Vreme čitanja: oko 2 min.
Handanović: Usvojen Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije sa projekcijama do 2050. godine
Vreme čitanja: oko 2 min.
Đedović Handanović je podvukla da je donošenjem ovog ambicioznog, ali ostvarljivog plana za energetsku tranziciju, Srbija pokazala spremnost da, s jedne strane, radi na povećanju sopstvene energetske sigurnosti i nezavisnosti, a sa druge na ispunjenju svojih međunarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja globalne klimatske agende
Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović saopštila je da je Vlada danas usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine.
Đedović Handanović je objasnila da time otpočinje nova etapa u razvoju energetskog sektora Srbije, koja treba da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja, uz povećanje učešća čistih izvora energije i veću zaštitu životne sredine.
Usvajanjem ovog plana, kako je ukazala, Srbija dobija strateški dokument koji je usklađen sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu „mapu puta” Srbije u energetskoj tranziciji.
Prema njenim rečima, ovaj plan prilagođen je karakteristikama našeg energetskog sektora i imperativu da u svakom trenutku naši građani i privreda mogu da računaju na sigurno snabdevanje.
Integrisani plan stavlja težište na ulaganja u obnovljive izvore energije, gde oko 3,5 gigavata novih elektrana na energiju sunca i vetra treba da bude na mreži do 2030, što znači da će se skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije obezbeđivati iz čistih izvora, navela je ministarka.
Ona je precizirala da mere predviđene ovim planom uključuju, između ostalog, intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, veće korišćenje obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje i postepenu elektrifikaciju saobraćaja.
Primena mera iz Integrisanog plana, kako je naglasila, treba da omogući ostvarenje glavnog cilja u borbi protiv klimatskih promena, a to je smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte za 40,3 odsto u odnosu na 1990. godinu.
Đedović Handanović je podvukla da je donošenjem ovog ambicioznog, ali ostvarljivog plana za energetsku tranziciju, Srbija pokazala spremnost da, s jedne strane, radi na povećanju sopstvene energetske sigurnosti i nezavisnosti, a sa druge na ispunjenju svojih međunarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja globalne klimatske agende.
Ovo je važan strateški dokument za usaglašavanje sa zahtevima Evropske unije i uključuje cilj spajanja tržišta električne energije sa jedinstvenim tržištem EU, predočila je Đedović Handanović i dodala da Srbija deli viziju Evrope u oblasti energetike, ostvarujući je u skladu sa našim stepenom razvoja i resursima kojima raspolažemo.
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je ključni strateški dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije.
Politike i mere za ostvarivanje ciljeva ovog plana grupisane su u pet ključnih dimenzija: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.
(Telegraf Biznis)
Video: U Subotici se pravi baterija koja nas vraća na tehnološku mapu sveta
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.