Zašto Srbija diverzifikuje tržište i da li ćemo biti "protočan bojler": Stanić o Sporazumu sa Kinom i Egiptom

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom stupio je na snagu 1. jula. Njime je Srbija ušla u mali krug odabranih u Evropi, s obzirom na to da ovakav Sporazum imaju još samo Švajcarska, Gruzija i Island. Kakva je to prilika za srpske privrednike, ko će najviše profitirati od ovog Sporazuma i kakva šansu imamo na egipatskom tržištu razgovarali smo sa Bojanom Stanićem, pomoćnikom direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.

Na inicijativu Vlade Srbije, Sporazum sa Kinom je potpisan u oktobru prošle godine, a samo 9 meseci kasnije stupio je na snagu. Isti Sporazum, Evropska unija je pregovarala sa Kinom 8 godina. Stanić objašnjava zašto je Kina počela da se okreće evropskom putu i kako je došlo do Sporazuma sa Srbijom...

- Kina je druga najznačajnija privreda sveta, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država, ali imajući u vidu da Amerika ima stope rasta od oko 2,5 posto godišnje, a Kina oko 5, onda je njen doprinos globalnom rastu veći. S druge strane, Kina ima suficit u razmeni sa gotovo svim zemljama na svetu, jako je teško biti konkurentan Kini, a opet s druge strane, to je zemlja koja pokušava da se dodatno pozicionira na evropskom tržištu imajući u vidu da njihov model rasta, koji se pokušao preorijentisati sa dominatno izvozne orijatnacije na jačanje unutrašnje tražnje sa kreiranjem potrošačkog društva. Međutim taj model rasta je bio ograničen i neki ekonomski teoretičari i analitičari govore da je Kina uzšla u tzv. zamku srednjeg dohotka što znači da ne može da poveća toliko standard stanovništva da bi mogla da ima dugoročno rast tražnje domaće potrošnje - priča Stanić.

- Kako se to nije desilo, oni su odlučili da se dodatno vežu za Evropu, i time je pokrenuta inicijativa "Pojas i put", čime se želi doći do evropskog tržišta, a i upravo zato što je Srbija pozicionirana na toj trasi, zajedno sa Grčkom i Mađarskom, onda samim tim je to interesovanje bilo zaista i veće time što je ova strateška saradnja između dve zemlje krunisana na neki način tako značajnim Sporazumom o slobodnoj trgovini.

Ne treba se plašiti saradnje sa Kinom

Spletom okolnosti, Evropska unija je na korak od potpisivanja odustala od Sporazuma, što sada otvara veliku priliku za Srbiju.

- Spomenuli ste ove tri evropske zemlje, one su isto relativno male privrede, ako ne računamo Švajcarsku koja je poznata po luksuznim proizvodima. Ali činjenica je da se ne treba plašiti saradnje sa Kinom, Evropska unija je dugo pregoravala sličan Sporazum, koji je obuhvatao ne samo trgovinu nego i investicije i gotovo osam godina su trajali pregovori, kontra naših osam meseci koliko smo mi pregovarali. I onda se negde 2019. godine odustalo od potpisivanja takvog Sporazuma između Brisela i Pekinga, imajući u vidu da je tada već počela ta ekonomska tenzija između Vašingtona i Pekinga, pa se samim tim i Evropa našla tu na vetrometini, koja mora iz nekih ličnih razloga da bude bliža Vašingtonu. Činjenica je da je Sporazum gotovo u potpunosti bio ispregovaran i samo je trebalo da se prihvati, međutim naravno do njega nije došlo - dodaje Stanić.

Ekonomski analitičar poručuje da se ne treba plašiti saradnje sa Kinom.

- Samim tim ovo jeste velika prilika za Srbiju, ne treba se plašiti saradnje sa Kinom i ono što je svakako značajno, imajući u vidu ove pomenute zemlje, recimo Švajcarska ima vrlo visok suficit sa Kinom, ona na primer u Kinu izveze 50 milijardi evra, uglavnom su to satovi i nakit, luksuzna roba, a uveze oko 5 milijardi. S druge strane Island je negde tu izbalansiran, nekad je blago u suficitu, nekad u blagom deficitu. Gruzija ima značajno visok deficit, nije nešto drastičan ali jeste visok. Ali to Gruziji znači jer ona uvozi robu iz Kine po jefitnijim cenama i to znači njihovoj proizvodnji unutar zemlje, da bi to plasirala dalje u Tursku, Evropu i tako dalje...

