Lenji investitori

Foto: Shutterstock, Marko Nadaždin

Lične investicije su ključni faktor koji vam može pomoći da postignete finansijske ciljeve kao što su štednja za penziju, finansiranje obrazovanja deteta ili kupovina kuće. Međutim, investiranje uključuje rizike, uključujući potencijalni gubitak prvobitno uloženog iznosa. Stoga je ključno donositi informisane odluke prilikom ulaganja.

Za početak, morate definisati svoje finansijske ciljeve. Ovi ciljevi će odrediti vašu strategiju ulaganja. Na primer, ako štedite za penziju, trebalo bi da razmotrite dugoročna ulaganja koja se vremenom povećavaju.

Nasuprot tome, ako štedite za učešće za kredit u narednih nekoliko godina, verovatno ćete želeti da se držite likvidnijih investicija. Takođe je važno razumeti različite vrste dostupnih investicija: akcije, obveznice, kripto valute, plemeniti metali i razni drugi instrumenti.

Teme za vas

Ipak, neprofesionalni investitori, tj. ljudi koji samo žele da pametno investiraju višak kapitala kako bi dostigli neki cilj, uglavnom nemaju ni vremena, ni energije, da se bave kontinuiranom analizom finansijskih tržišta i aktivnim investiranjem. Ovde na scenu stupaju zajednički fondovi, koji malim investitorima dozvoljavaju da svoje poverenje poklone određenom fondu, tj. profesionalnom menadžeru fonda, koji investira sredstva

iz fonda u kombinaciju investicionih instrumenata u ime svih investitora u fond.

U slučaju zajedničkih fondova, menadžer fonda će najčešće deklarisati osobine svakog fonda, tako da pojedinačni investitori mogu da razumeju osobine i rizičnost politike ulaganja: prethodne rezultate fonda, politiku rizika fonda, investicioni fokus i sl. Na lokalnom tržištu, ovakve fondove danas nudi nekoliko banaka.

Uzimajući u obzir prepoznata ograničenja i mane zajedničkih fondova, devedesetih godina prošlog veka rođena je ideja ETF fondova (Exchange-Traded Fund). ETF fondovi se razlikuju od zajedničkih fondova po sledećim osobinama:

• Upravljanje: ETF fondovima se upravlja na pasivan način, tj ETF fond najčešće prati određeni tržišni indeks. Za razliku od ETF fondova, zajedničkim fondovima uglavnom aktivno upravlja menadžer onda koji donosi odluke o alokaciji resursa fonda u određene investicione instrumente.
• Troškovi: Pasivni model upravljanja podrazumeva manje troškove fonda. Razuman odnos troškova za portfolio kojim se aktivno upravlja je oko 0,5% do 0,75%, dok se odnos troškova veći od 1,5% obično smatra visokim ovih dana. Za pasivne fondove, prosečan koeficijent troškova je oko 0,12%, što je značajno niže i od najpovoljnijih fondova sa aktivnim upravljanjem.
• Minimalna investicija: Zajednički fondovi često imaju minimalni iznos ulaganja, što predstavlja značajnu barijeru za male investitore. Sa druge strane, ETF fondovi nemaju minimalni iznos ulaganja ili je on izuzetno nizak.
• Trgovanje: ETFovima se trguje slično kao pojedinačnim akcijama, tj njima se trguje na berzi i njihova cena fluktuira u toku dana u skladu sa ponudom i potražnjom, te se akcije ETF fonda mogu kupiti bilo kada u toku dana. Zajednički fondovi određuju cenu na kraju trgovinskog dana na osnovu NAV (Net Asset Value) fonda.
• Poreska efikasnost: ETFovi su struktuirani na način da ulagač može odabrati fond koji reinvestira zaradu, te samim time se ne primenjuje porez na kapitalnu dobit sve do trenutka dok ulagač ne odluči da povuče sredstva iz fonda.

Prvi ETF je pokrenut u Kanadi 1990. godine, dok je u Sjedinjenim Državama prvi ETF fond započet 1993. godine od strane State Street Global Advisors-a, a nazvan je Standard & Poor's Deposit Receipt (SPDR), poznatiji kao Spider. Ovaj ETF pratio je S&P 500 indeks i označio je početak nove ere u investicijama.

Nakon lansiranja prvih fondova, reakcije tržišta su bile vrlo pozitivne, ali je opšta prihvaćenost ipak bila vrlo ograničena, te je 2000. godine trgovanje ETFovima činilo tek 1% trgovine fondovima. U narednom periodu, regulativa i praksa su prilagođene tako da ETFovi mogu uključivati raznovrsnije instrumente, kao što su obveznice (2002), berzanska roba (2004), valute (2005), inverzni proizvodi (2006) i kripto proizvodi (2021).

