Od plantaže do šoljice: Kako su globalni problemi uticali na tržište kafe u Srbiji

Foto: Pixabay

Da je tako, potvrđuje nam i skok cena kafe, izazvan brojnim turbulencijama širom sveta. I dok se tržište prilagođava novim realnostima, proizvođači nastavljaju da ih prevazilaze i traže održiva rešenja za budućnost industrije kafe. U međuvremenu, potrošači su se nedavno na rafovima suočili sa poskupljenjem omiljenog napitka, izvazvanog upravo brojnim globalnim faktorima.

Kao jedna od važnih namirnica u potrošačkoj korpi, kafa je tako uticala i na ovu stavku kućnog budžeta, ali ono što često zaboravljamo je da je put zrna kafe od plantaže do naše šoljice u Srbiji zaista dug. Preciznije govoreći, kada su uslovi idealni, udaljenost između glavnog grada Srbije i glavnog grada Vijetnama, koji je najveći proizvođač robuste, iznosi 8.000 kilometara. S druge strane, zrno arabike, koja se uzgaja u Brazilu, treba da pređe put od skoro 10.000 kilometara do Srbije. Dodatno, nepovoljni vremenski uslovi u ove dve zemlje smanjili su i prinose kafe, pa je potražnja daleko premašila ponudu.

Pored distance i klimatskih promena, izazovi se umnožavaju zbog napada Huta u Crvenom moru, koji su poremetili transportne puteve. Tranzitno vreme je povećano, pa, samim tim i troškovi transporta sirove kafe. Stručnjaci navode i da je potražnja kafe u svetu sve veća, naročito u Indiji i Kini, što posledično utiče na manju ponudu kafe na tržištu, a osetan je i rast cene energenata. Na to su se nadovezali i fondovi koji ulažu milijarde dolara na berzama u Njujorku i Londonu, dodatno podižući cenu sirove kafe. Sve ove promene su se odrazile na tržište, dovodeći do značajnog skoka cena kafe širom sveta.

Foto: Pixabay

Tržište u Srbiji dugo je odolevalo ovim promenama i proizvođači su amortizovali izazove kako ih potrošači ne bi osetili, ali odupiranje rastućim trendovima cena kafe, koje su već postale standard u drugim delovima sveta, postalo je dugoročno neodrživo. Tako su se potrošači suočili sa povećanjem cena omiljenog napitka, dok proizvođači nastoje da održe stabilnost i kvalitet svojih proizvoda, uprkos svim izazovima u lancu snabdevanja.

Kvalitet kafe je još jedan ključni aspekt ove priče. Da bi održali konkurentnost, neki proizvođači koriste surogate kao što su žitarice, naut, industrijski grašak ili derivate kukuruza. Pravilnik o deklarisanju iz 2022. godine zahteva da se proizvodi koji sadrže surogate jasno označe, što potrošačima omogućava da znaju u kom procentu su prisutni surogati i da se proizvod koji sadrži surogat ne deklariše kao kafa.

Ipak, većina domaćih proizvođača u Srbiji ističe svoju posvećenost održavanju visokih standarda i kvaliteta proizvoda, uprkos globalnim promenama i rastućim troškovima. Za njih, očuvanje kvaliteta je imperativ koji pomaže u zadovoljenju zahteva potrošača i održavanju konkurentnosti na tržištu. Proizvođači koji insistiraju na tome da svojim potrošačima ponude 100% kafu najboljeg zrna, bez surogata, prinuđeni su na korekciju cena kako bi pokrili povećane troškove proizvodnje i održali visok standard kvaliteta. Ovo je izuzetno važno, kako za očuvanje poverenja potrošača, tako i za dugoročnu održivost tržišta kafe.

U kontekstu svih izazova, postavlja se pitanje održivosti trenutnih poslovnih modela za proizvođače kafe. Stučnjaci kažu da ne izgleda da će se situacija sa cenom kafe na svetskom tržištu uskoro stabilizovati, a to će se neminovno reflektovati i na dalje cenovne korekcije na domaćem tržištu. Svako novo poskupljenje ili prepreka u globalnom lancu snabdevanja predstavlja dodatni teret za proizvođače, čineći dugoročno planiranje i stabilnost izazovnim zadatkom.

(Telegraf.rs/PR)