Daje nam komparativnu prednost

Na pitanje ,,šta je to što Srbiji treba", Stanić poručuje da je naša zemlja izvozno orijentisana, a da nam Sporazum sa Kinom daje komparativnu prednost.

- Srbija je izvozno orijentisana zemlja i to proizvodno orijentisana, imajući u vidu da mi ne možemo previše na usluge da se orijentišemo. Usluge u smislu kada kažemo turizam, finansijske usluge, naravno IT je vrlo velika stvar za Srbiju i činjenica da je to jedan od nosilaca rasta. Pre desetak godina smo imali 100 miliona izvoza IT usluga, a sada smo prešli 3 milijarde i tu ostvarujemo vrlo visok suficit.

- Ali kada govorimo ono što je Srbiji potrebno, potrebno je tržište. Da bi mi našu proizvodnju, koja je izvozno orijentisana mogli plasirati na više mesta. Mi imamo sporazume o slobodnoj trgovini, koji predstavljaju jednu komparativnu prednost nas kao investicione destinacije. Iz razloga postojanja tih sporazuma, mnoge velike multinacionalne kompanije su zaintersesovane ovde da investiraju.

Setite se samo na primer dok nije počeo rat u Ukrajini, glavni izvoznici na tržište Ruske Federacije u okviru Evoazijske unije su bile kompanije koje su većinski u vlasništvu stranog kapitala, konkretno sa Zapada jer su se oni koristili pogodnostima takvog Sporazuma.

Mi verujemo da slično na taj način i ovaj Sporazum koji je potpisan sa Kinom i krenuo da se sprovodi, može biti jedna atraktivna činjenica za firme koje bi dolazile iz tako velikih zapadnih zemalja, kao što su Nemačka, Holandija... Sad da ovde imaju jednostavno proizvodnju koju posle mogu plasirati na kinesko tržište, koristeći se odredbama Sporazuma o slobodnoj trgovini - kaže Stanić.

Šta smo najviše izvozili u Kinu?

Prema podacima Privredne komore Srbije, u Kinu smo najviše izvozili rude bakra, katode, obrađeno drvo bukve, smrznuto goveđe meso i motore. Po stupanju Sporazuma na snagu, 60 odsto robe oslobođeno je carine.

Zanimalo nas je koji sektor će moći da izvuče najviše benefite iz Sporazuma o slobodnoj trgovini, odnosno ko ima najveću izvosnu šansu.

- Sirovinska baza je bila osnova našeg izvoza u Kinu, pored bakra, čelika i rezane građe, tu su i proizvodi prehrambene industrije, ali to je sve simbolično. Većina stvari je upravo išla na sirovine i samim tim mi smo imali rastući izvoz iz godine u godinu, došli smo na nekih milijadu i 100 miliona prema podacima za 2023. ali sa druge strane, mi smo imali deficit od oko 3,6 milijardi evra sa Kinom što je najznačajnijij deficit i zato zbog tog velikog uvoza koji ostvarujemo iz Kine, nama je ona postala drugi najznačajniji spoljno - trgovinski partner, odmah iza Nemačke, a ispred na primer Italije.

- I ono što je zanimljivo, nije Srbija po tome karakteristična - da mi sad u potpunosti postajemo zavisni od Kine. Nemačka, koja je motor privrednog rasta i razvoja EU, i u okviru Evropske unije i evrozone, zemlje koje imaju zajedničku valutu evro, jednostavno glavno tržište sa kojeg uvoze robu je Kina, i u Sloveniji je isto tako. Jednostavno, Kina je svetska fabrika - poručuje Stanić.

Ekonomski analitičar naglašava i da je sama Evropska unija postala zavisnija od saradnje sa Kinom, više nego što je bila zavisna od uvoza energenata iz Rusije.

- Naravno, to je uticalo na konkurentnost evropske privrede koja slabi iz nekoliko razloga. Imate kratkorčno stvari koje su odmah vidljive: porast cene energenata, roba iz Evrope koja mora jednostvano uvoziti energente da bi se proizvodila, ta roba povećava cenu, i samim tim manje je konkurentna na tržištu zato što je većina tržišta cenovno orijentisano, kao i većna građana na primer u našoj zemlji.

