Zahvaljujući dobroj opštoj ekonomskoj situaciji u zemlji, značajan broj banaka očekuje rast kredita privredi i stanovništvu ove i sledeće godine od preko 5,0 odsto, što su izneli kao očekivanja u našoj poslednjoj anketi o kreditnoj aktivnosti - istakla je ona.

Dodala je da sve ovo zajedno potvrđuje da će makroekonomski uslovi u Srbiji ostati podsticajni i za privredni rast i za dalji razvoj finansijskih usluga.

Govoreći o poziciji Srbije u digitalnoj finansijskoj revoluciji, istakla je da je NBS odlučila da bude na čelu transformacija privrede i društva, ali nikada ne zapostavljajući sigurnost i stabilnost sistema.

Naglasila je da kombinacijom moderne regulative i inovativnih rešenja, Narodna banka već punu deceniju predvodi jačanje finansijske infrastrukture i digitalizaciju finansijskih usluga.

- Donošenjem Zakona o platnim uslugama 2014. godine, a zatim i izmenama i dopunama iz 2018. godine, stvorili smo uslove za uvođenje savremenih načina plaćanja, kao i za modernizaciju platnog prometa - rekla je ona.

Veliki iskorak u unapređenju digitalizacije platnih usluga

Navela je da je broj transakcija realizovanih u IPS NBS sistemu povećan sa oko sedam miliona u 2019. godini na oko 67 miliona u 2023. godini, kao i da je izmirivanje mesečnih obaveza građana i privrede putem IPS QR koda veliki iskorak u unapređenju digitalizacije platnih usluga, o čemu svedoči podatak da je više od 14 miliona računa u 2023. godini plaćeno skeniranjem ovog koda.

Uslugu "Prenesi", odnosno brz transfer novca korišćenjem broja mobilnog telefona primaoca novca, trenutno nudi 11 banaka, a 2,5 miliona korisnika može da plaća koristeći ovaj servis.

Kada je reč o daljim koracima, guverner Tabaković je rekla da će ove godine biti zaokruženo usklađivanje sa propisima Evropske unije implementacijom direktive PSD2 u domaće zakonodavstvo, čime se omogućava otvoreno bankarstvo u Srbiji.

- Usklađivanje s direktivom PSD2 deo je i naše pripreme za priključenje SEPA, odnosno jedinstvenom području za plaćanje u evrima. Priključenje SEPA području omogućiće smanjenje troškova plaćanja između Evropske unije i ekonomija Zapadnog Balkana, što će značiti jeftinije transakcije i za građane i za privredu - rekla je ona.

Dodala je da su pred NBS i zahtevne aktivnosti na izradi tehničke infrastrukture za priključenje IPS NBS sistema u platni sistem za instant plaćanja Evropske centralne banke, tzv. TIPS i da su inicirani razgovori na tu temu sa Evropskom centralnom bankom.

- Radimo i na pripremi za implementaciju 3DS standarda, koji dodatno doprinosi sigurnosti kod internet plaćanja. Takođe, u okviru sistema za instant plaćanja Narodne banke Srbije, razvili smo modul za upravljanje prevarama, čiji je cilj da obezbedi mehanizam za otkrivanje potencijalnih prevara pri plaćanju - rekla je Tabaković.

Milan Dobrijević, državni sekretar, Ministarstva informisanja i telekomunikacija istakao je da će se uvesti i izmene u Zakonu, kao i da će se osnovati kancelarija za IT bezbednost do 2027. godine.
 
(Telegraf Biznis)

Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>