Goran Petković: "CEFTA pruža velika kapacitete, ali mi napredujemo veoma sporo"

Telegraf.rs

Osmi po redu Forum naprednih tehnologija nedavno je održan u Naučno-tehnološkom parku Niš. Na panelu "Geopolitički i makroekonomski uticaj na poslovnu zajednicu i uticaj biznisa na socijalno, ekonomsko i ekološko okruženje", predstavili su se profesor dr. Goran Petković, profesor doktor Boban Stojanović, generalni direkotr e-reciklaže Ninoslav Milenković, direktorka Resora D.O.O Milena Mihajlović i direktor "Aerodrumi Srbije" Mihajlo Zdravković.

Stojanović je istakao da mu je velika čast što je deo ovakvih poduhvata.

- Mi smo promovisali Forum naprednih tehnologija na Forumu na Kopaoniku, i voleo bih da se ta saradnja nastavi. Nadam se da ćemo uspešno prezentovati deo Saveza ekonomista Srbije. Želimo da damo aktuelnost naše struke i da nađemo mesto u tom razvoju. Živimo u turbulentnom okruženju, svi kažu da svet više neće biti isti, a to znači da neće biti ni ekonomija. Geopolitika ostavlja veliki uticaj na poslovnu zajednicu i društvene tokove. Usklađivanje razvojne politike sa novim izazovima je problem sa donosiocima odluka i to utiče na makroekonomiju. Naš cilj je obrnut smer delovanja, uticaj privrede na zajednicu - istakao je profesor.

Teme za vas

Profesor Goran Petković je učesnik u donošenju mnogih odluka kada je u pitanju makroekonomija, te je sada otkrio da li osim negativnih uticaja geopolitike postoji i nešto pozitivno.

- Kada je u pitanju ekonomska situacija i razvoj u Srbiji rekao bih da je sintagma postala obaveza zemalja u razvoju. Naš zadatak u Srbiji je da počnemo da se više bavimo i posmatramo makroekonomsko okruženje zemalja oko nas, a pre svega zemalja EU. Današnja makroekonomska politika počiva na ciljevima održivog razvoja ugrađuju u finansijske instrumente, i ne možete da dobijete dobre rezultate ako se ne pozovete na nezadovoljenje nekog instrumenta. Razvijeni svet se trudi da finansiranje ekonomske aktivnosti bazira na dostizanju ciljeva kojih postoji 17. Mi idemo ka tim ciljevima, ali neophodno je da napomenemo dve oblasti koje su veoma bitne, a to je ekonomska i društvena održivost. Jedno društvo koje ima zaostale segmente ima ozbiljan problem, pogotovo zbog onoga što nastaje kao posledica - istakao je profesor.

"Fale nam stručni kadrovi!"

- Mislim da neodstaju ekonomisti, kao i pravnici. Često se pitamo zašto nove ideje ne postoje ili se sporo razvijaju, a ja bih rekao da je to zbog nepoznavanja prava, normi, tržišta, konkurencije... Takođe farmacija, mnogi sanjaju o labaratorijama i pronalaženju novog leka, ali većina završi na tržištu, oni rade nešto za šta nisu obučeni - dodao je on.

Kako je profesor rekao, nije u redu da se neko susreće se tržištem tek nakon izlaska na isti, jer je odgovornost velika.

Ninoslav Milenković je istakao da li je zadovoljan uticajem države na reciklažu.

- Mi se bavimo elektronskim otpadom, a ja bih rekao da je reciklaža budućnost. Lideri smo na tržištu i nastavićemo da se borimo, ali ušli smo i u druge grane. Uz pomoć naših inžinjera nadogradili smo tehnologiju koju smo kupili od Nemačke i to smo spremni da ponudimo svetskom tržištu. Budućnost je u veštačkoj inteligenciji i robotici, te bih voleo da sa njima stvorimo proizvod koji će biti svetla tačna našeg regiona. Ovaj sistem funkcioniše jer TV i frižider ne možete videti na otvorenom, samo bih predložio da država bude malo hrabrija. Mislim da se naša administracija malo zatvorila te se ne koristi dovoljno resursa. Voleo bih da iskoristimo resurse u čitavom svetu, a ne samo kod nas - istakao je on.