Opet sa druge strane, Evropa gubi i tehnološku konkurentnost, u odnosu na SAD i zemlje Dalekog Istoka u Istočnoj Aziji. Samim tim onda jednostavno imate te probleme "da ne možete da budete dugoročno pozicionirani na nekom tržištu kao konkurentan", i samim tim jednostavno se to posle odražava na vašu proizvodnju, izvoz i prihode koje ostvarujete od toga, da biste dalje finansirali socijalnu državu, naučno - tehnološki razvoj...

Imaju suficit sa skoro svim zemljama na svetu

Zanimljivo zapažanje Stanića je i da Kina nije poznata kao zemlja izvoznih energenata, ali ima suficit sa skoro svim zemljama na svetu.

- Recimo prema podacima za 2024. godinu, suficit, odnosno više što je Kina izvezla nego što je uvezla, je bio oko 900 milijardi dolara. To je gotovo tri puta više od druge zemlje koja ima najveći suficit, Rusije, koja je poznata po izvozu energenata. A sa druge strane gotovo 10 puta više nego što ima Nemačka.

Kina nije poznata kao zemlja izvoznih energenata, a sve druge zemlje koje imaju visoke suficite su upravo zemlje koje su poznate po izvozu energenata, i tu nije samo Rusija, Saudijska Arabija, tu je na primer i Norveška.

Koji proizvodi će ostati trajno zaštićeni carinom?

U narednih pet do 10 godina bescarinski izvoz biće moguć za 30 odsto proizvoda čija će se carina godišnje smanjivati od 20 do 10 odsto.

Roba koja će biti oslobođena carina za pet godina godišnje će imati umanjenu carinu za po 20 odsto, dok će roba koja će biti bez carina za 10 godina, do tada imati godišnje smanjenje carina za po 10 odsto.

Trajno će carinama, ipak, biti zaštićeno 10 odsto najosetljivijih proizvoda iz Srbije, pre svega, poljoprivrednih.

- Sporazum koji je pregovaran između dve zemlje je bio na inicijativu Vlade Srbije, i pokušalo se doći do tog nekog asimetričnog dogovora, da ide više u korist nas kao slabije ekonomske strane, ali kineska strana je bila jako izričita - oni žele potpuno simetričan sporazum i ono što je svakako bitno je da se u tim pregovorima ipak malo situacija za Srbiju popravila time što je više proizvoda ostalo pod zaštitom carina. Dakle, kineska strana je smatrala da treba oko 95 posto proizvoda da ima potpuno ukidanje carine i ovo što će biti postepeno ukidanje da traje do 10 godina, ali Vlada Srbije je uspela da izbori da ipak 10 posto naših proizvoda bude trajno zaštićeno carinom i da period prilagođavanja u nekim delovima bude do 15 godina. Imamo oko 11.000 proizvoda koje izvozimo u Kinu, od toga će 60 posto biti oslobođeno carine. Kada govorimo o dve kategorije proizvoda: poljioprivredni i industrijski, u okviru poljioprivrednih proizvoda će to na primer biti: sveže jabuke, jagode, breskve, borovnice, određene prerađevine od povrća, različiti namazi kao što su džemovi od voća...

- Kada govorimo o izvozu industrijkih proizvoda, onda će to biti recimo farmaceutksi proizvodi, kozmetički, proizvodi iz hemijske industrije koji se koriste za čišćenje domaćinstava, a opet recimo trajno ostaju zaštićeni naši proizvodi kada je u pitanju uvoz iz Kine, oni proizvodi koji se kod nas proizvode, a koji mogu doći po tom boljem odnosu cene - kvalitet iz Kine. Onda se tu država izborila da ostanu pod zaštitom, kao na primer što su poljoprivredni proizvodi: voće, povrće, rečna riba, meso od svinje, goveda, jaja, med.. sve će to biti zaštićeno trajno carinom, kada govorimo o uvozu iz Kine ali i na primer, s obzirom da mi ovde ne proizvodimo pirinač, onda će on biti oslobođen carine, kao i uvoz žive stoke, određenih vrsta morske ribe koje se u tim delovima sveta love. Smrznuta malina takođe ostaje pod zaštitom, neće biti odmah oslobođena carine već će biti prilagođavanje od pet godina, kada govorimo o našem izvozu u Kinu, ali na primer malina iz Kine će ostati trajno pod carinom.

Na primeru automobila, carina će odmah biti ukinuta za uvoz hibridnih kamiona jer ih mi ne proizvodimo.

