Kako će izgledati prodavnice budućnosti? Kupci u Nemačkoj već znaju

Foto: Vlad Deep / Alamy / Alamy / Profimedia

U sve više prodavnica se instaliraju samouslužne kase. Postoji mogućnost manualnog skeniranja proizvoda ili beskontaktnog „prepoznavanja“ robe. Ipak, nisu sve mušterije, a ni trgovci, oduševljeni takvim rešenjima.

U podružnici španske kompanije Bershka u Frankfurtu, najvećoj filijali tog lanca u Europi, nemački mediji navode da mušterije očekuje,takozvani futuristički doživljaj kupovine.

Ovo podrazumeva da kupci svoje artikle stavljaju na posebnu kasu koja potom automatski "prepoznaje" šta su kupili i to bez uobičajenog manuelnog skeniranja robe i bez kontakta sa zaposlenima koji inače naplaćuju robu i skidaju sigurnosne čipove. Mušterije moraju samo još da plate svoje nove "krpice", skinu čipove i spakuju robu u kese.

Teme za vas

Taj futuristički doživljaj kupovine je zapravo samoposluga - od ulaska do izlaska iz prodavnice. Bershka tako samo kopira trend koji je u supermarketima već odavno stvarnost. Tamo kupci na samouslužnim kasama sami skeniraju artikle, pakuju robu u kese i plaćaju. Posljednjih godina je broj samouslužnih kasi u Nemačkoj, prema navodima istraživačkog instituta EHI, kontinuirano rastao.

Nemačka je pokrivena

U Nemačkoj su 2019. godine 903 prodavnice svojim mušterijama nudile samouslužne kase. A u 2023. bilo ih je već 4.270. Osim toga tu su i mobilni sistemi za skeniranje koji funkcionišu uz pomoć prenosnih skenera ili aplikacija instaliranih na pametnim telefonima. Neke prodavnice nude i jedno i drugi rešenje, kaže stručnjak za trgovinu Jorg Funder sa Visoke škole u Vormsu.

- Broj prodavnica je u međuvremenu postao tako veliki da se tu radi gotovo o kompletnoj pokrivenosti Nemačke - rekao je.

Oko 60 odsto svih prodavnica sa stacionarnim samouslužnim kasama bile su peodavnice iz sektora prodaje prehrambenih namirnica. Osim filijala velikih lanaca kao što su Rewe ili Edeka, taj servis nude i diskontni divovi poput Lidla i Aldija. Oko 15 odsto samouslužnih kasa je instalirano u drogerijama, odnosno u prodavnicama koje prodaju građevinski, odnosno materijal za radionicu, kuću i vrt.

Prednosti za sve 

I lanac drogerija DM od 2022. godine nudi svojim mušterijama samouslužne kase. U međuvremenu takve kase, po navodima iz samog preduzeća, postoje u više od 350 filijala DA-a širom Nemačke. U jednoj filijali u Fuldi ove godine je broj kasa ovog tipa povećan sa dve na tri. Osim te tri, postoje i dvije standardne kase na kojima sede radnici. Mušterije su dobro prihvatile samouslužne kase te ih koriste kupci iz svih starosnih grupa.

Ove kase se najviše koriste tokom velikih gužvi u cilju smanjenja vremena provedenog čekajući u redu.

Ne profitiraju samo kupci već i osoblje prodavnice tako svoje kapacitete može koristiti na drugi način, na primer za savetovanje mušterija, što znači da širenje ove tehnologije neće nužno smanjiti broj zaposlenih.

Stručnjak za trgovinski sektor Jorg Funder vidi i neke druge prednosti za trgovce.

- Time se otvara mogućnost komunikacije jedan na jedan - kaže on.

To znači da trgovci mogu animirati mušterije da kupuju još više robe, kako bi na koncu i profit bio veći.

Tradicija i tehnologija

A dok brojni trgovci vide mnoge prednosti samouslužnih kasa za druge to nije prihvatljiva opcija. Pogotovo u manjim prodavnicama to nije isplativo rešenje:  prodavnice su premale, promet prenizak.

Ipak, ima i onih za koje je ova promena previše radikalna. Neki vlasnici manjih prodavnica i butika, koji se oslanjaju na ličan pristup i povezanost sa mušterijama ne žele ovaj mehanizam konzumerizma koji je bezličan.

Razvoj u sektoru maloprodaje potvrđuje trend napretka tehnologije koja nudi i neke nove mogućnosti za inteziviranje doživljaja kupovine. Slično kao kod Bershke, i druge velike kompanije već sad svojim mušterijama nude i samouslužne kase na kojima roba uopšte ne mora da se skenira, na primer Zara, Uniqlo ili Decathlon.

Te kase funkcioniraju uz pomoć trenutno najnaprednijeg sistem uz pomoć takozvanih RFID-čipova - to su čipovi koji odašilju radio-signale. Samo se prevuku preko transpondera ili stave u kutiju, i onda se oni takoreći skeniraju automatski.

Automatsko plaćanje robe

Amazon te čipove trenutno testira u Londonu, kako bi mušterijama ubuduće uštedeo čak i odlazak na terminale, tj. samouslužne kase, kaže Jorg Funder.

- Možete stvari jednostavno spakovatu u vaš ranac i čim napustite prodavnicu pomoću tih čipova se očitaju artikli koje se kupili - dodaje Funder.

Potom se automatski skida novac sa računa kupaca za kupljenu robu. Tu dakle nema aktivnog skeniranja proizvoda, odnosno fizičkog plaćanja istih.

Čipovi su još uvijek relativno skupi, koštaju osam do deset centi po komadu, zato se u ovom trenutku ni ne isplate svim trgovcima, prenosi Dojče Vele.

- Pogotovo u sektoru prehrambenih namirnica je to još uvek previše da bi se oni svuda etablirali - napominje Funder.

(Telegraf Biznis)