Sve ovo je učinilo da popularnost ETF-ova je kontinuirano raste, te su oni postali najbrže rastući proizvod u investicionoj industriji, kako u pogledu imovine pod upravljanjem, tako i u smislu inovacija proizvoda.

Od kraja decembra 2022., ukupna imovina ETF-a pod upravljanjem (AUM) dostigla je 6,7 triliona dolara širom SAD-a i Evrope, rastući sa približno 15% složene godišnje stope rasta (CAGR) od 2010. Ovo je skoro tri puta brže od tradicionalnih zajedničkih fondova. Tržišni udeo ETF-ova u odnosu na zajedničke fondove narastao je na skoro 30%, dok je pre jedne decenije taj udeo bio tek 13%.

Nesumnjivo je da su ETFovi malim ulagačima značajno olakšali ulazak u svet investicija, ali ipak se i u ovoj sferi prosečan investitor sa naših prostora susreće sa mnogim nedoumicama i pitanjima.

Svakako je najpametnije da konsultujete profesionalnog finansijskog savetnika da vam pomogne da formirate ličnu strategiju investiranja, ali u ovom tekstu ćemo pokušati da vas inspirišemo jednom od poznatih investicionih strategija koju je formulisao John Bogle, osnivač Vanguard grupe koja je najveći upravljač zajedničkim fondovima na svetu, i drugi najveći provajder ETF fondova na svetu.

Ova strategija je poznata i kao “Boglehead” investiciona strategija koja forsira dugoročno investiranje sa akcentom na jednostavnost i troškovnu efikasnost. Drugim rečima, Boglehead strategija ima za cilj da vas obezbedi za penziju ili vašoj deci obezbedi dobar finansijski start u odraslom dobu. Ova strategija se vodi sledećim principima:

Diverzifikacija: Ova strategija se zalaže za široka, diverzifikovana ulaganja u različite klase imovine i sektore. Ovo smanjuje rizik tako što osigurava da sve investicije nisu izložene istim faktorima. U kontekstu ETFova, ovo znači ulaganje u ETFove koji prate široke indekse. Diverzifikacija može biti:

• Po klasi instrumenta - diverzifikovan portfolio uključuje akcije, obveznice, plemenite metal

  i/ili ostalo

• Geografska - diverzifikovan portfolio uključuje više od jedne geografske regije ili ceo svet.
• Sektorska - diverzifikovan portfolio nije fokusiran samo na jedan sektor, npr. IT, nego

  uključuje više sektora.

Isplativost: Bogleheads favorizuju jeftine indeksne fondove i ETF-ove, koji prate široki tržišni indeks, u odnosu na fondove kojima se aktivno upravlja i koji često dolaze sa većim naknadama.

Dugoročna perspektiva: Strategija podstiče držanje investicija na duge periode vremena, obično godinama ili decenijama. Ovo omogućava prednosti kombinovanja i smanjuje uticaj kratkoročnih tržišnih fluktuacija.

Redovno ulaganje: Savetuje se redovan doprinos svom investicionom portfoliju, na primer mesečno ili godišnje, bez obzira na tržišne uslove.

Jednostavnost: Strategija preporučuje jednostavan portfolio koji se lako upravlja i koji ne zahteva česte trgovine ili prilagođavanja.

Poreska efikasnost: Cilj je da se minimiziraju porezi držeći investicije na poresko efikasnim računima i birajući poreski efikasne investicije.

Zbog svoje jednostavnosti u pristupu, Boglehead strategija se često naziva i “lenjim investiranjem”, tj. pristupom koji zahteva da se u početku definiše strategija koja će se kontinuirano i dugoročno pratiti, bez većih izmena.

U praksi, to znači redovnu kupovinu instrumenata definisanih u ličnoj strategiji, a prodaju samo onda kada su nam sredstva potrebna za potrošnju ili popularno “buy and hold forever”.

ETFovi se mogu smatrati jednom od najvećih revolucija u svetu investicionih instrumenata. Ipak, ulaganje nije jednoznačan poduhvat i ETFovi nisu ‘srebrni metak’. Važno je uzeti u obzir vašu toleranciju na rizik – stepen neizvesnosti koji ste spremni da preuzmete da biste postigli potencijalno veće prinose, kao lične finansijske ciljeve koje želite da ostvarite.

Naposletku - zapamtite, nikada nije prerano ili prekasno za početak ulaganja. Najvažnije je donošenje informisanih odluka, kontinualno učenje i prilagođavanje sopstvene strategije.

(Marko Dadić, menadžer u Egzakta Group)