- Ali opet s druge strane, jer se u Kragujevcu očekuje proizvodnja automobila na električni pogon, onda verovatno da će se ići na to da se ne dozvoli preplavljivanje našeg tržišta jeftinim a kvalitetnim automobilima iz Kine - poručuje Stanić.

Podsetimo, trgovinski rat Amerike i Kine traje već godinama, a nedavno je bilo reči i o zabrani uvoza kineskih električnihi automobila. I dok ta zabrana visi o koncu, ono što je sigurno, carine od 100 odsto su uvedene. Da li ćemo znanje koje imamo u Kragujevcu ipak moći da koristimo za izvoz?

- Kad pogledate da li će Amerika uvesti zabranu, to su još uvek neke glasine, ali ono što je činjenjica oni su uveli carine od 100 posto na eletkrične automobile, baterije i neke poluprovodnike i na osnovu toga, slično postupa i na neki način Evropska unija. Setite se kada je 2019, godine krenuo taj trgovinski rat i kada su oni u Americi, da bi zaštitili proizvodnju osnovnih industrijskih metala, uveli carine od 25 - 3o odsto na uvoz iz Kine. Iz sličnog razloga, pošto je Kina  jednostavno preusmerila taj deo izvoza, koji nije mogla da završi  u Americi jer nije više bio konkurentna zbog te carine, na Evropsku uniju i onda je tamo došlo do preplavljivanja tog tržišta. Onda je EU uvela, ali nije mogla da kaže da uvodi samo protiv Kine, nego je povećala carine na uvoz osnovnih industrijskih metala iz svih zemalja van Evropske unije, uključujući i Srbiju, koja je u Sporazumu o slobodnoj trgovini sa EU, koja je kandidat za članstvo u EU i koja oko dve trećine svojih proizvoda plasira upravo na tržište EU. Jednostavno smo bili kolateralna šteta.

Kakve posledice mogu biti tog prepucavanja, ako smem da iskoristim taj izraz, što se tiče električnih vozila, i da li će u jednom momentu neko uvesti to i za automobil koji se prioizvodi u Kragujevcu, pokazaće vreme. Ali činejnica je da je fabrika, koja proizvodi automobil u Kragujevcu u vlasništvu stranog kapitala sa Zapada, dakle kompanija Stelantis, a ove fabrike koje su proizvodile čelik kod nas, konkretno Železara Smederevo je u vlasništvu kineksog kaptiala i nekoliko firmi koje su proizvodile čelik i bave se i dalje su domaći kapital. Tako da jednostavno nije bolelo njih kad ograniče takve firme, kod Stelantisa je stvar druga - priča Stanić.

Ističe, da ono što sa sigurnošću znamo je to da Srbija pokušava što bolje da se pozicionira u proizvodnji tih proizvoda, koji imaju višu dodatu vrednost.

- Ako vi imate neke sirovine i izvozite, tu nema nikakve dodate vrednosti, vrlo malo. Opet ako vi prerađujete određene komponente, ukoliko uključujete značajno tehnologiju, znanje, rad, ambalažu, vi onda dobijate jednostavno višu dodatu vrednost. Ona povećava cenu samih proizvoda koji se izvoze, povećavate vaš izvoz i poboljšavate strukturu samog tog izvoza. Takođe smanjujete taj deficit koji je kod nas ogroman, ali se drži pod kontrolom jer imamo priliv investicija, kapitala kroz doznake, naravno izvoz usluga. Ali činjenica je da je 2022. godine bio 11,5 milijardi, prošle godine 8,5 i da ovih četiri ili pet meseci imamo oko 3,5 milijarde deficita. Dakle to jednostavno jeste prilika gde morate voditi računa na koji način da poboljšate strukturu. Setimo se 2012. godine, kada je Fiat proizvodio Fiat 500 L, postao je glavni izvozni proizvod Srbije, sada su najznačajniji auto-delovi sa ne mnogo visoko dodate vrednosti, ali je to značajnije nego da bude glavni izvozni proizvod bakar, on je već sledeći, ali činjenica je da je njegova dodata vrednost neuporediva.

Šta ćemo uvoziti iz Kine?

Iako sve interesuje šta ćemo uvoziti iz Kine, važno je i da ti proizvodi ne preplave naše tržište. Stoga, Stanić pojašnjava da je formirano posebno telo za nadzor.

