Zbogom Mediteranu! Britanci imaju sumorno predviđanje za turizam u ovom delu sveta

Foto: Shutterstock/ Montypeter

Britanski mediji navode da svi znakovi upućuju na to da će do kraja ovog veka popularnost Mediterana kao veoma privlačnog odredišta za letnji odmor pasti. Kao glavni razlog za to navode se ekstremne vrućine i toplotni talasi koji postaju standard u ovom delu Europe, a mogli bi dovesti do toga da klima postane neprijatna za ugodan odmor.

Ovo je već počelo da se događa. Grčka je sada doživela najraniji toplotni talas. U Kataloniji se već u vreme oko Uskrsa upozoravalo da se racionalno troši voda zbog rekordne suše. Sicilija je još 2021. beležila temperature više od 48 stepeni, a sada je jedan sicilijanski objekat odbijao goste zbog nestašice vode.

Neki ljudi tvrde da je Evropa uvek doživljavala ovakve sezonske toplotne talase, što je istina. No, ranije nisi bili ni toliko vrući niti toliko česti. Kopernikus Klajmet Čejndž Serivis (Copernicus Climate Change Service) navodi da je deset najtoplijih godina zabeleženo od 2000. godine na ovamo.

Teme za vas

Novi toplotni talasi nas čekaju

Klimatske promene su, naravno, globalni problem, za koji se naučna zajednica slaže da je pogoršan ljudskim preteranim zagađivanjem od industrijske revolucije. Po svemu sudeći, stvari bi se mogle dodatno zahuktati.

Peter Stot, bivši voditelj Met Ofisa, još 2021. je prognozirao da bi temperature na Mediteranu uskoro mogle preći 50 stepeni.

- Čini se da bi ovo leto moglo pružiti još rekordnih temperatura - rekla je za Telegraf (The Telegraph) Rozi Mamat, doktoran i stručnjak za meteorologiju na Univerzitetu  Reding.

Porast temperatura prvo će pogoditi one u južnoj Europi. Stopa smrtnosti povezana s vrućinom u Evropi porasla je 30 odsto u razdoblju od 2003. do 2013. godine.

Duža, toplija i suvlja leta takođe prouzrokuju suše, koje zauzvrat utiču na poljoprivredu i proizvodnju hrane, oštećuju infrastrukturu i uništavaju staništa. Sredozemno more se zagrejava brže od globalnog proseka, a predviđa se da će do 2100. porasti i do jednog metra.

Zavisnost o turizmu

Uzimajući sve ove činjenice u obzir, možda je trivijalno sada razmišljati o tome gde ćete na odmor 2043. godine. Ipak nije. Turizam je veoma važan mediteranskim zemljama – čini 18 odsto BDP-a u Grčkoj, 12 odsto u Španiji, 10,5 odsto u Italiji. Vlade ovih zemalja već razmišljaju o tome šta će klimatske promene značiti za njihove ekonomije.

I dok se Mediteran zagreva, odmarališta širom Alpa imala su manje količine snega poslednjih zima, pa se su mnoga od njih počela okretati prema modelu letnjeg turizma. To znači više velnes opcija, više turizma za promatranje zviezda, više kulturnih festivala i tako dalje, prenosi Poslovni.

Još jedna posledica biće i produženje sezone, a uskršnji odmor te sredina maja i oktobra će postati sve popularnija razdoblja za odmor, zbog čega neke kompanije već prilagođavaju svoje kalendare.

- Više ne organizujemo planinarska putovanja u Španiji i Portugaliji tokom najtoplijih meseci jula i avgusta, a dodali smo više izleta van sezone u aprilu i oktobru kako bismo ljudima olakšali izbegavanje ekstremnih temperatura. Takođe smo dodali zimska putovanja u mesta poput Grčke i Hrvatske - kaže Radek Novak iz Intrepid Travela.

Trenutno je Mediteran jedna od najpoželjnijih letnih destinacija, no zbog sve većih temperatura, evakuacija zbog požara i drugih posledica zagrevanja, turisti će neizbežno početi da traže druge opcije.

(Telegraf Biznis)