Korčula pred kolapsom: Zbog duga starog 40 godina grad vodi bitku za opstanak

Foto: Shutterstock/xbrchx

Grad Korčula trebao bi da plati 2,1 milion evra plus 200 hiljada zateznih kamata, porodici koja četiri decenije vodi sudsku bitku. Ova porodica traži odštetu od Grada za oduzimanje zemljišta u doba bivše države.

Celu priču je u javnost pustila gradonačelnica Nika Silić Maroević. Kaže da bi sudska presuda mogla imati teške posledice za grad i građane jer će zbog nje stati ugovoreni projekti vredni pet miliona evra.

- Preti nam, osim samog gubitka dva miliona evra, jako puno problema, tužbi i izvršenja. Čini nam se da nam se uzima budućnost, a sadašnjost stavlja na čekanje - rekla je gradonačelnica Silić Maroević.

Teme za vas

Reč je o zemljištu koje je 1983. godine Skupština opštine Korčula dala na korištenje Hotelsko-turističkom preduzeću Korčula. Oni su tu napravili kamp Kalac. U međuvremenu je zemljište privatizovaano, a danas se tu nalaze kamp i hotelski rezort.

Ipak, u zemljišnim knjigama vlasnik zemlje je država koja od 2020. prima 80 posto naknade od privatne firme za korištenje zemljišta. Od te iste države gradonačelnica traži pomoć jer kaže, grad ne bi smeo da snositelj isplate za deposedaciju zemljišta.

- Zakon je jako nepravedan i grad Korčula se nalazi u nemogućoj situaciji jer je iznos za isplatu veći od polovine izvornog proračuna. Dakle mi to ne možemo da platimo, mi ćemo biti pogubljeni. Da bismo isplatu završili, moraćemo da rasprodajemo svoju imovinu. Jedinice lokalne samouprave nisu zamišljene ni stvorene da bi plaćale grehe prošlog sistema- upozorila je gradonačelnica.

Gradonačelnica tvrdi kako je cela priča mogla davno biti završena nagodbom, no nen prethodnik, HDZ-ov Andrija Fabris to demantuje.

- Nagodbe su se temeljile na proceni za koju je drugostepeno telo utvrdilo da je rađeno po pogrešnim zakonskim osnovama i ta takva, da smo postupili prema takvoj proceni verovatno bih ja sada bio negde drugde, iza rešetaka - rekao je bivši gradonačelnik Fabris.

Fabris smatra kako se aktualna gradska vlast trebala aktivnije baviti ovim predmetom.

- Pokazalo se, nakon što je prvostupeno telo opet dobilo na odlučivanje, da je grad Korčula ne samo bio pasivan nego da nije zaštitio svoje građane - dodaje Fabris.

No, građane neko zaštititi mora, bilo to grad, županija ili država, manje je bitno. Cilj je da se ne suoče s blokadom. Gradonačelnica kaže kako država zasad ne pronalazi propis prema kojem bi pomogli sa isplatom, no dodaje, možda da ipak malo bolje potraže, prenosi Jutranji.

(Telegraf Biznis)