- Tu je suština, neko će reći "okej, dobijaćemo jefitnije proizvode iz Kine i to će uticati negativno na našu privredu". Imate tu nekoliko stvari, prvo to će biti jeftinije za stanovništvo, samim tim će kupovna moć stanovništva moći da bude veća, i da se posle taj deo koji ostaje, kupujući te jeftinije proizvode, može prelivati na druge proizvode, usluge koje biste plaćali na domaćem tržištu i time povećavali promet domaćih firmi. Naravno, imate i zaštitni mehanizam, ako krene da u određenim delatnostima uvoz iz Kine preplavaljuje domaće tržište, vi možete da vratite carine na nivo koji su postojale pre potpisivanja sporazuma. Formirano je telo za nadzor, koji čine predstavnici relevantnih ministarstava i eksperti u obe zemlje, međutim naravno kada govorimo konkrentno šta se može naći još na tržištu Srbije jesu i imputi za dalju preradu ovde, jer mi imamo prerađivačku industriju koja značajno koristi te impute iz Kine koji dolaze i onda ako ih nabavljamo po konkurentnijim cenama i naša konkurencija na evropskom tržištu tih proizvoda koji se posle finalizuju može biti bolja. Zato što će troškovi proizvodnje biti manji, višestruka korist tu može da bude, ali naravno treba pratiti i na šta se mi na neki način nadamo, jer u današnje vreme ipak tržišni mehanizam ne može u potpunosti da funkcioniše slobodno. Kada govorimo o ponudi i tražnji, zato što je non stop pod pritiskom politike i verujemo da ispod ovog strateškog partnerstva, koje je pre svega političko partnerstvo, može da se dodatno podigne pažnja za interese slabije strane jer da bi taj odnos bio dugoročan na obostranu korist onda se svakako na neki način mora više pažnje posvetiti slabijem partneru.

Zanimalo nas je da li to znači i da "manji" privrednici mogu da isključe osećaj monopola na tržištu od strane velikih igrača.

- Sad se tu postavlja pitanje, kako se izboriti sa konkurencijom. Da li  vi uopšte možete biti konkurentan kao mali proizvođač Kini? U nekim segmentima možete, u globalu posmatrano ne. Jer jednostavno, manje firme su teško konkurentne velikim multinacionalnim kompanijama, a čak i kad naiđe period krize, velike firme koje su akumulirale veliku količinu finansijskih sredstava, koje imaju snažne finansijske fondove, mogu podržavati svoj biznis model u vremenu trajanja krize i jednostavno prebrode tu krizu, da se zadrže na tom tržištu i posle kad krene oporavak, jednostavno nastave da profitabilno posluju.

Međutim, naravno, imate tu različite stvari ali ono što je činjenica, ne morate samo direktno ići na kinesko tržište, možete ići i indirektno, ali ne u smislu da idete u drugu zemlju, već da uđete u lanac snabdevanja velike kompanije koja je tamo pozicionirana na tržištu i da jednostavno na taj način proizvodite mnogo više vaših proizvoda i sirovina koje ćete posle prerađivati u Srbiji, plasirati, a onda dalje to u okviru nekog finalnog prioizvoda ili poluproizvoda plasirati na tržište Kine - odgovara ekonomski analitičar.

Pred Srbijom je sada period "opipavanja"

- Jednostavno je potrebno da imate jedno šest meseci da vi opipavate teren, puls figurativno, da vidite kakvo je tržište, učite o njemu, kroz neke pilot projekte, kroz neke prve kontigente izvoza, da vidite kako se to poziconira i da onda na osnovu toga razvijate dalje poslovnu strategiju. Isto tako, kada su u pitanju određeni proizvodi gde ne možemo da imamo konkurentsku prednost, kao što imamo u delovima poljoprivredne i prehrambene industrije, da idemo postepeno. Da se jednostavno omogućava pristup tom tržištu na jedan povoljniji način, da imate vreme da prilagodite svoju proizvodnju i svoje standarde i da ih jednostavno u smislu bezbednosti i zdravstvene ispravnosti prikupite i da možete izvoziti na kinesko tržište.

