U ovoj evropskoj supersili se već 27 godina ne plaća porez na imovinu: Država izgubila 380 milijardi evra

U Nemačkoj se već decenijama ne ubira porez na imovinu, iako za to postoji zakonska osnova. Do 1996. godine imovina bogataša u ovoj zemlji oporezivana je s jedan posto godišnje. Od 1997. taj porez se više ne ubira.

Zbog te odluke nemački državni budžet je siromašniji za preko 380 milijardi evra, pokazala je jedna studija koju je sprovela mreža za poreznu pravdu Necverk Štojergerehtigkajt (Netzwerk Steuergerechtigkeit) u saradnji sa organizacijom za pomoć u razvoju Oxfam, a koja je predstavljena ove nedelje.

Teme za vas

Propušteni prihodi od 380 milijardi evra odgovaraju oko 80 odsto nemačkog saveznog budžeta za 2024. godinu, koji predviđa izdatke od 477 milijardi evra.

Istovremeno, imovina 100 najbogatijih Nemaca je od 2001. godine porasla za oko 460 milijardi evra, navodi se u toj studiji.

Borba protiv bega od poreza

- Velika većina ljudi zapravo zagovara ponovno uvođenje tog poreza, ali istovremeno se boji bega imućnih zbog poreza - kažu autori studije Mihaela Alka i Kristof Trautfeter iz mreže Necverk Štojergerehtigkajt , koja je registrovano udruženje sa sedištem u Berlinu.

Studija je naslovljena "Nema straha od bega zbog poreza", a istražila je kojim zakonima je nemačka država u poslednjih stotinu godina pokušavala da spreči bijeg kapitala zbog poreza.

Prebaciti jednostavno lično prebivalište u inostranstvo za bogataše je jako skupo od uvođenja poreza u slučaju selidbe 1972. godine. Taj porez nazvan "Vegcugštojer" (Wegzugsteuer) obvezuje imućne ljuda da "oko trećine ukupne imovine stečene u Nemačkoj ostave na granici", navodi se u studiji.

Sedam nemačkih milijardera se neposredno pre uvođenja tog poreza preselilo u inostranstvo. Na kasnije pokušaje bega od poreza, na primer, preseljenja obitelji Porše 2010. godine, vlasti su reagovale i zatvorile rupe u zakonu.

- Danas je preseljenje bez plaćanja poreza moguće samo ako imovina u Nemačkoj ostaje sa obvezom plaćanja poreza - kažu autori studije.

Slabo poznati porezi

Takođe, prebacivanje poduzeća ili delova poduzeća u inozemstvo može biti skupo. U javnosti slabo poznate vrste poreza kao što su Enštikungsdeštojerung (Entstrickungsbesteuerung) (koristi se i pojam Exit Tax) ili porez prilikom prebacivanja nekih funkcija poduzeća u inostranstvo dovodile su do toga da su vlasnici gotovo polovinu svoje imovine stečene u Nemačkoj morali predati poreskoj upravi, kaže se u studiji.

I klasično izbegavanje plaćanja poreza je postalo teže, kaže se u studiji, otkako je 2017. stupila na snagu automatska razjena podataka na osnovu koje nemačka poreska uprava dobija podatke iz više od 100 zemalja o tamošnjim računima nemačkih poreznih obveznika.

U studiji se zaključuje da nije utemeljen strah da će milijarderi u slučaju ponovnog uvođenja poreza na imovinu napustiti Njemačku. Nema ni razloga za strah da će uvođenje takvog poreza dovesti do gubitka radnih mjesta u Njemačkoj, navodi se u studiji.

Pohvala i zahtev

Autori studije dobro ocenjuju nemačke poreske zakone. Nemačka je posljednjih decenija etablirala sveobuhvatna pravila koja na međunarodnom nivou mogu poslužiti kao uzor, a koja izbegavanja plaćanja poreza jako otežavaju ili čak potpuno onemogućuju, kažu autori studije.

Ponovno uvođenje poreza na imovinu je zato ne samo moguće nego i nužno potrebno, kaže se u studiji.

Mogućnost oporezivanja imovine izričito je predviđena 106. člankom Temeljnog zakona (nemačkog Ustava). Tamo, takođe, stoji da prihodi od toga pripadaju saveznim pokrajinama.

Ali, Savezni ustavni sud je 1995. godine presudio da način na koji je porez na imovinu do tada ubiran nije u skladu sa Ustavom. Sudije su kritikovale zastareli način procene vrednosti nekretnina koji je vodio preniskom oporezivanju.

Kako je došlo do ukidanja poreza?

Tadašnja savezna vlada CDU/CSU-a i FDP-a odlučila se protiv novog vrednovanja i većeg oporezivanja nekretnina. U obrazloženju je ukazala na visoku stopu za oporezivanje najvećih dohodaka od 53 odsto. Danas je najviša stopa za oporezivanje dohotka 45 odsto.

Nakon toga je savezna vlada pod vođstvom Helmuta Kola odustala od ubiranja poreza na imovinu. Ipak, Zakon o oporezivanju imovine nije ukinut.

Posljednje godine kad je ubiran porez na imovinu, 1996., on je doneo preračunato 4,6 milijardi evra. Pritom je za svakog člana porodice iznos od oko 60.000 evra bio oslobođen plaćanja poreza. Osim toga, dugovi su mogli biti odbijeni od vrednosti imovine.

Procena studije da je Nemačka od tada izgubila 380 milijardi evra temelji se na pretpostavci da bi se prihodi od poreza na imovinu razvijali slično kao i posljednjih godina pre prestanka ubiranja poreza.

U tom slučaju bi godišnji prihodi do 2023. porasli na oko 30 milijardi evra, a ukupni prihod od poreza na imovinu od 1997. do 2023. iznosio bi najmanje 380 milijardi evra, piše Dojče Vele.

(Telegraf Biznis)