Evropa u potrazi za zelenom energijom: Kako litijum menja igru

Foto: Shutterstock.com

Evropska unija je na prekretnici kada je reč o energiji. Političari, naučnici, i aktivisti godinama upozoravaju na probleme koje sa sobom nosi korišćenje fosilnih goriva, ali tek su rat u Ukrajini i pandemija kovida pokazali koliko je trenutni energetski sistem ranjiv i zavisan od tradicionalnih izvora energije.

Da bi se izborila s ovim izazovima, EU sada preduzima ozbiljne korake ka zelenoj tranziciji. Jedan od glavnih ciljeva ove tranzicije je smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije. Litijum, koji je ključan za baterije koje napajaju električna vozila i skladište energiju iz obnovljivih izvora, igra glavnu ulogu u ovom planu.

Kako bi ostvarila ovaj cilj, Evropska unija je definisala litijum kao kritičnu sirovinu i pokrenula je više od 20 projekata za eksploataciju ovog dragocenog metala. Zakonom o kritičnim sirovinama (CRMA) koji je usvojen u martu ubrzana je procedura za otvaranje novih rudnika kritičnih sirovina koji su jedan ključnih elemenata za energetsku i digitalnu tranziciju.

Teme za vas

Jedno od najbogatijih evropskih ležišta litijuma nalazi se na severu Portugala, gde se razvijaju dva projekta. Jedan od njih je rudnik Barozo, koji bi bio najveći površinski kop litijuma u Evropi. Potencijalno sadrži do 27 miliona tona litijuma, i mogao bi da obezbedi baterije za pola miliona električnih vozila.

Pozitivna procena uticaja na životnu sredinu Projekta „Barroso Lithium“ omogućila je rudarskoj kompaniji iz Velike Britanije Savannah Resources da započne radove na pripremi završnog tehničkog rešenja za projekat rudnika otvorenog kopa na površini od oko 590 hektara. Stanovnici se protive izgradnji rudnika, ali portugalske vlasti su čvrsto rešene da nastave sa projektom i smatraju ga strateškim projektom od vitalnog značaja.

Možda trenutno najambiciozniji projekti litijuma se razvijaju na granici između Nemačke i Češke. Taj predeo obuhvata dva ključna nalazišta locirana sa obe strane granice: Zinvald u Nemačkoj i Cinovec u Češkoj. Projekat Zinnwald Lithium planira proizvodnju preko 12.000 tona baterijskog litijuma godišnje, što bi trebalo da stvori oko 400 novih radnih mesta tokom prvih pet godina.

S druge strane granice, nalazište Cinovec u Češkoj, koje je u vlasništvu kompanije European Metals i češke državne kompanije ČEZ, predstavlja najveće ležište litijuma u čvrstoj steni u Evropi i sadrži dovoljno rude za proizvodnju skoro milion litijum-jonskih baterija godišnje. Očekuje se da eksploatacija litijuma u ovom regionu započne do 2026. godine, što bi trebalo da značajno doprinese ekonomskom razvoju i prelasku Evrope ka zelenijoj energiji.

U Francuskoj se razvija projekat EMILI, koji vodi kompanija Imerys, i nedavno je proglašen za projekat od nacionalnog značaj. Ovaj status omogućava olakšani razvoj industrijskim projektima za koje se proceni da su od značaja za ekološku tranziciju ili za nacionalni suverenitet, što znači da će projekat verovatno dobiti administrativne olakšice i pokazuje posvećenost francuske vlade ovoj energetskoj strategiji.

Plan uključuje podzemni rudnik, postrojenje za koncentraciju, platformu za utovar i postrojenje za konverziju. Proizvodnja će započeti 2028. godine, sa kapacitetom proizvodnje od 34.000 tona litijum-hidroksida godišnje, dovoljnih za opremanje 700.000 električnih vozila godišnje. Projekat će stvoriti 530 direktnih i 980 indirektnih radnih mesta.

Na jugu Austrije kompanija European Lithium razvija projekat Volfsberg. Za ovaj rudnik u Koruškoj oblasti se predviđa da će proizvoditi oko 10.000 tona litijum-hidroksida godišnje, što je ekvivalentno proizvodnji baterija za oko 200.000 električnih vozila godišnje. Ovaj rudnik planira početak rada naredne godine, a pre dva meseca BMW je saopštio da planira da vrši nabavku litijum hidroksida iz ovo austrijskog nalazišta.

Na severu Evrope, južnoafrička kompanija Sibanye-Stillwater je već pokrenula rafineriju litijuma Keliber u Finskoj, s očekivanjem da će proizvodnja litijum hidroksida početi 2025. godine. Ovaj projekat, vredan 588 miliona evra, zaposliće preko 300 ljudi tokom šesnaest godina rada rafinerije.

Svim projektima je zajedničko to što se razvijaju uz poštovanje striktnih ekoloških ograničenja koje nalaže evropsko zakonodavstvo, s minimalnim uticajem na životnu sredinu.

Uz konkretne projekte eksploatacije rude, Evropska unija je pokrenula i jednu važnu stratešku inicijativu. LiCORNE projekat ima za cilj uspostavljanje prvog potpunog evropskog lanca snabdevanja litijumom, povećavajući kapacitete za preradu litijuma iz evropskih rezervi.

Projekat okuplja konzorcijum od 16 partnera iz 10 zemalja, uključujući univerzitete, istraživačke institute i kompanije, i finansiran je sa oko 6,8 miliona evra od strane Evropske komisije. U okviru projekta istražuje se 14 inovativnih tehnologija za preradu litijuma sa fokusom na niske troškove i mali ugljenični otisak, kako bi se ove tehnologije unapredile do nivoa spremnosti za tržište.

Sve u svemu, EU se ozbiljno priprema za budućnost gde će litijum biti ključan za održivu energiju. Evropa je spremna da vodi globalnu tranziciju ka zelenoj energiji, a litijum je tu da pokrene tu revoluciju.

(Telegraf Biznis)