Opet s druge strane, imajući u vidu da dolazi konkurencija iz Kine, dajete prostor da vaša proizvodnja ovde ojača, postane konkurentnija i u jednom momentu kada se ukinu u potpunosti te carine na uvoz određenih dobara iz Kine vi budete spremni. Zato se i tražilo da prilagođavanje ide duže u određenim kategorijama, ali ono što je bitno istaći kada govorimo o tim proizvodima koji se mogu naći na kineskom tržištu, jeste da oni moraju imati 50 i više posto domaće komponente u vrednosti samog proizvoda. 

Ne možete vi uvesti proizvod iz Nemačke, ovde ga malo doraditi u smislu ambalaže i izvesti na kinesko tržište i da bude oslobođeno carine jer je to tzv, reeskport. U ovom slučaju postoje sertifikati o poreklu koji se dobijaju od strane naših institucija, uključujući i Privrednu komoru Srbije, i na osnovu toga vi imate dokaz da je to proizvod zaista srpski i po tom osnovu potpada pod Sporazum o slobodnoj trgovini - objašnjava Stanić.

Samim tim, to isključuje bojazan privrednika da će Srbija biti ,,protočan bojler" za druge zemlje.

- Ne može jer imate jako ozbiljnu državu koja je sa druge strane, koja to može lako da proveri. Ono što je bitno jeste da tako funkcioniše i Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, mora se voditi računa, ne možete vi sada omogućiti jednoj drugoj državi koja nema takav sporazm da profitira na način što će koristi vas kao odskočnu dasku ili kao poligon.

Ovo je dobra prilika za Srbiju jer je u početku privreda bila rezervisana. Vremenom su počeli i oni da shvataju da je to prilika i da je nešto što ne može biti isključeno: ne možete da izolujete Kinu, nije ni Rusija mogla da se na neki način izoluje u ekonomskom smislu, a zamislite Kinu, koliko bi to uticalo negativno na sve u svetu. S druge strane ako bismo govorili o interesu EU da zadrži pristup kineskom tržištu, a opet s druge strane i mogućnost uvoza sa tog tržitšta, a kako stoje stvari ide se na dodatno produbljivanje svih tih tenzija, onda tako jedan okvir za poslovanje u Srbiji, a odatle dolazak do kineskog tržišta, svakako može biti nešto što će  privući dodatno interes stranih kompanija da ulažu ovde.

Stanić ističe i da kako se članstvo Srbije sa Evropskom unijom bude približavalo, tako će Sporazumi morati da se ukidaju.

- Ali s obzirom na to da je vreme ulaska u EU više nego neizvesno, morate voditi računa o vašoj diverzifikaciji privrede i to se zaista uspešno sprovodi, zahvaljujući toj diverzifikaciji mi smo uspeli da se potpuno, ne mogu da kažem da se oslobodimo, ali s obzirom da je zabranjen uvoz nafte iz Rusije, mi smo morali da pronađemo druga tržišta i u tome smo uspeli.

Polako se vrši diverzifikacija i u pogledu snabdevanja prirodnim gasom, ne možete sve prepustiti slučaju, ne možete prepustiti sve vašem odnosu sa EU, imajući u vidu da je to i dalje za nas dominantno tržište, ali imajući u vidu njihove stope rasta koje su praktično anemične, ispod 1 posto, vi da biste imali stope rast od 3,4 odsto ne možete se dugoroćčno oslanjati na EXPO 2027 i druge infarsturktune projekte gde Vlada ulaže, nego morate voditi računa o tražnji za vašim proizvodima i mogućnosti da te proizvode plasirate na tržište gde tražnja postaje veća i gde raste. Nije to samo Kina, možemo pričati i o njenim velikim strukturnim problemima koji ukazuju da se ta zemlja součava sa ozbiljnim izazovima, a opet s druge strane imate i jako visoku konkurentnost na njihovom tržištu od  njihove domaće proizvodnje, a opet i druge zemlje su zainteresovane za tako razvijeno tržište.

Naš put u tu diverzifikaciju spoljne trgovine je i u pogledu produbljivanja saradnje sa zemljama Severne Afrike, Bliskog istoka, pa čak i Podsaharske Afrike, sve su to zemlje koje su mnogoljudne, brzo povećavaju tražnju, imajući u vidu da se jednostavno povećava broj stanovnika.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom potpisan je juče. Interesovalo nas je koliko se ovakvi Sporazumi i da li sukobljavaju.