Milena Mihajlović je istakla šta država čini da ih dodatno osnaži budući da su u veoma nerazvijenom okruženju.

- Mi se bavimo proizvodnjom komunalne opreme. Da bi se stvorio taj neki pozitivan uticaj na društvo neophodan je uticaj države. Na našem primeru mi smo se kada je u pitanju ekologija i zaštita životne sredine opredelili za korišćenje solarnih panela i tako smo dali doprinos društvu. Država je donela odluku da razliku između potrošene struje pre i kasnije isplaćuje vlasniku, ali smatram da bi to trebalo da se radi malo brže. Smatram da bi trebalo da budemo na nivou stranih kompanija kada je učestvovanje države u pitanju u samu proizvodnju, jer to iznosi samo 25 odsto. Smatram da je budućnost u privredi - ostalo je on.

Mihajlo Zdravković je otkrio kako geopolitika utiče na javni interes.

- Kada u svom prefiksu imate da ste međunarodni aerodrom, naravno da svaka promena utice na nas, ali mi se trudimo da naš interes ide u pravcu privrede i korisnika. Osnovna delatnost je da se sva aerodromska infrastruktura stavi u funkciju i bude u korist onima kojima to treba. Apsolutno je potrebno da svi aerodromi budu međunarodni. Nema sumnje da je međunarodni i geopolitički uticaj veliki, možemo da se prisetimo samo korone kada smo imali nula putnika, i to ne naravno zbog nas, mi to ne bi preživeli bez našeg osnivača. Moramo biti svesni na uticaj na naše poslovanje, ali mi na osnovu investicija našeg osnivača, trebalo bi da postanemo u jednom trenutku potpuno samoodrživi. Od 700.000 do milion ljudi je negde uslov da aerodromi postanu samoodrživi - istakao je on.

Uticaj preduzeća na lokalnu zajednicu je uočljiv, a Milenković je istakao kako vidi doprinos inovacija na stanje u zemlji.

- Mi smo instalirali našu solarnu elektranu i isplativost će se ostvariti za pet godina, zbog toga želim da ohrabrim privredu ali i samo društvo da krenu tim putem - dodao je on.

Odgovornost preduzeća prema društvu:

- Interes preduzeća je da služe zajednici. Slušajući potrebe stanovništva mi gradimo novi instituciju koja doprinosi novom i kvalitetnijem razvoju našeg aerodroma. Naši putnici su iz dijaspore, ali mi moramo da stvorimo ponudu kako bi doveli ljude iz inostranstva da dođu do Niša i provedu 2-3 dana, samo to može da unapredi naš grad. Moramo stvarati turističku ponudu.

Petković je pak govorio o inflaciji, promenama na berzi, kao i neizvesnosti cena, kao i kako sve to utiče na samu privredu.

- Ima razloga za optimizam, jer se inflacija smanjuje. Ipak, kamatne stope su malo krenule, pa ćemo videti kako će tržište reagovati, krizu iz 2021. godine smo prošli, i to je iza nas. Osećamo posledice drugih kriza koje su političkog karaktera, a tu je važna uloga strateškog razmišljanja i planovi rada u takvom okolnostima. Odgovorna državna politika je u nekim slučajevima traženje novih tržišta, zaključen je ugovor sa Kinom, te idemo ka tom smeru. Za neke će dogovor sa Kinom doprineti jer tržište koje su izgubili su Rusiji mogu tamo da pronađu, ali ipak, neki će dobiti veliku konkuremciju. Koliko sam upoznat, tu je dogovor sa Egiptom, ali ne možemo da zaboravimo naše tržište, a to je CEFTA. Tu jako slabo razvijamo, i otpor uglavnom dolazi iz Srbije, što ne mogu da razumem jer korist može da bude velika. CEFTA je podržana od strane EU, dok je Zapadni Balkan lokalni projekat, a na oba mesta napredujemo jako sporo - istakao je Petković.

(Telegraf Biznis)