Industrija "lažnjaka" godišnje pravi štetu od 16 milijardi evra: Mogu biti veoma štetni po zdravlje

Fenomen falsifikovanja nije nešto novo i poznat je već vrlo dugo. Međutim, zbog jačanja trgovine na globalnoj razini krivotvorenje je postalo značajan globalni problem. Tačnije, prema izveštaju Kancelarije Europske unije za intelektualno vlasništvo, falsifikovana roba stvara štetu za mnoge industrije u iznosu od 16 milijardi evra i eliminiše gotovo 200.000 radnih mesta godišnje u Evropi.

Izveštaj takođe pokazuje da je Nemačka jedna od zemalja EU koje su najviše pogođene falsifikovanim igračkama i odećom, dok je Francuska najviše pogođena u sektoru kozmetike.

Teme za vas

Šta je zapravo falsifikovana roba?

Pravno gledajući, falsifikovana roba je roba u trgovačkom prometu koja je bez odobrenja nosioca prava označena žigom ili oznakom geografskog podrekla ili oznakom izvornosti. To znači da ili ju nije proizveo nosilac prava ili on nije odobrio takvu proizvodnju.

A o tome koje su posledice za tržište, kako lažni proizvodi ulaze u zemlju, koje su posledice za ljudsko zdravlje te koji su sektori i industrije posebno ranjivi na falsifikovanje, pričao je Ninoslav Babić, viši savetnik u Središnjem uredu Carinske uprave Hrvatske.

Opasnosti kojih često nismo svesni

Posledice falsifikovanja za tržište su nesumnjivo velike. To potvrđuje i Babić te dodaje da se te posledice odnose na proizvođače, ali i na sve zakonite učesnike u lancu distribucije – regionalne ili nacionalne distributere, trgovačka predstavništva, trgovce na veliko i, na kraju, trgovce na malo.

- Kao što proizvođač 'živi' od proizvoda koje proizvodi, tako i sve karike legalnog distribucijskog lanca 'žive' od proizvoda koje distribuiraju odnosno prodaju. Što je tih karika više, a lanac uređeniji i složeniji, to je i proizvod skuplji. Zbog falsifikovanja svi oni gube deo legalnog prihoda u svome poslovanju. Proizvođači koji se koriste pravima intelektualnog vlasništva, a posebno oni koji to čine intenzivno (oni koji u poslovanju koriste više različitih prava intelektualnog vlasništva – na primer žig i industrijski dizajn...), svesni su da samo kvalitetom, atraktivnim dizajnom i poštovanjem svih propisa mogu osigurati dobru poziciju na tržištu – govori Babić na početku.

Takav način poslovanja neizostavno poskupljuje proizvodnju, što, naravno, utiče i na cenu proizvoda. Iskustvo nas uči, dodaje sugovornik, da krivotvoritelji ne mare za kvalitetu, a osobito ne za sigurnost proizvoda.

- Postoje falsifikatori koji se trude da kopiraju neki popularni proizvod, a to je posebno vidljivo kod kopiranja proizvoda modne industrije, pa se trude da materijali, boje, krojevi i završni izgled budu što je moguće sličniji originalnom proizvodu koji kopiraju. Postoje i oni kojima nije cilj da kopiraju neki konkretan proizvod nego da jednostavno na svoje jeftine i nekvalitetne proizvode stavljaju oznake nekog brenda samo zato što su svesni da će tako svoj loš proizvod lakše prodati. Ali i jednima i drugima tržišni moto je zajednički: zaraditi što je moguće više uz što je moguće niže troškove, a nauštrb kvalitete i sigurnosti - objašnjava Babić.

- Ako se prilikom uvoza ne posumnja da je roba falsifikovana i ona prođe postupak carinjenja, već u startu (pri uvozu) biće naplaćen manji iznos PDV-a nego što bi bio naplaćen na istu količinu originalne robe. Međutim, veći gubici za državni budžet zapravo nastaju posle jer se falsifikovana roba, nakon što je uvozno ocarinjena, uglavnom distribuira kanalima u kojima nema naplate PDV-a. Pod tim mislim na prodaju na štandovima u turističkim središtima, na pijacama i sajmištima, prodaju iz torbe ili prtljažnika, prodaju putem oglasa, kao i putem društvenih mreža – navodi Babić.

Posledice na potrošače

Ali kad je reč o posledicama za potrošače, kojih oni često nisu ni svesni, onda se govori o negativnim posledicama za zdravlje i sigurnost. Naime, svi proizvodi koje unosimo u telo (hrana, piće, dodaci ishrani i lekovi) i koje stavljamo na telo (sredstva za negu tela, kozmetika, parfemi, lekovi u obliku losiona i krema itd.), mogu štetno uticati na zdravlje.

- Dokazano je da falsifikovana roba ne prolazi nikakve testove kvaliteta i ne zadovoljava norme. Ovde govorimo o mašinama i alatima, delovima za motorna vozila, tehničkim uređajima, igračkama... Zamislite samo razmere opasnosti od rukovanja falsifokovanom motornom testerom, vožnje automobila s falsifikovanim kočionim pločicama ili igranje igračkom koja je obojena bojom koja sadrži olovo ili koja je napravljena od materijala koji sadrži neke druge štetne komponente ili kojoj sitni delovi nisu dobro pričvršćeni – upozorava sugovornik.

Ko sve zapravo ima koristi od falsifikata?

- Proizvođači falsifikovane robe, kao i njeni distributeri, nisu ništa drugo nego kriminalci koji prodajom falsifikatima stieču znatnu protivpravnu imovinsku korist. Podsećam da je uvoz falsifikovane robe prekršaj, a u određenim okolnostima i kazneno delo za koje je predviđena kazna zatvora od 3 godine u Hrvatskoj - dodaje.

Šta se najčešće falsifikuje?

Prekogranični promet robe u Hrvatskoj kontroliše Carinska uprava postupajući prema nizu propisa, kaže Babić i dodaje kako je ponekad prepoznavanje falsifikata poseban izazov.

- Postoji mnogo elemenata koji nam pokazuju da je verovatno reč o falsifikovanim proizvodima. Ovde se fokusiramo na kvalitet robe, materijale, boje, izgled, završnu obradu... Kada govorimo o nadzoru robe koja je stavljena na tržište, tad je situacija malo lakša jer se većina brendirane robe ne prodaje putem nekih kanala. Ako, na primer, u prodaji na štandu uz plažu pronađemo dizajnersku torbicu ili ručni sat nekog uglednog brenda, odmah nam je jasno da je falsifikovan - kaže.

A na pitanje što se najviše falsifikuje Babić jasno kaže – sve. Štaviše, ni jedan proizvodni sektor nije pošteđen falsifikovanja, piše 24 sata.

No, najizloženiji su proizvođači robe široke potrošnje, zatim modna i sportska industrija, proizvođači kozmetike i parfema, industrija igračaka i zabave, proizvođači tehničke robe, farmaceutska industrija...

(Telegraf Biznis)