- Nisu sukobljeni zato što kada govorimo o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa EU, vi svakako plasirate vaše proizvode na evrospko tržište, a opet otvori se Sporazum sa Egiptom, nema nikakvog sukoba. Svakako da evropsko tržište ima veću kupovnu moć i samim tim pre će da vam evropski potrošač kupi tako neki proizvod kao što je automobil ako ga budemo proizvodili u Kragujevcu, kao što se očekuje da krene taj model Panda, nego što će ga kupiti u Egiptu.

- S druge strane se za Egipat otvaraju mogućnosti da izvozite nešto što nije potrebno Evropskoj uniji, kao što su određene vrste prehrambenih proizvoda. Imajući u vidu da je Egipat zemlja od 110 miliona stanovnika, gde je svega 3 procenta teritorije obradivo i to otprilike kada pogledate 3 procenta, dođete na obradivu teritoriju koju ima Srbija, bez obzira što je površina celog Egipta milion kvadratnih kilometara. Ali ono što je bitno, nema tu sukoba kada govorimo o slobodnoj trgovini, tu samo postoji tržišni mehanizam ali postoji i nešto što se zove politički interes i u smislu na koji način može biti sukobljen, ne u ekonomskom, već isključivo političkom - priča Stanić i dalje objašnjava:

- Recimo, ako vi u saradnji sa Kinom doprinesete njenom ekonomskom napretku, a ona iz tog napretka finansira istraživanje i razvoj, pa na kraju ne samo finansira električne autombile i telefone nego čak i oružje, e onda se vi pribojavate da će oni kroz to oružje, moći i politički da projektuju svoj uticaj širom sveta i onda kreće to takozvano obuzdavanje. Jer pazite u tim strateškim dokumentima Sjedinjenih Američkih Država, koje su i dalje bez premca ekonomska i politička sila u svetu, oni kažu zvanično dakle najveća pretnja zbog tih kratkoročnih efekata koji se dešavaju je Rusija, mada ne možemo znati koliko će trajati rat u Ukrajini, a s druge strane je najveći izazivač i strateški konkurent Kina i samim tim ograničavanjem kineske ekonomske ekspanzije, vi im smanjujete prostor da imaju kasniju političku ekspanziju.

- Što se tiče sporazuma koje imamo i koje želimo da potpišemo, tu se govori i o Južnoj Koreji, Iranu, to je sve što doprinosi većem tržištu za vaše proizvode koji ne mogu da budu koncentrisani samo na jedno, evropsko, nego se mora tražiti širi izvor tog rasta kako bismo jednostavno imali održivotst - a održivost znači da u dugom roku možete plasirati proizvode i da to bude profitabilno... - poručuje Stanić.

Za kraj, zanimalo nas je kako će se Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom odraziti na krajnje potrošače, odnosno koji je benefit po njih. I tu je Stanić jasan: Nešto što kratkoročno stvara korist za vas je dobro, ako se iskoristi za dugoročne benefite.

- Postavlja se pitanje da li nešto što vam kratkoročno godi može imati pozitivan uticaj na vaš život u dugom roku. Ukoliko na primer dođu proizvodi koji su sada jefitiniji jer su oslobođeni carine, vi ćete to jefitnije platiti i imaćete neki veći trošak. Ali šta ako radite u firmi koja proizvodi nešto slično tome i koja zbog tog prelivanja vašeg tržišta odluči da smanji zaposlenost i vi ostanete bez posla?

Tu se mora voditi računa, nešto što kratkoročno stvara korist za vas je dobro, ako se iskoristi za dugoročne benefite, ali ukoliko to vama zaisgurno pravi problem u dugom roku, vi nećete biti zadovoljni što sada imate neku korist. Tako da se u tom smislu mora voditi računa, svakako da ovo jeste u tom inicjalnom analitičkom pogledu korist i za potrošače i za privrednike, ali vreme mora pokazati kako će se to sprovoditi. Zato i postoji ta mogućnost određenih prilagođavanja u tom periodu i mogućnost eventualnog vraćanja carina i mogućnost diplomatskog uticaja na drugu stranu da posveti veću pažnju, u tom slučaju, Srbije - zaključuje Bojan Stanić za Telegraf Biznis.

Ukoliko ste privrednik, na sajtu resornog ministarstva i Privredne komore Srbije možete se raspitati o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom, te saznati koji su benefiti po vas ili pozivanjem call centra PKS na broj telefona 0800-80-88-09. Takođe, tu je i mejl adresa: bis@pks.rs.

(Telegraf Biznis)