Šolc: Projekat Jadar je prekretnica za mobilnost i budućnost Srbije

Foto: Tanjug/Marko Đoković/nr

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da mu je drago što u Beogradu vidi veliki broj predstavnika tržišta sirovina koji su uključeni u projekat iskorišćavanja mineralnih sirovina i istakao da ima dosta razloga za realizaciju projekta Jadar u Srbiji.

- Ovo je važan trenutak, da bi se razgovaralo o znatnom potencijalu projekta Jadar. Veliki broj ljudi je neumorno radio na tome da to danas sve bude moguće i zahvalio bih se na zalaganjima za angažovanje, na marljivosti. Samo na taj način je bilo moguće da se sastanemo danas i da možemo da razgovaramo - rekao je on.

Kako je rekao, ima dosta razloga za ovaj projekat i to je po njegovom mišljenju dobar projekat za Srbiju.

- On stvara nove potencijale lanca vrednosti, obezbeđuje mogućnosti za stvaranje radnih mesta, ne samo kada je reč o rudarstvu, nego i u drugim koracima prerade, povezuje Srbiju sa budućnošću mobilnosti, koja mora raditi bez emisije CO2. Dakle, reč je o prekretnici za mobilnost u budućnosti - rekao je Šolc i istakao da će sve biti urađeno po najvišim ekološkim standardima.

Prema njegovim rečima, ključno je da se unapredi električna mobilnost, a litijum je nezamenjiva sirovina za tako nešto.

- Litijum nam je potreban, i to je prva poruka za tranziciju mobilnosti. Baterije su ključne kada je reč o električnoj mobilnosti i u tome. Litijum igra veoma važnu ulogu, kao što je do sada igrala nafta. Mi međutim ne sagorevamo ovu sirovinu, nego ćemo je koristiti za dugotrajnu budućnost - istakao je on.

Naveo je da je ovde reč o cirkularnoj ekonomiji, što između ostalog znači da ono što se kopa iz zemlje se koristi više puta.

On je naveo da se rudarstvom pokreće cirkularna ekonomija i da Srbija igra ključnu ulogu u tome kao "naš partner u Evropi".

- Važno je da se pridržimo najviših standarda zaštite životne sredine tamo gde se dešava rudarstvo. To je važno za sve nas, ali i za budućnost i za životnu sredinu u kojoj želimo svi da živimo. Nismo tu samo da damo podsticaj, nego ćemo biti celo vreme partner za sprovođenje ekoloških prihvatljivih rešenja koristeći naših znanja inženjera u rudarstvu - poručio je Šolc na Samitu.

On je rekao da je neophodna nova perspektiva i način na koji se posmatraju stvari i da će primer Srbije ohrabriti i sve druge da krenu istim putem.

Šolc je istakao da podržava rudarstvo u Nemačkoj, Evropskoj uniji i velikom broju zemalja sveta, ali da se to realizuje na način da i te zemlje u kojima se vrši rudarstvo profitiraju na poseban način.

Šolc je poručio i da, kada je reč o perspektivi država Zapadnog Balkana u odnosu na EU, Nemačka želi da se ona istvari brzo i da sve te države pripadaju EU.

- Mi ćemo svim snagama podržati taj proces sa svim političkim aktivnostima, velikim procesom, drugim stvarima, ali velikom rešenošću da spojimo Evropu na taj način - istakao je Šolc.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da na plenarnoj sesiji Samita o kritičnim sirovinama da bi razvijanje održivog lanca vrednosti ukupno godišnje dalo između 10 i 12 milijardi evra i stvorilo 20.000 novih radnih mesta.

- U prvom kvartalu ove godine bili smo najbrže rastuća ekonomija Evrope sa stopom rasta od 4,7 odsto. Želja nam je i cilj da do kraja ove godine imamo stopu rasta našeg BDP između 3,8 i četiri odsto, dakle da budemo i da nastavimo da budemo među prvih pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi. S druge strane, nama je stopa nezaposlenosti na istorijski najnižem nivou, a stopa zaposlenosti na istorijski najvišem nivou - rekao je Mali na skupu u Palati Srbija.

Prema njegovim rečima, Srbija je rekorder u privlačenju direktnih stranih investicija, a više od 60 odsto takvih investicija koje dolaze u region Zapadnog Balkana dolaze upravo u našu zemlju.

Ministar je podsetio da će Srbija 2027. biti domaćin Ekspa.

- To je velika čast za nas, ali i veliki razvojni potencijal i mi smo građanima Srbije predstavili projekat Srbija 2027 koji podrazumeva 17,8 milijardi evra dodatnih ulaganja u infrastrukturu i u podizanje životnog standarda građana Srbije - naveo je Mali.

(Telegraf.rs/Tanjug)